Oprezni optimizam

Nije tačno da su mala i srednja preduzeća važna za srpsku privredu, ona su zapravo domaća privreda, rekla je Kori Udovički, osnivač Centra za visoke ekonomske studije na Forumu malih i srednjih preduzeća (MSP), koji su 30. i 31. marta organizovali magazin Instor i NIN. Prema istraživanjima CEVES-a, MSP čine čak 70 odsto domaće privatne privrede, stvaraju 50 odsto ukupne novostvorene vrednosti, a najviše su pogođena pandemijom. Ipak, Udovički je naglasila da nisu svi u privredi kroz krizu izazvanu kovidom-19 prošli identično, te da se upravo zbog toga protivi merama podrške koje deluju kao uravnilovka. Navodeći konkretne primere, ona je upozorila da je industrija informacionih i komunikacionih tehnologija najbolje prevladala krizu, dok su odmah za njima prodavci i proizvođači prehrambenih proizvoda. Sa druge strane, ugostitelji i prevoznici su najteže pogođeni zatvaranjem i epidemiološkim merama. „Upravo je u granama koje su najviše pogođene i najviše malih i srednjih preduzeća. Zato su mere države morale biti specifičnije, targetirane. Na taj način moglo se znatno više pomoći onima kojima je pomoć zaista potrebna, a to bi onda proizvelo i politički lakše odluke o neophodnim zatvaranjima zbog opasnosti od širenja epidemije, što bi uticalo na brže i efikasnije upravljanje zdravstvenom krizom i očuvanje života i zdravlja ljudi“, kazala je Udovički. Govoreći o problemima sa kojima se MSP sektor suočava tokom pandemije i u Srbiji i u razvijenim zapadnim ekonomijama, učesnici Foruma naveli su upravo likvidnost. Naime, zbog svoje veličine i nemogućnosti da na krizu reaguju kao moćniji i jači igrači, velike i multinacionalne kompanije, a sa ograničenim poslovanjem zbog epidemioloških mera, MSP su u stalnoj borbi za dalji opstanak na tržištu i najviše zavise što od pomoći države, što od podrške komercijalnih banaka. Ivan Ostojić, partner u globalnoj konsultantskoj kući Mekinzi naveo je podatak iz njihovog istraživanja da najveći broj malih i srednjih preduzeća nema sredstava da preživi duže od tri meseca, polovina takvih firmi u SAD bila je primorana na otpuštanja zaposlenih, a nešto više od 10 odsto je zatvorilo biznis. Ovo se mnogo drastičnije videlo u SAD nego u evropskim ekonomijama, koje su zbog mera države i regulisanijeg tržišta rada izbegle veliki rast nezaposlenosti. „Udarac krize na MSP ima kašnjenje od oko godinu dana i to je posledica mera podrške država. Zato je ključno pitanje šta će biti sa njima kada se mere i pandemija završe, koliko će uspeti da se prilagode i nastave da posluju“, rekao je Ostojić i ukazao na najvažnije postkovid trendove - digitalizaciju i automatizaciju poslovnih procesa, zbog kojih se već sada govori o ugroženosti oko 100 miliona radnih mesta u svetu, promenama navika potrošača, poremećajima u lancima nabavke i većem oslanjanju na lokalne umesto globalnih snabdevača,... Govoreći o tome kako Srbiju vide međunarodne finansijske institucije, Duško Vasiljević iz Svetske banke ukazao je na činjenicu da je Srbija na niskom nivou razvoja i suočena sa nepovoljnom demografskom slikom koja doprinosi promenama na tržištu radne snage. „Za Srbiju je od ključnog značaja da poveća produktivnost i da se preusmeri na delatnosti sa višim nivoom novododate vrednosti“. On je predočio rezultate istraživanja koji pokazuju da Srbija ima za oko pet odsto manji udeo privatnih domaćih investicija od zemljama ovog dela Evrope, kao i da poslednjih godina postoji trend da strane investicije doprinose rastu zaposlenosti, ali ne i produktivnosti, jer su uglavnom