Pandemija je ogolila našeg faraona

Iz crvene zone u kojoj je radio kao jedan od samo 300 pulmologa (dovoljno za zemlju u kojoj dnevno oboli tričavih 5.000 ljudi) nije otišao daleko – iz skafandera se preobukao u pidžamu i od lekara postao pacijent. Zarazio se, verovatno, na onim žurkama i skijalištima koji nam desetkuju medicinski kadar, nikako dok je spasavao tuđe živote jer se zna ko je u ovoj zemlji jedini zaslužan za to. Pa neće biti da je tako, smatra dr Dejan Žujović, načelnik Dnevne bolnice Gradskog zavoda za plućne bolesti u Beogradu i u razgovoru za NIN nastavlja da traži ono što je tražio od početka epidemije – odgovornost svih koji su doveli do sunovrata zdravstvenog sistema. Za samo dva dana Krizni štab je opet drastično promenio poziciju. Prvo je Srđa Janković izjavio da nema govora o popuštanju mera, a onda je Predrag Kon najavio da bi ipak o tome moglo da se porazgovara jer se „kriva zaravnila“. Da li je to način na koji ozbiljni ljudi sa ozbiljnim školama vode epidemiju? Kriva se zaravnila?! Ne, to nikako ne bi smeo da bude način. Mi se ponašamo kao one ribice dvodihalice: imamo sa jedne strane struku koja odlazi u crvenu zonu i koja zna šta bi trebalo da se uradi i sa druge Krizni štab u kom je struka ili nazovistruka sa političarima koji balansiraju između rejtinga, ekonomske dobiti, pojedinaca, lobija i epidemije. Te potpuno opozitne izjave članova istog tima su neprihvatljive, naročito kada se zna da je svima jasno šta mora da se uradi. I protivnicima zaključavanja i negatorima korone i negatorima maski i vakcina je podsvesno jasno da ćemo morati da dođemo do konsenzusa da zatvorimo sve osim ljudi na bar dve nedelje. Ako to ne uradimo, stalno ćemo imati transmisiju virusa i novozaražene. Kako napraviti konsenzus uz vlast koja je još na početku epidemije ignorisala preporuku SZO da nema borbe protiv virusa bez zajedničkog nastupa svih: manjina, civilnog društva, različitih veroispovesti, različitih političkih opcija...? Prosvetiteljski rad je bio potreban od prvog dana, a mi ga nikada nismo imali. Setite se samo kako su izgledale sednice KŠ – to je bilo kao da prisustvujete sastanku nekog komiteta. Dolazi tri ili pet osoba koje vam izriču neke mere koje će od sutra u 15 časova početi da se primenjuju, a nacija sa strahopoštovanjem čeka tih 15 časova da bi videla šta će joj biti sudbina u narednih nekoliko dana. Niko nije pokušao da običnim narodnim jezikom objasni stanovništvu o čemu se to radi, kako se to prenosi, kako se sprečava i da svi moraju da nose maske. Nije dovoljno samo nekome reći da mora da nosi masku, a da taj koji govori nema masku, pa makar bio i sam predsednik. Uz to tu postoji i jedan nepošten pristup: naš predsednik kada ide u posete stranim državnicima nosi masku, a kada dolazi u neku instituciju našeg sistema onda je ne nosi. I kakvu poruku onda šalje stanovništvu? Pa kakvu? Da li neko ko ne nosi masku, ima mnogo kontakata i nije vakcinisan ugrožava javno zdravlje i da li je to onda posao za policiju i pravosudne organe? Ugrožava, naravno. A to što je to kod nas kažnjivo, u njegovom slučaju nije bitno. On već prelazi u fazu faraona i nekog još višeg bića koje nema konačnost. Ali moram da ga razočaram – konačan je i neće preći u taj limbus. Ne vidim zašto bi Makron bio pametniji od našeg predsednika i bolje se ponašao, a ponaša se. Normalno je da državnici poštuju mere