Gle, što sam pristojan!

Ako je tačna tvrdnja da tamo gde ima volje, ima i načina, onda za mladog naprednjačkog poslanika Janka Languru nije sve izgubljeno - uprkos svim naopakim lekcijama koje je do sada naučio. Langura, naime, svoje govore završava pokličom „živela pristojna Srbija“, iz čega se može zaključiti da bi ambiciozni mladić sa 155. mesta na listi poslaničkih kandidata SNS-a voleo da i sam pripada pristojnom svetu. A pošto je zaista mlad (rođen 1994), ima dovoljno vremena da svoju želju ostvari – za početak, potrebno je da u parlamentu prestane da se bavi isključivo stranačkom propagandom na najbrutalniji način i počne da, uz bar minimalan stepen odgovornosti, raspravlja o temama skupštinskih zasedanja. Za šta i dobija novac iz džepova svih nas. Osim godine i mesta rođenja (Gornji Milanovac), u zvaničnoj Langurinoj biografiji stoji još i podatak da je po zanimanju „diplomirani ekonomista“. Zahvaljujući društvenim mrežama dobili smo i informacije koje bolje objašnjavaju njegove poslaničke nastupe: postoje, naime, brojne fotografije mladog Langure u publici televizijskih studija u kojima gostuje Aleksandar Vučić, što govori o njegovoj agilnosti i pouzdanosti koje su ga kvalifikovale za boravak u neposrednoj blizini velikog vođe. Mnogi su uvereni da je, kao nekada Nebojša iz Beograda, u nedelju glumio telefonsku publiku u Utisku nedelje, gde je ponovio naprednjački arsenal optužbi protiv Dragana Đilasa. Ali, postoje i fotografije Langure na protestima protiv Vučića, prošlog jula u Beogradu. Tu „nelogičnost“ tviteraši su objašnjavali pretpostavkom o specijalnom zadatku izazivanja nereda, kako bi se, potom, demonstranti optužili za nasilno ponašanje. I lako bi se moglo desiti da su u pravu. Verzija koja Languru definiše kao čoveka za razne specijalne zadatke mogla je biti opovrgnuta da je mladi naprednjački aktivista snosio političke posledice zbog prisustva na protestima – što se nije desilo. Ali je zato stiglo mnogo drugih pokazatelja da je reč o osobi koja se, pri izboru sredstava za ostvarenje cilja, ne opterećuje ni činjenicama ni obzirima. Odatle i već izgrađeni imidž poslanika koji svoje skupštinsko vreme gotovo da uopšte ne troši na „trivije“ poput tema dnevnog reda, već se u potpunosti posvećuje učvršćivanju bedema Vučićeve moći. U jakoj konkurenciji poslanika koji, u napadima na opoziciju brutalno gaze svaku logiku i zdrav razum, Langura se ističe lakoćom sa kojom opozicione lidere optužuje za nameru da ubiju Vučića. I ponavlja to toliko puta da se ne može govoriti ni o kakvoj „metafori“ koja je pogrešno protumačena ili preterivanju koje se slučajno „omaklo“ u žaru političke borbe. „Srbija je napokon postala zemlja koja se ceni u svetu. Samim tim iz tog razloga Aleksandar Vučić danas uživa poverenje više od dva miliona građana, a to je ono o čemu tajkun Dragan Đilas može samo da sanja. Iz tog razloga, pretpostavljam, i dolazi poziv na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića od strane Đilasovog poslušnika Sergeja Trifunovića, koji je, u tom trenutku, svi mi dobro znamo, verovatno bio pod dejstvom nekih jakih opojnih droga“, govorio je Langura na sednici 10. novembra prošle godine. Krajem istog meseca, na sednici 26. novembra, ukazala se partijska potreba da se napadne omiljena naprednjačka evropska meta, Tanja Fajon. Langura je to ovako osmislio: „Tanja Fajon takođe zaboravlja i da njeni miljenici u Srbiji nikad nisu izneli nikakav program pred građane. Jeste li čuli da će nekada nešto da urade? Jeste li čuli da će nešto da naprave? Jesu li izneli bilo kakav program osim što će, naravno, Vučića da sruše, osim što će Vučića da ubiju... NJihova jedina politika kojom se bave je kako ubiti Aleksandra Vučića“. U ovogodišnjoj varijaciji na istu temu, 23. februara dotakao se drugog dela obaveznog naprednjačkog programa, „tajkunskih“ televizija N1 i Nova S: „Znate, te dve tajkunske televizije su glavno oružje u rukama