usmerene na radno-intenzivne sektore sa niskim nivoom novostvorene vrednosti. „Sa druge strane, kada pogledate mala i srednja preduzeća vidi se da se ona približavaju stranim investicijama poslednjih godina i po produktivnosti, ali i po broju zaposlenih, što dovodi do zaključka gde su mogućnosti za dalji razvoj“, istakao je Vasiljević. Dragan Popović, član borda nekoliko malih i srednjih preduzeća iz energetskog sektora u Nemačkoj, Švajcarskoj i Holandiji je ukazao da će pandemija sasvim sigurno promeniti dosadašnje poslovne modele, jer će preduzeća, pogotovo mala i srednja, od sada morati da umesto jednog plana, imaju barem još jedan rezervni, kako neku narednu krizu ne bismo dočekali nespremni kao što smo ovu. Iz iskustva kompanija kojima rukovodi Popović navodi primer požara koji se usred epidemije desio, ali i preseljenje proizvodnje sa Istoka u Nemačku, što bi, takođe, mogla da bude još jedna posledica aktuelne krize. Privrednici, redom, priznaju da nisu bili spremni na ono što se svetu desilo početkom 2020, a pogotovo nisu verovali da će to sve ovoliko potrajati. Kovid ih je, kažu, naterao da preko noći iznalaze nova rešenja, da prilagođavaju poslovanje novim okolnostima, a potom i da razmišljaju o tome kako da neki naredni put izbegnu rizike. Nebojša Matić, direktor Mikroelektronike kaže da je poslovanje tog preduzeća u 2020. bilo „najuspešnije u 20 godina staroj istoriji firme“. Ali, dodaje, ne zato što je ostvaren veliki rast u odnosu na 2019, već zbog toga što su uspeli da se adaptiraju i ostvare svoje ciljeve. Uz finansiranje likvidnosti, u fokusu privrednika koji su učestvovali na panelu Privredne komore Srbije bio je i problem odliva radne snage, koji je obeležio i godinu pre početka pandemije. Konstatovali su i da je srpska ekonomija prvu godinu kovida-19 prebrodila prilično uspešno, da je izvoz u prva dva meseca 2021. gotovo isti kao pre pandemije, ali se makroekonomski rezultati, ipak, ne mogu u potpunosti preslikati na mikrosferu. Učesnici Foruma naglasili su da ih kriza nije sprečila da investiraju, uprkos velikoj neizvesnosti u pogledu njenog okončanja. Branko Radičević, finansijski direktor Bekamenta je predočio da je ta firma upravo krajem 2020. ušla u najveći investicioni projekat od kada postoji. Ne negirajući strah od likvidnosti, Nenad Tešić, vlasnik Egzakte i Mijodrag Šljuka, vlasnik Tim-kopa kažu da su, uprkos tome, uspeli da nastave poslovanje i obezbede sredstva za dalje investicije. Kovid-19 nije zaustavio ni kreditnu aktivnost banaka i to pre svega zbog garantnih šema države, u okviru mera podrške privredi. I Maja Kolar, direktorka sektora za poslovanje sa malim i srednjim preduzećima Inteza banke i Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, saglasni su da su upravo krediti iz garantne šeme najviše doprineli rastu plasmana, a uz to su korisnicima kredita omogućili da premoste problem nastao zbog otežanog ili onemogućenog poslovanja. „Ti krediti su pomogli da se smanje strah i neizvesnost privrede zbog krize, jer ova kriza je, kao nijedna do sada, izuzetno diskriminatorna i nije jednako uticala na sve. Neki sektori su izuzetno pogođeni, pitanje je da li će se ikada i povratiti, a neki nisu pogođeni uopšte. Veliko je pitanje da li će i u kojoj meri nakon ove pandemije postojati službena putovanja, da li će nam ikada više biti potrebno ovoliko poslovnog prostora... Sa druge strane, pokazalo se koliko su poljoprivreda i proizvodnja hrane važne, ali isto tako i koliko je važan proces digitalizacije“, rekao je Greganović. I on, kao i Maja Kolar tvrdi