Nelegitimni akteri podstiču tenzije

Članak Zakon o istopolnim zajednicama u porođajnim mukama Dragane Nikoletić sadrži netačne i neistinite informacije te dovodi u zabludu građane i građanke o procesu izrade zakona, radu radne grupe i kvalitetu predloženog nacrta. Autorka, prenoseći stavove i oslanjajući se isključivo na navode gospodina Saše Gajina, karakteriše proces izrade Predloga nacrta zakona o istopolnim zajednicama kao „fingiranje demokratije“. Ovo je kako de facto tako i de iure netačno jer su do sada sprovedeni svi zakonom propisani koraci, kao što je to rad radne grupe, te sprovođenje javne rasprave koja je u toku, kao i druge aktivnosti koje su sadržane u kalendaru zakonodavnih aktivnosti, a koje su propisane Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije. Poređenja radi, Predlog nacrta zakona koji je gospodin Gajin izradio još 2013, godinama i posle višegodišnjih uloženih napora nije uspeo da zadobije pažnju nadležnih organa, dok je proces zagovaranja bio karakterisan tišinom i otporom gde je tada bilo nezamislivo da će njegov Predlog zakona ikada ući u formalan zakonodavni proces. U tekstu se dalje navodi kako radna grupa pruža značajan otpor čak i kada govorimo o pitanjima oko kojih ne bi smelo da bude neslaganja, kao što je adekvatno definisanje zaštite od nasilja, dostojanstvo partnera, te zaštita porodičnog i privatnog života. Ova tvrdnja je netačna jer je radna grupa usvojila izmene i dopune koje se odnose na ove teme i to, ukupno posmatrano, za nepunih sat vremena rasprave. Takođe, kada autor i sagovornik, između ostalog, govore o tri zasedanja radne grupe kako bi oslikali tromost i nepoverljivost u proces, važno je informisati javnost da jedno zasedanje traje ne više od tri sata i da je za ukupno devet radnih sati postignut dogovor oko najvećeg broja pitanja! Preostala pitanja zahtevaju kako dodatna razmatranja, tako i dodatne konsultacije sa nadležnim organima, te je insistirano da broj zasedanja radne grupe ne bude unapred definisan. Važno je informisati javnost o stvarnim uzrocima tenzija u okviru radne grupe. Naime, gospodin Gajin je tražio da se postojeći Predlog nacrta zakona, koji je već tada bio na „drugoj ruci“, zameni njegovim predlogom zakona što bi predstavljalo presedan i vraćanje procesa na početak. Radna grupa je dalje antagonizovana čitanjem svake pojedinačne slovne i gramatičke greške te se zahtevalo od nadležnog ministarstva da imenuje autora Prednacrta zakona čime se oduzimalo dragoceno vreme na pitanja koja su čaršijskog karaktera, a ne od interesa za LGBT zajednicu. Vršenje pritisaka se prenelo na medijski prostor, ali i na neformalne političke kanale, čime se negiraju napori radne grupe i dodatno podstrekuje antagonizam među članovima. Pomenuti postupci prouzrokovali su izuzetno ozbiljan problem, a to je nesrazmeran uticaj gospodina Gajina na proces izrade Predloga zakona u odnosu na njegov trenutni status. Naime, gospodin Gajin ne predstavlja LGBT zajednicu niti LGBT organizaciju civilnog društva, te njegova intervencija u zakonodavnu aktivnost treba biti samo u granicama stručnog komentara. Takođe, pravilo o obavezi izdržavanje deteta partnera i druga pitanja ove prirode navedena u tekstu biće adekvatno definisano zasebnim članovima i upućuje na shodnu primenu drugih zakona, o čemu je radna grupa informisana i o čemu je raspravljala, te je tražena njena saglasnost, što izjavu gospodina Gajina čini netačnom. Stav da Predlog nacrta zakona dozvoljava poligamiju, bilo hipotetički ili realno, jeste apsurd i fikcija. Na kraju, želimo da skrenemo pažnju javnosti da je stvaranje tenzija od strane nelegitimnih aktera suštinski zloupotreba manjinskih procesa koja služi kao mehanizam preko koga se ostvaruju parcijalni interesi, po definiciji na štetu manjina, ovaj put to neće biti moguće.