Dragana Đilasa, u njegovom pohodu ka rušenju Aleksandra Vučića, naravno, nasilnom rušenju, u njegovom pohodu ka ubistvu Aleksandra Vučića“. Posebno se osvrnuo i na rad tri zvezde nepodobnih televizija - Olje Bećković, Zorana Kesića i Ivana Ivanovića - pa je odlučio da, u nastavku „diskusije“, spisak onih koji voljenom vođi rade o glavi uvrsti i jednu od njih: „...pa tako imamo jednog nazovinovinara sa kupljenom diplomom, koji se zove, nemojte mi zameriti ako grešim, mislim da je Kesić, koji u svojoj političkoj emisiji svakodnevno na sve načine pokušava da ugrozi život predsednika Vučića i njegove porodice“. Opasnosti vrebaju sa svih strana, a 9. mart se pokazao kao idealan trenutak za skretanje pažnje na onu koja dolazi od Vladimira Vuletića, bivšeg potpredsednika Fudbalskog kluba Partizan (koga je, između ostalog, optužio za pedofiliju). Langura, naime, zna čemu je bio namenjen onaj snajper koji je pronađen u jednoj od prostorija kluba: „Taj snajper isključivo je bio namenjen da se njime ubije predsednik države Aleksandar Vučić i da se jednom i za sva vremena stavi tačka na bolju budućnost Srbije“. I naravno da Vuletić s tim i te kako ima veze: „Takođe me zanima da li će tajkunska marioneta, Olja Bećković, kod koje gospodin Vuletić svake nedelje ide u emisiju, ne bi li opravdao sve što je radio do sada, imati hrabrosti da postavi ta pitanja gospodinu Vuletiću, ili će biti isti slučaj kao sa Draganom Đilasom, da će gospodin Vuletić njoj postaviti pitanje.“ Naravno da se Langura trudi da odbrani i Vučićevu porodicu od opasnih napada: „Ja ću vam sada pokazati tu fotografiju i taj tvit, molim vas da uveličate ovo da bi građani Srbije mogli da vide ovu sramotu i čime se opozicija danas služi. Naime, izvesni Jakša je postavio na Tviteru fotografiju magarca i napisao – kako se zove mladunče magarca? Time je naravno dao priliku dotičnom Rašku da on odgovori da je tu reč o Danilu ili Vukanu. Podsetiću vas da Vukan ima samo tri i po godine. Ovo je samo još jedan u nizu brutalnih napada na porodicu predsednika države“, izdeklamovao je 10. decembra 2020. Toliko fokusiranje na odbranu lika i dela predsednika Srbije, Languru ipak ne sprečava da vidi i opasnosti kojima bi bili izloženi i obični smrtnici, da nije Vučića da ih štiti: „Znamo da je na platnom spisku Dragana Đilasa i bivši direktor BIA Vukadinović, kao i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, koji ima bolesnu potrebu da svakodnevno napada Aleksandra Vučića i sada se okrenuo napadu na naše čelično prijateljstvo koje imamo sa Narodnom Republikom Kinom. NJima smetaju kineske sinofarm vakcine koje smo dobili zahvaljujući dobroj politici koju je vodio predsednik Aleksandar Vučić i zahvaljujući prijateljstvu koje naš predsednik ima sa predsednikom Narodne Republike Kine. Na tom primeru možete videti da su se oni svesno odrekli dva miliona vakcina. Oni bi se svesno, da su na vlasti, odrekli dva miliona ljudskih života“. Sva sreća je da su tu naprednjaci da brinu o interesima građana. I da unaprede svaki segment života, uključujući politički, pa Langura može da govori i o cvetanju demokratije. Recimo, na primeru odbora: „Što se tiče odbora, morao bih da navedem da su odbori veoma važni. Tako i Poslovnik nalaže. Nažalost, prethodni režim nije poštovao taj Poslovnik koji su oni sami doneli. Otkako je SNS u parlamentu, odbori su postali veoma važna stalna radna tela koja su veoma bitna za rad Narodne skupštine“. Doduše, podaci CRTA-e su pokazali da je u aktuelnom sazivu, preko 40 odsto sednica skupštinskih odbora trajalo kraće od deset minuta, te da su odluke donošene jednoglasno bez rasprave – ali ko bi se bavio takvim detaljima? Naročito ako, osim na skupštinskim zasedanjima, Langura ima obaveze i u samim odborima: član je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i zamenik u još dva - za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Tako da za te oblasti ne moramo da brinemo.