Pobeda SNS-a ili vesnik promena

Imaju naprednjaci razloga za nezadovoljstvo izbornom pobedom u Zaječaru: prema preliminarnim rezultatima, sa osvojenih oko 43 posto glasova, zabeležili su pad od oko 20 procentnih poena u odnosu na rezultat sa prošlogodišnjih parlamentarnih izbora. Zato neće moći da baš samostalno formiraju vlast, ali hoće u koaliciji - verovatno sa četiri poslanika SPS-a, iako to nije jedini izbor. Teoretski je moguće i da će opozicija ovoga puta uspeti nešto da nauči, makar iz činjenice da jasno ponuđena alternativa može da privuče solidan broj glasova, jer je skoro 29 odsto Zaječaraca glasalo za listu koju je predvodio dr Nenad Ristović. Ali bi, umesto prihvatanja „zdravo za gotovo“ teze da je glasanje u Zaječaru označilo početak pada popularnosti SNS-a, valjalo obratiti pažnju na još jednu činjenicu: izborni dan pokazao je da, uprkos sve ozbiljnijim upozorenjima sa Zapada, vlast nema ni najmanju nameru da dopusti ni „d“ od demokratskih izbornih uslova. Ceo arsenal uobičajenih sredstava uterivanja „pravilne“ izborne volje građanima ponovo je bio aktiviran, iako najveći deo opozicije nije učestvovao na izborima, a nije bilo ni nezavisnih posmatrača. Na snimcima sa terena, osim neizbežnih džipova, viđen je čak i predsednik ne tako bliske opštine kako, sa spiskom veoma nalik biračkom, obilazi građane. Zaječar ni ranije nije bio pod onolikim stepenom kontrole na koju je SNS navikao: na prošlim lokalnim izborima pobedu je odnela opozicija, ali ju je „prokockao“ Boško Ničić, prešavši sa svojom listom na stranu SNS-a. Izbori su u nedelju održani i u značajno manjem Kosjeriću, gde je bilo lako zadržati kontrolu (naprednjaci su osvojili 67,23 odsto glasova) i Preševu, gde je u vođstvu Alternativa za promene Šćiprima Arifija sa 14 od 38 odbornika.