Finansista iz Mense

Radnici, ali pre svega radnice Javnog preduzeća Pošta Srbije dobile su ovog 8. marta na poklon i novog v.d. direktora. Prošlonedeljnom odlukom Vlade Srbije Zoran Đorđević, donedavni ministar rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike, stigao je na čelo Pošte taman na vreme da radnicama ovog preduzeća „prigodnim“ stihovima čestita Dan žena. Baš kao što je to uradio, onomad, kada je sa pozicije ministra za rad iskoristio priliku da na skupu „Žene iz ruralnih krajeva - ravnopravne građanke Srbije“ citira Jovana Dučića i stihovima potvrdi tezu koju je tada izneo. I uprkos tome što su žene u Srbiji cenjene i poštovane ima prostora za unapređenje njihovog položaja i baš njegovo Ministarstvo i on pokazaće drugima kako se na valjan način ophodi prema ženama, kazao je bivši ministar, i nastavio stihovima to i da dokazuje: „...Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem...“. Nakon ovog, pošto je izazvalo burnu reakciju javnosti, ministar se izvinio građankama Srbije, ali sa gafovima nije i prestao. Javnost ga pamti kao nekoga ko je, govoreći o stradanjima boraca iz prethodnih ratova na ovim prostorima, pomešao ekstremitete i genitalije (...zbog posledica rata ostali bez određenih genitalija...), kome se u Skupštini Srbije omaklo da katastrofalno stanje nazove sranjem, ali i da, prilikom gostovanja u jednoj TV emisiji, sebe predstavi kao iskusnog finansistu. To iskustvo, pak, crpi iz svoje zavidne biografije, posebno kada je obrazovanje u pitanju. Iako su pojedini mediji tvrdili da je Đorđević nekada radio kao stranački vozač sadašnje guvernerke Jorgovanke Tabaković, on to ne navodi u zvaničnoj biografiji, iz koje je, međutim, jasno da je od dolaska u Ministarstvo odbrane, na poziciju državnog sekretara, a onda nakon smene Bratislava Gašića, 2016. i ministra u tom resoru, uspešno savladao nekoliko programa u različim privatnim visokoobrazovnim ustanovama. Na biografiji, koju je moguće sada pročitati i na sajtu Pošte Srbije, može mu pozavideti čak i predsednik Srbije i lider njegove stranke Aleksandar Vučić. Dok u predsednikovoj biografiji, što se obrazovanja tiče, piše jedino da je Zemunsku gimnaziju završio 1988. a Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 1994, dotle se kod Zorana Đorđevića titule samo nižu. „Završio je Šestu beogradsku gimnaziju. Pored završene Škole nacionalne odbrane - Visoke studije bezbednosti i odbrane, stekao je i zvanje master ekonomskih nauka u oblasti Međunarodno bankarstvo i finansije - zajednički program na engleskom jeziku Univerziteta Pandio (iako u Đorđevićevoj, inače ćirilicom napisanoj, biografiji piše Panteion), Fakulteta za društvene i političke nauke iz Atine i Fakulteta za međunarodnu ekonomiju iz Beograda. Počasni je doktor nauka na ruskom državnom socijalnom univerzitetu u Moskvi“. Dakle, Đorđević, što potrđuje i njegova biografija, ima najrazličitija znanja iz oblasti odbrane, ekonomije i bankarstva, ali i socijalne politike, pošto je svoje angažovanje u visokoj državnoj politici očigledno shvatio kao priliku da se permanentno obrazuje i nadoknadi do tada propušteno. I mada bi dežurna gunđala rekla kako je Đorđević primer vrtoglavog stranačkog napredovanja bez znanja i kvalifikacija, zapravo mu treba čestitati na tome što je uporedo sa rukovođenjem odgovornim resorima, poput odbrane i rada i zapošljavanja, imao vremena i želje da se posveti svom obrazovanju, ako to već nije uradio pre imenovanja na državne funkcije. Koliko god to izgledalo smešno i lako, zvanje mastera, pa i na programu koji sprovode dva fakulteta, od kojih je jedan deo Megatrend univerziteta (Fakultet za međunarodnu ekonomiju) nije lako steći, a Visoke studije bezbednosti i odbrane, kao program u okviru Škole nacionalne odbrane pohađaju samo najbolji i „najviši je nivo usavršavanja oficira i državnih službenika“, kako stoji u jednom objašnjenju Ministarstva odbrane. „Profesionalnu karijeru usmerio je na međunarodne finansije i bankarstvo, finansijsko izveštavanje i reviziju. Objavio je više radova u vodećim domaćim i svetskim naučnim i stručnim časopisima iz ekonomije i finansija, stekao je veliki broj uglednih profesionalnih sertifikata. Predsedavao je Socijalno-ekonomskom savetu...“, navodi se nadalje u bogatoj biografiji novog direktora Pošte. Sa izuzetkom ovog poslednjeg, jer Đorđević je kao ministar za rad bio član SES-a, ali i predsedavao Savetu, kako i nalažu odredbe Zakona, ostale navode iz njegove karijere nije lako proveriti, pošto Đorđević stidljivo krije u kojim su to naučnim i stručnim časopisima objavljeni njegovi radovi. Otkriva samo da je „radno iskustvo sticao na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u renomiranim domaćim i međunarodnim kompanijama (Komtrejd, Kabel-X), ali nije precizirano da li je to bilo pre, nakon ili za vreme obavljanja posla vozača, pošto za razliku od svog stranačkog šefa Vučića, krije godine kada je završio koju školu i obavljao koji posao. Ali, pošto u njegovoj biografiji, na sajtu Pošte, i dalje piše da „imenovanjem 2017. vrši dužnost ministra rada...