koje sami donose jer tako šalju dobru poruku stanovništvu. A ako non-stop šaljete pretnje stanovništvu i pritom organizujete privatne žurke u Belvilu ili idete u kozmetičke salone i ne primenjujete mere na koje terate druge da ih primenjuju, šaljete veoma lošu poruku. I dokle god nemamo tu zrelost u sebi da moramo da se ponašamo u skladu sa našim rečenicama, mi ćemo imati ovakve rezultate. Čovek ponekad sluša ono što mu se govori, ali mnogo češće gleda. I kada stiša ton na televizoru on vidi ljude bez maski koji se šetaju i kaže sebi – O. K. Petre Petroviću, sada i ti možeš tako. A ne može, čak ni kada je neko vakcinisan ili ima antitela jer mu nije obaveza da maskom štiti samo sebe već i onog pored sebe. Postali smo egocentrični i kao pojedinci, a i kao nacije. Baš je ova bolest ogolila sav sebičluk savremenog života i svaka nacija gleda samo sebe, bori se samo za sebe, a ovo ne može da se pobedi na taj način. Srbija može da istrebi virus, ali ako ga ima u Hrvatskoj ili Bosni to će se uvek preliti preko granice i vratiti kod nas. I obrnuto. Jednostavno, ovaj problem moramo svi zajedno da rešavamo i da razmenjujemo informacije, nadam se ispravne. Kako možete da se nadate razmeni ispravnih informacija, kada znate da ove koje imamo nisu ispravne? Zato i kažem da se nadam. Ako se uspešnost i rejting neke vlasti meri kroz fingirane rezultate i lažni broj preminulih, onda je ovo poslednje vreme za državu koju zovemo Srbijom. To je neprihvatljivo i u nekom normalnijem sistemu davno bi morali da daju ostavke i da budu zaboravljeni, a ovi koji to rade kod nas i dalje veoma lepo i uspešno plivaju. A zašto mora da se laže baš toliko? Ako u svetu umire tri odsto, zašto kod nas nisu slagali i rekli da umire 2,2 odsto i da smo prvi u svetu, umesto da ispadaju smešni sa jedan odsto? Ispod jedan odsto! Pa to je meni pokojni otac govorio – kada kradeš, kradi na veliko. Kada kradeš na malo uhvatiće te, a na veliko obično prođeš bez konsekvenci. Oni lažu i svi podaci govore da lažu baš preterano, ali nema ni snage ni društvenog ambijenta koji će na to da odgovore na ispravan način. Nedavno smo imali komemoraciju preminulim kolegama i tu je bilo nekoliko hiljada ljudi. Iz moje firme niko nije došao. Pritom se nije radilo o političkom protestu već o pijetetu prema preminulim lekarima koji su ostavili život na radnom mestu, što je za svako poštovanje. Isto kao što bi trebalo ispoštovati i svakog preminulog rudara posle neke veće nesreće. Ovde broj preminulih lekara prevazilazi broj poginulih na Košarama, što je suludo: niko u Evropi, a mislim ni u svetu, nema na 100.000 ljudi taj broj preminulih lekara. Zašto je došlo tako malo ljudi i tako malo lekara? To vam je ono: plašim se da ću ostati bez posla, plašim se posledica. Kakvih posledica? Ti tu nisi jer si protiv Vučića, već da bi izrazio sućut za mrtve kolege. Zar se više plaše da ne uvrede Vučića nego da sutra oni budu ti kojima će neko upriličiti komemoraciju? E to bih ja voleo da pitam kolege koji nisu došli. Ali ja znam odgovor: imao sam obaveze, morala sam da obiđem mamu, dete mi je bilo bolesno... a niko neće reći – nisam čovek i baš me briga za to. A svojim ponašanjem upravo to govore. Zar se ne brinu bar za sebe? Lekari nisu umrli slučajno, to je posledica greške u sistemu koju niko još nije ni proučio, a ne ispravio? I te kako se brinu za sebe i da ne ostanu bez posla. LJudi