Sve je to od lošeg vina

Pravilo broj jedan o Aleksandru Vučiću glasi: nikad ne potcenjuj moć Aleksandra Vučića da izazove tenzije. Iako na ovo pravilo o Aleksandru Vučiću često zaboravimo, on nas, srećom, vrlo često i podseti. Nekad su mu specijalnost bile regionalne tenzije, sada se uglavnom bavi podizanjem tenzija između sopstvenih građana. Kako se smanjivala Srbija, tako se nekako smanjivala i njegova sposobnost da izazove tenzije sa drugim narodima. Ipak, ponekad nas i tu iznenadi. Pre nekoliko dana predsednik Srbije gostovao je u emisiji na bosanskoj Fejs televiziji. Kod Senada Hadžifejzovića teren je nezgodan. Atmosfera je takva da se čovek vrlo lako opusti kao da je na Balkan infu i lupeta i šta treba i šta ne treba. Vučić je, uobičajeno pričajući o nečemu o čemu ga niko ništa nije pitao, izjavio da je istarsko vino malvazija bezveze. Da citiramo, rekao je da je to „loše vino koje ništa ne valja, a Srbija proizvodi puno bolja vina“ i dodao je da je „to vino odvratno i niko ne može da ga pije“. Na ovaj ničim izazvan gest reagovali su iz Hrvatske, kako vinari, tako i mediji i zvaničnici, te se za kratko vreme digla prava bura, a Hrvati, osim što su srpskom predsedniku objasnili neke stvari o vinu, nisu propustili priliku ni da pomenu njegovu radikalnu prošlost, koju bi on tako žarko želeo da zaboravi. Kad već to ne smeju da rade mediji u Srbiji, hrvatski takve penale ne propuštaju. A kakve sad veze imaju njegova mladalačka radikalština i vino? Pa, ako pogledate snimak intervjua, videćete kako se priča o malvaziji i desila kao posledica toga što je Vučić dozvolio da iz njega za trenutak pokulja njegov pravi karakter, ona prošlost koju (još uvek) pokušava da sakrije i kamuflira. A u prošlosti se znalo, Srbi su super, a drugi narodi su loši, tako je mlađani Vučić to posmatrao. Kao što je tada isticao svoj narod tako što je nipodaštavao druge, tako ni sada nije mogao da ne istakne da Srbija ima dobra vina a da ne unizi hrvatska. Deluje naivno, ali nije. Princip je isti. Napipao je, srećom, tu činjenicu i neko iz njegovog okruženja, pa ga je naterao da se izvini u video-postu na Instagramu. Prisustvovali smo, takoreći, istorijskom trenutku. Gledali smo Vučića kako se nekome izvinjava bez nastavka u vidu „a šta su oni nama radili“ ili kakvog drugog usputnog napada na drugu stranu. Izgleda da je influenseru Vučiću, usred rata sa Stefanovićem, Belivukom i Mimi Oro, bilo previše da ratuje još i sa Hrvatskom, pa je odlučio da se uljudno izvini i taj sukob ostavi za neka druga vremena. Ko zna, možda u sledećim TV gostovanjima predsednik odluči da se obračuna sa kranjskom kobasicom, crnogorskim pršutom ili sarajevskim ćevapima, neka se pripreme Slovenci, Crnogorci i Bosanci za svaki slučaj. Samo, predsednik je iz vida izgubio jednu bitnu stvar. Jedno od osnovnih pravila marketinga na Instagramu glasi - ne vodi negativnu kampanju protiv konkurenata. LJudi ne vole negativne kampanje za neki proizvod ili uslugu. Negativne kampanje prolaze u politici i predsednik je to doktorirao, ali što se tiče ovog influenserskog dela, moraće on tu još mnogo da uči. Kako o marketingu, tako i o lepom ponašanju.