da su banke za ovu krizu bile daleko spremnije nego 2008. „Banke su globalnu finansijsku krizu dočekale u nezavidnoj poziciji. Kapitalna adekvatnost je bila na nižem nivou nego sada, a učešće problematičnih kredita veće. Pred pandemiju, situacija je bila mnogo povoljnija i zato možemo reći da su banke sada stabilne, dobro kapitalizovane i sa malim udelom rizičnih plasmana. I naš posao je sada da podstaknemo privredu i pomognemo joj kreditnim plasmanima da što pre izađemo iz ove krize“, poručila je Maja Kolar. Predstavnici Evropske unije i Evropske investicione banke podsetili su na Investicioni paket EU za Zapadni Balkan vredan devet milijardi evra. Od Mateje Norčič Štamcar, zamenice šefa delegacije EU čulo se da je pomoć EU usmerena kroz finansiranje inovacija i podršku malim i srednjim preduzećima u ruralnim krajevima preko programa EU PRO. Samo od 2018. kroz ovaj program uloženo je u 99 gradova i opština oko 25 miliona evra, a trenutno je u pripremi program EU PRO plus kojim se planira izdvajanje veće svote novca. Olivera Kostić, menadžer ovog projekta EU precizira da je on realizovan kroz opremanje poslovnih zona i primetno je kod preduzeća u tim zonama i povećanje prihoda i povećanje izvoza. Štamcar je dodala i da je EU opredelila 78 miliona evra finansijske pomoći za MSP sektor. „To je paket na kome radimo sa Vladom Srbije, a deo je većeg paketa od 93 miliona evra koje je EU stavila na raspolaganje u borbi protiv kovida-19 i ekonomskih posledica“, objasnila je Štamcar. Alesandro Bragonci, šef regionalnog predstavništva EIB-a za Zapadni Balkan podsetio je da je ova banka investirala 2,3 milijarde evra u Srbiji, kao i da kroz svoje programe podrške za MSP, u saradnji sa nekoliko komercijalnih banaka u Srbiji plasiraju kredite po povoljnim uslovima, uz niske kamatne stope i duže periode otplate. Na Forumu predstavili su se i kreatori inovativnih ideja na tržištu, finansirani upravo preko EU projekta namenjenog inovacijama, a to su firme DŽast smart, Korten Art i Fitonet. Osim naglašavanja značaja MSP sektora kao kičme svake ekonomije, na Forumu je bilo dosta reči i o digitalizaciji kao neophodnom preduslovu ne samo poslovanja u doba pandemije, nego i nakon nje. Nebojša Bjelotomić, generalni direktor kompanije Saga insistirao je na tome da mala i srednja preduzeća moraju, upravo zahvaljujući tehnologiji i digitalizaciji, da iskorače izvan domaćeg tržišta koje je em premalo i plitko, em već podeljeno među velikim igračima, kojima se oni mali teško mogu suprotstaviti. Jovan Stojanović iz Dajrekt medije ukazao je na značaj društvenih mreža za promociju malog i srednjeg biznisa, nazvavši Fejsbuk „Mekom za MSP“ i navodeći da je samo u 2020, zbog pandemije, e-komerc povećan za gotovo 40 odsto. Veronik Vilijams, generalna sekretarka evropskog Udruženja zanatlija i malih i srednjih preduzeća insistirala je na činjenici da se sektoru MSP mora pružiti jednaka šansa na tržištu, odnosno dostupnost podacima, jer samo tako oni mogu ući u ravnopravnu trku sa velikim igračima. „Bez pristupa podacima oni ne mogu učestvovati u digitalnoj ekonomiji“, poručila je. Zanimljiva opaska, a povodom digitalne ekonomije, čula se od Branka Greganovića koji je naveo profitabilnost banaka kao kamen spoticanja digitalizaciji ovog sektora, ukazavši na činjenicu da banke nisu dovoljno odmakle u ovoj najnovijoj revoluciji, te da će i one, baš kao i pojedina preduzeća, ako se transformacija nastavi odvijati sporo kao do sada, biti u velikom problemu. Izuzev predstavnika tradicionalnog finansijskog tržišta, to jest