rade od marta prošle godine, najčešće smene su svaki drugi dan od sedam do osam sati u skafanderu, a nekada i 12. Najugroženiji su nam anesteziolozi, oni nisu imali ni 15 dana odmora od presinga na njih, ali ćute i rade. Imate ljude koji ne ćute, ali rade. Ja sam jedan od njih i samo zahvaljujući tome što sam osnovao pokret „Za sve moje ljude“ mogu da govorim. Svaka zdravstvena ustanova ima kodeks ponašanja po kom smemo samo afirmativno da pričamo o radu direktora i svoje ustanove, a ne smemo da iznesemo nijednu kritičku misao van nje. Niko od sindikata se nije pobunio zbog tog kodeksa. Zbog toga ne treba preterano ni osuđivati lekare što ne govore javno, to je najlakši način da ostanu bez posla ukoliko nemaju neku back-up varijantu kao ja. Kako bi mogli da ostanu bez posla u trenutku kada imamo manjak lekara i kada se i oni koji su još tu razbolevaju i umiru? Kada neki gospodin u nekoj fotelji razmišlja kako da usred epidemije otpusti lekara, više razmišlja o svojoj fotelji nego o posledicama. Znam da je bilo poziva mojoj kući da se ja otpustim i ne znam koliko bi zdravstvo izgubilo da su me otpustili, ali bi ostalo bez jednog lekara u pogonu u trenutku kada je najteže. Ipak su spremni da to urade. I spremni su da izvrše težak pritisak i na vas i na vašu porodicu bez ikakvih problema. Zbog toga razumem kolege i mislim da bi pre njih morali da istupe ljudi koji su predsednici sindikata i kojima je posao da se time bave, a očigledno se ne bave. Pritom Beograd nije Srbija i mnogo je gore u manjim ustanovama. Recimo, u Aleksincu imamo ustanovu koja se raspada i u kojoj testirani i netestirani sede zajedno, inficirani i neinficirani primaju terapiju u istoj prostoriji. Situacija je veoma slična onoj u Novom Pazaru prošle godine. I koga je to briga? Dobijam privatno poruke od ljudi i mogu da ih iznesem, ali to oni koji treba da znaju - već znaju i nikom ništa. Da li ste pokušali o tome da razgovarate se medicinskim delom KŠ? Nikada, jer nisam hteo. To su ljudi sa puno godina radnog staža i veoma dobro znaju šta rade kada nešto rade. Kada vidimo jedan model ponašanja iz nedelje u nedelju, to onda nije greška već svesno činjenje ili nečinjenje. I jedno vladanje za nas u pogrešnom, a za njih u pravom smeru. Kada ih pojedinačno analizirate, vidite da se svako od njih ovajdio od tog „uspešnog“ rada u KŠ. Neko je postao ministar, nekome je ćerka napredovala, neko je dobio orden... Ali oni su lekari... I nisu radili kao lekari. Nemojte misliti da je neko samim tim što je završio medicinu postao altruista i da radi samo za dobrobit društva. Nije baš tako, lekari po difoltu nisu to, već moraju da se dokažu da su to. Nijedan lekar u KŠ nije izabran slučajno, uveren sam da su izvučeni iz nekih fioka gde su bili kartoni sa njihovim sličicama i komentar – ovaj će da mi bude podoban. Sve vam govori da je to tako. Imate grupu od 15 ljudi koji se za godinu dana nijednom nisu posvađali. Neverovatno je da ni jedan jedini od njih nije bar jednom izleteo i rekao – ja više neću ovo da trpim. U svim drugim stvarima ima nejedinstva, samo ovde ne jer ih jedan lep zajednički interes drži na okupu, mirne i uslužne. Da li je onda oštar otpor koji upućuju Vesićevim najavama da se mere moraju popustiti samo skeč? Možda skeč, mada bih voleo da nađem malo jaču reč za to. Recimo, to je igrokaz za retardirana lica jer je za bilo koga ko ima mozak