“ moguće je da prilikom ove ispravke javnost dobije i neke dopune njegovog radnog iskustva, kako bi se lakše mogao ispratiti tok njegovog profesionalnog uspona. Član Mense i nesuđeni ambasador Srbije na Kubi, spekulisali su mediji nakon što je Zoran Đorđević ostao bez ministarske fotelje i funkcije u izvršnoj vlasti posle osam godina, ne pominje, međutim, u svojoj opširnoj biografiji da je pre dolaska SNS-a na vlast i njegovog imenovanja za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane povezivan sa ofšor poslovanjem, odnosno osnivanjem firmi u američkoj državi Delaver, poznatoj ofšor zoni. Naime, kako su otkrili novinari KRIK-a, Đorđević je bio direktor firme KBX Consulting LLC , osnovane oktobra 2008, i u ime nje je u Srbiji osnovao kompaniju Telecraft, koja je nepunu godinu nakon toga, bez transparentnog postupka, dobila javnu nabavku od Telekoma. Firma je bila osnovana na adresi na kojoj je i Đorđevićeva imovina, u beogradskom naselju Mali Mokri Lug, a bavila se kablovskim telekomunikacijama. Ugašena je već naredne godine, pokazuju nalazi KRIK-a. Iste te godine, osnovao je konsultantsku agenciju Financial Stability, opet na adresi u Malom Mokrom Lugu, a ugašena je nakon što je Đorđević uplovio u državne vode, imenovanjem na mesto državnog sekretara u Ministarstvu kojim je tada rukovodio današnji predsednik Srbije. Prema podacima iz Registra imovine i prihoda državnih funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije, Zoran Đorđević je nasledio građevinsko zemljište od gotovo 8.500 kvadratnih metara i kuću od 150 kvadrata, dok je onu drugu, od 86 stekao prodajom imovine. Iza Đorđevićevog ministrovanja, osim nespretnih izjava i nesrećnih recitovanja, ostalo je isto tako pregršt traljavih i nezavršenih poslova. Iako se, pa i u biografiji, hvali činjenicom da je „pokretač donošenja brojnih zakona i strategija“ od Zakona o socijalnoj karti, preko Zakona o štrajku do Zakona o rodnoj ravnopravnosti, činjenica je da je Zakon o socijalnoj karti, dok je resorom upravljao Đorđević, večito odlagan, a njegovo usvajanje pomerano, pa se to desilo tek nedavno, kada je njegovu fotelju već zauzela Darija Kisić Tepavčević. Istovremeno, bivši ministar je, dok je obavljao taj posao, bio u čestom klinču sa Zoranom Mihajlović, sada ministarkom rudarstva i energetike. Poznato je kako je on nju javno demantovao u slučaju Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, dok je ona njemu upućivala i javne packe zbog njegovih mizoginih izjava, poput neprimerenog pokušaja recitovanja na Dan žena. Ostaće upamćeno kako je Đorđević umesto državne strategije protiv odliva radne snage, a povodom sve masovnijeg odlaska medicinskih radnika iz Srbije u razvijene zapadne zemlje, u godinama pre aktuelne pandemije, izjavljivao „da se ni tamo ne živi sjajno, te da nigde nema društvenog života kao u Srbiji“. Sadašnji vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije nije svojevremeno krio ni kako je na javnu opomenu i pretnju smenom Aleksandra Vučića odmah reagovao, pa čak i obavestio predsednika da su problemi sa isplatom dečijeg i roditeljskog dodatka odmah rešeni, pošto je prozvan zbog kašnjenja sa isplatom. Sa svim tim nagomilanim obrazovanjem i iskustvom, od poslovanja u ofšor zonama, preko državne službe i ministrovanja, ovaj član Predsedništva i Glavnog odbora SNS-a odlazi da rukovodi jednim od najvećih državnih sistema - Poštom Srbije koja ima oko 15.000 zaposlenih i isto tako nagomilane probleme. Ali, kako i sam priznaje u svojoj biografiji, Đorđević je „pokretač usvajanja mnogih zakona“, pa tako i Zakona o štrajku, što bi mu, nesumnjivo, moglo pomoći ako bi se kao direktor suočio sa još jednim štrajkom zaposlenih poštara i ostalih radnika ovog preduzeća, koji su u prethodnih nekoliko godina više puta, što zakonito, što nezakonito, obustavljali rad tražeći ne samo povećanje plata, za koje tvrde da su mizerne, nego i smenu doskorašnje direktorke Mire Petrović. I ona je, kao kadar PUPS-a, ovu funkciju godinama obavljala, baš kao i dobar deo direktora u v. d. statusu, nelegalno, a što je dokazano i u jednom sudskom postupku kada je sud odlučio da Mira Petrović nije imala zakonsko pravo da potpisuje određena dokumenta, jer joj je funkcija direktora istekla. Ako je suditi po sadašnjem iskustvu, Đorđevića, nakon što mu istekne zakonom dozvoljenih godinu dana obavljanja ovog posla u v. d. stanju, čeka ista briga. S tom razlikom, što je on, ipak, iskusni finansista.