banaka, na MSP forumu moglo se čuti i o digitalnim platformama namenjenim finansiranju privrede. Sandra Rodić iz USAID-a, šef tima za pristup izvorima finansiranja podsetila je predstavnike malih i srednjih preduzeća kako su krajem prošle godine u Srbiji počele sa radom dve digitalne platforme za finansiranje privrede - ventu.rs, i za finansiranje faktura - FinSpot.rs, kao novi izvori finansiranja. Ona je ukazala da je istraživanje 1.000 preduzeća, koje sprovodi USAID, pokazalo da je došlo do povećanja broja kompanija koje imaju zaostala potraživanja, te sa svojim gostima Jovanom Milovanovićem, osnivačem platforme FinSpot.rs i Veljkom Milićevićem, vlasnikom firme Bubaja d.o.o, razgovarala o tome kako funkcionišu faktoring i krauninvesting, odnosno kako privreda može da uspešno pronađe nove načine finansiranja svojih poslovnih poduhvata. Ivan Stojanović, direktor biznis sektora kompanije Telenor naglasio je da cela ekonomija zavisi od poslovanja i uspešnosti MSP, kao i da je kovid kriza pokazala da se i veliki i mali sistemi, kada na to budu „naterani“, mogu brzo prilagoditi novoj situaciji. „Celi sistemi su izmešteni iz kancelarija u kuće, nedelju dana je bilo potrebno da se veliki broj ljudi prebaci na rad od kuće. Digitalizacija je znatno ubrzana, raste onlajn trgovina, a kovid je pokazao i kako se može stati na put bespotrebnim papirima i pečatima na koje smo trošili vreme, resurse i energiju.“ NJegov kolega Damir Đorđević, direktor prodaje za poslovne korisnike Telenora i Vuk Guberinić, osnivač i izvršni direktor kompanije Kar go, upravo su na Forumu predstavili primer njihove saradnje koja je otpočela i pre korona krize, ali je tokom nje znatno pojačana. Radi se, naime, o uređaju Drivey, koji je prema rečima Guberinića, doprineo ne samo preciznijem lociranju vozila nego i mogućnosti da korisnici vozila Kar go imaju internet tokom vožnje. „Telenor je prepoznao nas kao visokotehnološku kompaniju i zajedno radimo na izgradnji osnova za Pametni grad“, kazao je osnivač ove kompanije, dok je Đorđević naglasio kako Telenor ima nameru da nastavi da poslovno sarađuje i podržava slične projekte. Na kraju, zanimljive opaske mogle su se čuti od prvog i poslednjeg govornika na ovom dvodnevnom forumu. Naime, Mateja Štamcar svoje izlaganje počela je pričom o Teslagramu, inovativnom proizvodu - prirodnom hologramu koji se pravi od ljuspica leptirovih krila i predstavlja najbolju zaštitu od falsifikovanja, a napravili su ga zajedno Institut za fiziku i kompanija Kvadragrafik, nazvavši ga po Nikoli Tesli. Poslednje izlaganje imao je Predrag Đukić, konsultant Morfis konsaltinga, koji je zaključio: „Obrazovanju kakvog poznajemo je istekao rok trajanja.“Jelena Ristić, direktorka Masterkarda za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH I mali biznis se seli na internet Pandemija je promenila navike potrošača - umesto da odlaze u prodavnicu sve više kupuju preko interneta, a roba im se dostavlja na kućnu adresu. MasterIndeks istraživanje, koje Masterkard sprovodi od 2009, pokazalo je da onlajn kupaca ima 15 odsto više nego pre pandemije, da 81 odsto ispitanika redovno kupuju onlajn u domaćim veb-šopovima, dok je prema podacima NBS u 2020. broj onlajn transakcija porastao za 70, a promet za čak 81 odsto, kaže Jelena Ristić, direktorka Masterkarda za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH. „Pandemija je doprinela većoj digitalizaciji malih biznisa, koji su shvatili da moraju da pređu na internet ako žele da opstanu. Neki ljudi sada su prvi put nešto platili ili kupili na