to neprihvatljivo. Voleo bih da Predrag Kon na jedan tas stavi orden koji je dobio, a na drugi Gorana Vesića i da vidi kako Vesić preteže i kako je jači epidemiolog od njega. Tada bih profesora i starijeg kolegu pitao – čemu sve to? A na koji tas u tom eksperimentu da stavimo mrtve? U njihovom sistemu vrednosti ne postoje, to je samo kolateralna šteta. Pričamo o lekarima, zdravstvenim radnicima, pacijentima, članovima naših porodica... usputnim žrtvama u ratu protiv „nevidljivog neprijatelja“. Taj rat se ne dobija igranjem cica mica, već ljutom travom na ljutu ranu. Naši epidemiolozi funkcionišu po sistemu: Pink, Pink, Hepi, skočko, a statistika će to lepo da isfrizira, pa ćemo biti tigrovi i lavovi, a u suštini smo teški luzeri u ovoj priči. I odnos koji EU ima prema nama sa kovid pasošima ili Slovenija koja ne priznaje naše PCR testove su dokaz kako nas vide. Pa i Evropski parlament nas je u jednoj tački rezolucije optužio za lažiranje podataka. Nisu nas, nisu ni mene ni vas, jer mi to nismo mogli da uradimo, ali jesu nekog. Onoga ko je to naredio treba i optužiti i osuditi, a ako razmislimo, sumnja ide ka jednom vinskom podrumu i jednom čoveku koji vuče sve konce. I taj neko onda izjavi da su se zvaničnici Evrope izgubili u vremenu i prostoru i nešto pobrkali jer smo prvi po broju testova i prvi po broju vakcinisanih u Evropi? Prvi po broju vakcinisanih sigurno nismo, po broju nabavljenih vakcina jesmo među najboljima, ali ćemo biti i prvi po broju bačenih jer im je ili istekao rok ili smo ih davali ljudima koji nisu državljani naše zemlje. Organizovani dolasci iz Bosne, Makedonije, Crne Gore su lep primer altruizma prema stanovnicima drugih država, ali bi bilo lepo da ti stanovnici tu vakcinu plate jer je kupljena od novca ovdašnjih poreskih obveznika. Ili da im plati iz svog džepa onaj koji im je dozvolio da je prime. Zašto se stranim državljanima nude na poklon jedino vakcine koje imaju dozvolu Evropske agencije za lekove, a mi možemo ili da primimo kinesku ili da do daljeg čekamo na željenu? Zato što je kineska predodređena za srednji ili niži sloj srpskog društva i nju će primati naši penzioneri, a elita iz Crne Gore će dobijati Fajzerovu. Rekli su da ćemo moći da biramo, a onda uvezu 500.000 kineskih i 5.000 Fajzerovih i kažu – biraj. Pa kako da biram, g. predsedniče? I ko je uradio procenu raspoloženja ljudi pre nego što je naručio vakcine? Jesmo li konsenzusom izglasali da svi hoćemo kinesku? I sledeće pitanje bi bilo: a koliko nas to košta? I koliko će nas koštati ako uspe proces vakcinacije, a koliko ako ne uspe? Ko će biti odgovoran ako 1. avgusta ne budemo imali tri miliona vakcinisanih, a trebalo je da ih toliko bude 1. marta. Ko će odgovarati za to? Vraćam vam pitanje – ko će? Ne znam. Možda predsednik jer je on glavni medicinski radnik ovde, a možda i Predrag Kon. Kako je moguće da ni vi ni ja ne znamo ime osobe koja je odgovorna za to? I zašto plaćamo vakcine kada je pre godinu dana ministar Lončar obećao da ćemo napraviti našu na Torlaku. Pa sada će da prave sputnjik V a i podižu fabriku za Sinofarmovu vakcinu. Šta će biti ako kineska ne prođe treću fazu ispitivanja? Za početak ćemo na Torlaku da stavljamo samo neke ampulice u kutije i to je prva A faza. Druga B faza je – dobijaćemo supstancu, pa ćemo tečnost da stavljamo u ampule, a onda ampule u kutije. C faza – za dve do tri godine sve