Pink, Hepi i poligraf

Zbog svega što se dešava posle saznanja da je „neko“ prisluškivao predsednika (hm, da li baš njega ili one sa kojima je, i to izgleda vrlo često, razgovarao, a za koje je, po svemu sudeći, sud dao odobrenje da se prisluškuju), da mu je „neko“ čak „radio i o glavi“, da je „neko“ iz državnog i policijskog vrha blisko sarađivao sa članovima mafijaškog klana Veljka Belivuka - sve do pre nekoliko dana izgledalo je da u Srbiji nema gore kletve od „dabogda te pozvali na poligraf“! Ispostavilo se, međutim, da su gore prošli oni koji su poziv prihvatili, ali je poligrafista iz nekih razloga odbio da ih ispita. Jer, dok svi nadležni organi ćute, javna suđenja su počela na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i naslovnim stranama tabloida. Za vlast i analitičare uvek spremne da im pomognu, to je neuporedivo lakše, jer im za takva suđenja nisu potrebni bilo kakvi dokazi, čak ni poligraf. Tu se presude izriču po kratkom postupku. I unapred se zna ko je kriv, a „osuđeni“, među kojima su se našli i novinari Krika i članovi Crte, mogu da se žale samo „upravi vodovoda“. Nevolja (ne Velja) je, međutim, što nijedan opozicioni lider ne odgovara foto-robotu, koji su ljudi iz vrha vlasti nacrtali, dok su tvrdili da šefu države i SNS-a zlo žele ljudi iz njegovog najbližeg okruženja i neki dojučerašnji prijatelji. Zato glad za istinom, a ako može i pravdom – da lopovi i ubice jednom odgovaraju za zločine - neće moći da se utoli tako što će nam na tacni „servirati“ nekog opozicionara. Ne, toliko je smeća izašlo na videlo, da se ono više ne može ponovo gurnuti pod tepih. A, i ako ga gurnu, nastaviće da bazdi i taj smrad nikakav parfem neće moći da ublaži. Pa, čak ni oboleli od kovida-19 nisu trajno, već samo povremeno gubili čulo mirisa. A u Srbiji neki nerasvetljeni slučajevi već dugo „mirišu“ na kriminal i korupciju. Dok prvi ministri sa zebnjom čekaju poziv tužioca ili za poligraf – do sada su na informativne razgovore išli samo pripadnici drugog i trećeg ešelona – svi ostali se užurbano, preko Pinka i Hepija, distanciraju od „sumnjivih lica“. U nadmetanju da se brže, bolje, jače dodvore šefu, letvicu su podigli toliko da bi i Marko Đurić teško mogao da je preskoči. „Politička zaostavština Aleksandra Vučića u ovom trenutku je tolika da će stotinama godina da živi! Teško da će majka da rodi u narednih nekoliko stotina godina nekoga ko može da ponovi ono što je on uradio u ovih nekoliko godina… Na sve je mislio i sve je uspeo da pokrene. U ovom trenutku ne možete da ga poredite ni sa jednim dosadašnjim političarem, a siguran sam da ni u narednih nekoliko stotina godina nećete moći da ga poredite ni sa jednim“, postavio je novi etalon za veličanje velikog šefa predsednik IO SNS-a Darko Glišić. Solidno mu je tercirala premijerka Ana Brnabić, navodeći da je danas „Srbija verovatno u periodu svog najvećeg uspona, ne samo u modernoj istoriji, već od svog osnivanja.“ Bože, neće valjda njih dvoje pisati nove udžbenike iz istorije, koje država namerava da štampa već za sledeću školsku godinu. Sumnjam da Glišićev hvalospev ima ikakve veze sa rečima ministra Ratka Dmitrovića da je u januaru ove godine umrlo 20 odsto više ljudi nego u januaru 2020, a da je rođeno 12 odsto manje dece, ali ako se ne zaustavi taj trend za nekoliko stotina godina pitanje je da li će u Srbiji biti rođeno ijedno dete. Doduše, ako ne bude dece, niko neće moći da bude ni bolji, ni gori od Vučića. Kad već pomenuh ministra za porodicu, on je uveren da je neko pokušao da ga ubije, jer su bili odvrnuti šrafovi na njegovom službenom automobilu. Sa takvim sumnjama nema šale i trebalo bi ih detaljno proveriti. Samo, i on duguje odgovor na pitanje kako mu je uopšte palo na pamet da izjavi da bi teško preživeo da je točak spao pri brzini od „120, 130 ili 150 kilometara na sat“. Znači li to da se i inače vozi 150 kilometara na sat, iako je po zakonu maksimalna brzina 130 na sat? Ili propisi ne važe za sve, već samo za neke? A i ako je tako, bar ne mora javno da nam pokazuje da ne poštuje zakone zemlje u kojoj je ministar. Za kraj i izjava o kojoj valja razmisliti. Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić je uoči lokalnih izbora u Nikšiću biračima poručio: „Ako vam neko nudi novac da biste glasali za njega, uzmite novac, a onda glasajte za onoga za koga mislite da je najbolji.“ Dobar savet zlata vredi. Šta mislite, kolike su šanse da te iste reči čujete iz usta predsednika ili premijerke Srbije? A već su najavili građanima da će pre narednih izbora dobiti 30 plus 30, a penzioneri i dodatnih 50 evra.