internetu, a zadržaće taj kanal kupovine i veći udeo beskontaktnih plaćanja karticama“, smatra Ristić. Uz to, dodaje, procvat su doživeli i servisi za dostavu i digitalne tržnice. Te platforme su novi poslovni modeli koji se baziraju na konceptu ekonomije deljenja. Kao što Airbnb nema svoje hotele, a Uber nema svoja vozila, tako ni najveći „restorani“ u Srbiji - Donesi.com, Wolt i CarGo butler - nemaju svoju kuhinju. Te digitalne platforme su pre svega atraktivne za male restorane, koji preko njih mogu da dopru do više desetina hiljada potencijalnih kupaca, koji hranu mogu da plate i elektronski, tako što se prilikom prvog plaćanja registruje kartica, a onda se plaća jednim klikom. Ristić navodi da najnovija istraživanje pokazuju da su pijace u „top tri“ mesta na kojima bi vlasnici platnih kartica želeli da im se omogući bezgotovinsko plaćanje. „I za male proizvođače, koji robu prodaju na pijacama, imamo rešenje - Soft POS. Dovoljno je da imaju android telefon, da skinu aplikaciju i moći će svoju robu da naplate kao i trgovci na klasičnom POS terminalu. To je idealno rešenje i za male zanatlije, frizere, pekare, male prodavnice, čak i u ruralnim područjima, jer su troškovi prihvata platnih kartica na ovaj način dosta jeftiniji. Ovo zaista praktično rešenje u Srbiji biće dostupno već polovinom ove godine“, najavila je Ristić. Navodeći da se u devet od 10 novčanika u Srbiji nalazi po jedna platna kartica, da se svaka treća koristi svaki dan, a još trećina nekoliko puta nedeljno, ona kaže da uskoro ni novčanik neće morati da se nosi, jer će sve moći da se plaća mobilnim telefonom. Preduslov je da se izgradi prihvatna mreža, jer na milion stanovnika Srbija ima 14, centralna i istočna Evropa 23, a EU 32 POS terminala. Rešenje je u dodatnim uslugama, da se, na primer, na POS terminalu može podići i gotovina, a to je već moguće u prodavnicama Roda, Idea i Merkator i NIS-a. To je način da i mali trgovci postanu konkurentni, smatra Ristić i podseća da Masterkard sa Gomba shop- om pomaže svim registrovanim trgovcima i preduzetnicima da brzo, jednostavno i besplatno postave svoje internet prodavnice. Jer, ako se kupci sele na internet, onda tamo moraju da se sele i prodavci, zaključila je Jelena Ristić.Saša Ćoringa, generalni direktor kompanije Kontinental Automotiv Srbija Znanje je najveće bogatstvo svake zemlje Kažu da svako pravilo ima i svoje izuzetke. Tako bi se moglo reći da ni reči slovenačkog ekonomiste Jože Mencingera da ni jedna zemlja u tranziciji ne može privredni rast da bazira samo na stranim investicijama ne važe za Kontinental Automotiv Srbija, jer proizvodi te kompanije sadrže ogromnu novostvorenu vrednost i prede se prodaju kupcima iz inostranstva. Znanje je najveće bogatstvo svake države i trebalo bi učiniti sve da se ono zadrži u zemlji, kaže generalni direktor kompanije Saša Ćoringa. Od činjenice da je Kontinental u Srbiji već zaposlio 600 inženjera, od čega polovinu tokom pandemije, Ćoringa kaže da je još važnije šta oni rade, jer je posle Centra za istraživanje i razvoj izgrađena fabrika, iz koje će se finalni proizvodi sa oznakom Made in Serbia izvoziti u čitav svet. Naše znanje više ne prodajemo „bruto“, ne iznajmljujemo ga drugim, već ono stvara dodatnu vrednost i tako doprinosi većem privrednom rastu. Bolje je da umesto balvana izvozimo gotov nameštaj, a isto je i sa IT industrijom, bolje da se umesto „sirovog“ znanja izvozi finalni proizvod. „Ako naši inženjeri osmisle novi, veoma skup proizvod, koji se prodaje u milionima primeraka, to znači i ogroman rast izvoza. Tako