Boris Komnenić

Ako je postojao glumac koji nije voleo da ga ima u medijima i koji se dosledno čuvao javnosti, bio je to Boris Komnenić. Da mu se nije dogodila ogromna slava u seriji Bolji život gde je igrao Sašu Popadića, sačuvao bi se od svake priče o sebi. I malo bi se znalo o glumcu koji je odigrao dvadesetak pozorišnih uloga u matičnom Narodnom pozorištu gde je bio prvak Drame i 85 filmskih i televizijskih rola. Kao student, igrao je u filmovima Dani od snova Vlatka Gilića i Splav meduze Karpa Godine. Koliko god je ostvarivao dobre uloge na filmu, publika ga je upamtila i volela kao Sašu Popadića kome je u seriji Siniše Pavića Bolji život majku igrala Svetlana Bojković. A bila je samo 10 godina starija od njega. Pet godina su snimali ovu seriju koja je zabeležena kao najviše reprizirana u istoriji Televizije Beograd, odnosno RTS. Svetlana je i kasnije radila sa Borisom o kome govori kao o kolegi koga je veoma uvažavala: „Bio je poseban glumac i posebna ličnost. Veoma duhovit, šarmantan, britke inteligencije i veoma širokog obrazovanja. U pauzama snimanja ili proba, razgovori sa njim su bili dragoceni. NJega je svašta zanimalo, puno je čitao, imao je otklon od raznih trivijalnosti. Odlikovao ga je prefinjeni cinizam koji je proisticao iz njegove inteligencije. U suštini, bio je zatvoren čovek, simpatično gunđalo. Čuvao je atar svoje intime i sa blagim prezirom je gledao na sve u čemu nije želeo da učestvuje. To nikako ne umenjuje njegovu emotivnost i njegove ljudske kvalitete. Bio je odličan partner, dobar drug i pošten čovek. Kad je o poštenju reč, bio je beskompromisan.“ Boris Komnenić je rođen u Puli, i sa porodicom se preselio u Beograd gde je završio Fakultet dramskih umetnosti. Bio je kratko oženjen Zagrepčankom Rene Penanen sa kojom je imao kćer Nike.