Neće baš svi dres SNS-a

Književno, ako se junakinja teksta zove Crnokosa, trebalo bi da smo u okviru lirske poezije. Ali oko ove naše Crnokose, košarkaškog kluba iz Kosjerića, podigla se sasvim epska halabuka. Jedna njena efektna epistolarna „trica“ izazvala je opštu tuču na medijskom parketu. Gde se zaplelo? Lokalna samouprava htela je da mlađim kategorijama kluba pokloni dresove. A Crnokosa je, kao što je red, na poklon uzvratila prigodnim pismom. „KK Crnokosa odbija da primi donaciju jer to smatra činom jeftine propagande Srpske napredne stranke pred izbore, provokacijom onih koji ulažu lična sredstva u opstanak ovog kluba i zloupotrebom dece u političke svrhe… Majice i dresove podelite po opštinskom rukovodstvu, jer je vrlo moguće da su talentovaniji za sport nego za funkcije na kojima se nalaze, pa ćemo vas rado registrovati za takmičenje u ime našeg košarkaškog kluba, pošto i ovako jedva sastavljamo kraj sa krajem i što se igračkog kadra tiče“, stoji u saopštenju koje potpisuje predsednik KK Crnokosa Bogdan Joksimović. Da je oštro - oštro je, da je prkosno - prkosno je, ali da bunt niželigaškog kluba iz jedne od manjih srpskih opština bude nacionalna politička tema, i to dobrim delom zbog predstojećih lokalnih izbora… To nam možda ne govori ništa o košarci, ali nam mnogo govori o državi u kojoj se ta košarka igra. Opaska da je Crnokosa niželigaš nije, naravno, uvreda, već žalosna činjenica. NJeno egzotično ime upamtio je svako ko je u prethodnoj deceniji makar ovlaš pratio najviši rang srpske košarke. Danas se bori za opstanak u Prvoj regionalnoj ligi Zapad, grupa B. Za neupućene - to je treća liga (ili četvrta ako računamo i Jadransku, koja je primarno takmičenje za najjače domaće klubove). No, ni ostatak sporta u Kosjeriću ne cveta, priča Bogdan Joksimović za NIN. „Kosjerić je godinama bio turističko-sportski centar zapadne Srbije, u koji su mnoge poznate ekipe dolazile na pripreme. I košarkaši i odbojkaši Crnokose takmičili su se u kvalitetnim ligama. Muški odbojkaški klub danas ne postoji, ženski je u najnižoj ligi. Košarkaški klub je 2014. bio u najvišem rangu, ali je neplanski trošen budžet koji ionako ne bi bio dovoljan da se igra sa Partizanom ili Zvezdom, i Crnokosa se maltene ugasila i pala dva ranga“, priča Joksimović. Manja sportska društva imaju dva izvora života - lokalnu privredu i lokalnu politiku, na stranu to što se često ispostavi da je reč o jednom izvoru. „Sport je u Kosjeriću potpuno zanemaren. Budžet je sa nekadašnjih 20 miliona dinara pao na šest miliona, i ubedljivo je najmanji u celoj zapadnoj Srbiji. Kada se to podeli, FK i KK dobiju milion dinara, što nije dovoljno ni za niži rang od onog u kome igraju. Što se tiče privatnog sektora, sport finansira i cementara, ali je i ona srezala budžet“, nastavlja Joksimović. Za osam godina lokalne vladavine SNS, tvrdi Joksimović, nije bilo nijednog projekta koji bi „unapredio sportsku infrastrukturu“, kako se to obično veli. „LJajićevo ministarstvo je obezbedilo stolice na fudbalskom igralištu i nešto renoviranja, kao i teniski teren koji niko ne koristi, jer to nije sport za ovu sredinu, pa su pare bačene. Sportsko-rekreacioni centar se raspada, teren sa veštačkom travom je minsko polje za decu, a školska hala u kojoj Crnokosa igra takva je da školu bude sramota, a kamoli opštinu. Sanitarna inspekcija bi je zatvorila.“ Nevolju zaokružuje to što iz Kosjerića odlaze mladi, kao iz svakog Kosjerića, što znači da ni potencijalnih igrača nema dovoljno. Zato su 2016. Bogdan Joksimović i Dario Cajić, u tom trenutku igrači FK Kosjerić, nastupili i za košarkaški klub. „Onda moraju da se dovode ljudi sa strane, koji neće igrati za kikiriki. Sve to rezultuje sportom u katastrofalnom stanju“, zaključuje Joksimović. Predsednik KK Crnokosa ne krije da je bio i da jeste politički aktivan. Bio je odbornik koalicije DS-SPO-LDP, i dao je ostavku kada je preuzeo klub. Sada je poverenik SSP. Političko iskustvo verovatno mu pomaže da preživi mašinu za mlevenje nepodobnog mesa, kroz koju ga danima nakon pisma provlače režimski mediji. „Nisam očekivao da ću izazvati toliku buru. Neverovatno je da odbijanje političke zloupotrebe dece i kluba dovede do ovolikog publiciteta. Srećan sam što smo dobili hiljade poruka podrške.“ Joksimović kaže da je pre nekoliko dana i napadnut na ulici, ne zbog sada već slavnog pisma rukovodstvu opštine, koju kao i skoro sve u Srbiji vodi SNS, već zbog svoje opšte političke delatnosti. „Prvih pola sata sam bio uznemiren, ali shvatio sam da se čovek mora uzdati u pravdu ako se hvata u kolo sa njima. Dok se zajedno ne otrgnemo strahu, neće krenuti nabolje.“ Žarko Đokić, predsednik opštine Kosjerić iz redova SNS, odbacuje optužbe za pokušaj da donaciju politički unovči. Za Danas je izjavio da je našao sponzora koji je hteo da pokloni dresove, i da nije tražio da se to politički promoviše. Podvukao je i da se 2013. zahvalio Draganu Đilasu zbog košarkaških donacija za Kosjerić. Žan-Pol Sartr je - možda samo apokrifno - zapazio da je „u fudbalu sve zakomplikovano postojanjem protivničkog tima“. U košarci je isto, u politici još gore, pa je teško predvideti sudbinu Crnokose. Joksimović, međutim, ne govori samo o njoj. „I momci iz kluba i ja nameravamo da u Kosjeriću osnujemo porodice, da mesto bude ponosno i varošica sa duhom, kao što je uvek bilo; ne da za pedeset godina bude pustinja, a sve ide u tom pravcu. Čak i ako SNS ostane na vlasti, mora osmisliti strategiju da Kosjerić ostane bar na ovom nivou. Zaista nam se crno piše“.