nešto već se desilo u Rumuniji, a meni je ovo kao da gradim drugu kuću i već znam šta treba da se radi. Svi klijenti i partneri su zadovoljni kvalitetom proizvoda iz Srbije i zato mogu da kažem da nećemo stati na ovome“, poručio je Ćoringa, koji je za Kontinental radio najpre u Nemačkoj, potom u Rumuniji, a sada u Srbiji. Kao detetu Rumuna i Srpkinje iz Kikinde kaže da mu je san bio da dokaže da i zemlje iz regiona mogu da budu uspešne, a da je kompanija za koju radi bila savršena za taj cilj, jer ima potencijal za ogroman rast. Kontinental u izvozu Rumunije učestvuje sa pet odsto i ispred njega je samo Dačija, a Ćoringa je uveren da će firma na čijem je čelu za nekoliko godina izbiti na prvo mesto top liste najvećih izvoznika Srbije. On smatra da će u dogledno vreme u automobilskoj industriji sve biti drugačije, vozila će biti mnogo kompleksnija i skuplja i možda neće svako ni imati svoj automobil, a ni fabrike neće biti radno intenzivne kao sada. Srbija u toj transformaciji IT sektora i auto-industrije može da odigra veliku ulogu, s tim što bi naš IT sektor trebalo sa autsorsinga više da se usmeri na stvaranje finalnog proizvoda. U tom slučaju stope rasta IT sektora posle pandemije mogle bi biti veće od 20-30 odsto, čak i 50-60 odsto. Uslov je, međutim, da se cela industrija transformiše, jer se sada 90 odsto IT sektora svodi na autsorsing. Učesnicima MSP foruma poručio je da Kontinental ne može bez malih preduzeća, i da uspeh svakog projekta zavisi od dobavljača. „Ako su oni dobri i mi ćemo biti uspešni i zato pokušavamo da im pomognemo da svi zajedno budemo još uspešniji. Nije Štutgart toliko razvijen samo zbog Poršea i Dajmlera, već i zbog svih firmi koje rade za njih, a nadam se da ćemo mi doprineti da tako bude i u Novom Sadu“, rekao je Ćoringa. Đenerali nagrađuje Osiguraj i odvezi Registracija za učešće u nagradnoj igri Đenerali osiguranja Srbija „Osiguraj i odvezi“ počela je 29. marta i trajaće do 11. maja, a u saopštenju kompanije, koja je bila jedan od sponzora MSP foruma, navodi se i da vredne nagrade mogu osvojiti svi koji su sa Đeneralijem ugovorili osiguranje od auto-odgovornosti od 10. februara do 11. maja ove godine. Prva nagrada je automobil BMW 520d, druga Volkswagen Golf Trendline 1.0 TSI, a treća su dva automobila Renault Megan INTENS Tce 140. Uz ova četiri automobila, nagradni fond čine i četiri električna skutera SUNRA HAWK lion Black, deset bicikala XWAVE E-BIKE, isto toliko trotineta Xiaomi MI ESSENTIAL BLK, 20 laptop računara DELL Vostro 3591 15.6” i3-1005G1 8GB 256GB SSD 1TB ODD crni Win10 Pro, 20 mobilnih telefona Samsung A51 4/128, 300 polisa osiguranja domaćinstva – paket B, u trajanju od 12 meseci i 250 individualnih polisa putnog osiguranja u trajanju od 15 dana. Svi koji žele da učestvuju u nagradnoj igri mogu se registrovati onlajn na sajtu Đeneralija https://www.generali.rs/fizicka_lica/auto_i_putovanja.3432.html. Nakon uspešnog unosa podataka, dobija se imejl da je registracija za učešće u nagradnoj igri bila uspešna, s tim što podaci na polisi osiguranja moraju da odgovaraju podacima iz lične karte. Svi zainteresovani mogu se registrovati najranije 24 sata nakon kupovine polise osiguranja od auto-odgovornosti. Đenerali osiguranje Srbija je na domaćem tržištu osiguranja najveća osiguravajuća kompanija sa stranim kapitalom i lider u životnom i zdravstvenom osiguranju. Član je Đenerali grupe, koja je osnovana 1831, prisutna je u 50 zemalja sveta, a u 2019. imala je 69,7 milijardi evra prihoda od premije, skoro 72.000 zaposlenih i 61 milion klijenata.