ćemo da rešimo i pravićemo je. A što se kineske vakcine tiče, ona i nema treću fazu i nije ni uzeta u razmatranje od strane Evropske agencije za lekove. Mislim da je Evropa nikada i neće uzeti u razmatranje i da će se pokazati da je naš vizionar ovog puta imao veoma neuspešnu viziju koju će i naša deca da plaćaju. Svojevremeno ste se usprotivili još jednoj velikoj predsednikovoj viziji, kojoj se naprednjaci svakog dana klanjaju – usred leta, kada navodno kovid nije ni postojao, odlučio je da gradi bolnicu. A vi ste upitali – gde vam je dozvola? Ispostavilo se da nemaju dozvolu. Onda su me zapanjeno pitali – zar je tebi važnija dozvola od bolnice. Pa ljudi, shvatite – važnija mi je dozvola jer ona pokazuje da država poštuje zakone koje je sama sebi propisala. Ako ih ne poštuje, onda šalje poruku građanima da ni oni ne moraju da poštuju zakone. To je neprihvatljivo i kada se stvori takav ambijent vlast mora da podnese ostavku. A takvih je primera bilo mali milion. Krajem prošle godine ste najavili smirivanje u martu, kada građani sami počnu da primenjuju mere i izbegavaju kontakt. Šta se dogodilo? Dogodili su se antivakserski i ostali pokreti koji uopšte ne priznaju koronu i ispostavilo se da su vrlo snažni u našem društvu, bar na društvenim mrežama. Po imenima i nadimcima vidite da su u pitanju botovi, ali se iznenadim njihovim brojem i jasno mi je da to nisu volonteri već plaćenici koji rade svoj posao. A posao im je da saseku svaku zdravu ideju o tome kako sačuvati ovaj narod. Ako dublje uđem u neka razmišljanja, sve mi to liči na inspiratore Sremskog fronta. Mislim da ova država svesno pušta krv ovog naroda na 10 do 20 godina. Oni nas ne vole, nikada nas nisu ni voleli, od 1945. do danas. Na koga mislite? Na oslobodioce. Na duboku državu, na strukture koje su uvek postojale, samo su prvo bile komunističke, pa velikosrpske, a sada su globalističke. Menjaju boje, menjaju terminologiju, mogu da promene lice, ali tu su od kada su prešli Drinu i došli sa ruskim tenkovima. I nikad nisu napustili našu teritoriju. To je nasleđe stava i mišljenja da ovaj narod ne valja, da trećinu treba pobiti, trećinu iseliti a trećinu odroditi od Boga. I to je to. Pa ako sve to izvedu, ko će im plaćati porez do koga tako visoko drže? Baš ih briga. Da ovog trenutka stanu, toliko su se nakrali da i njihovi čukununučići imaju od čega da žive. A bez lustracije i bez zakona o poreklu imovine mi nikada nećemo moći da se vratimo u normalu i uvek ćemo biti bolesno društvo i treći svet. Ako se moj pokret bude pitao, to je prvo što ćemo da rešimo. I da se vratimo na epidemiju: hoće da nam ublaže mere. Šta je bolje, da otvore kafane ili tržne centre, jer samo to još ne radi? Ni jedno ni drugo. Pojaviće se neki Goran Vesić i reći će da je spasao beogradske ugostitelje. A ja ne znam da li ih je baš spasao. Mislim da će sutra ostati bez posla, ne zato što su otvoreni ili zatvoreni, već zato što neće imati ko da im uđe u te restorane. Nažalost, onda ćemo da vidimo sunovrat jednog biznisa iz jednog potpuno pogrešnog razloga, najgoreg mogućeg, jer smo se desetkovali kao stanovništvo. A na tom smo putu jer u kafanu neće otići ne samo mrtav čovek, već ni onaj koji je teško pogođen tom bolešću i koji nije u mogućnosti da napusti svoj stan. Neće moći da hoda, a ne da sedi u zadimljenoj kafani. Prema tome, savetovao bih im da dobro razmisle šta će da rade.