Bitkoin je naša budućnost

Da se preselimo na tržište kriptovaluta? Šalim se, naravno. Mada, pogledajte: da ste 2009. godine „iskopali“ bitkoin u vrednosti od jednog dinara, danas biste u svom bitkoin novčaniku imali - šezdeset hiljada dolara! Prosečna godišnja stopa rasta, dakle - dvesta devet odsto, zarada nevidljiva, a veća od one iz Krušika i Jovanjice zajedno! Zar ne biste pomislili - ovde vredi uložiti više od dva dinara, ili pet... ili milijardu? I onda, kako se takva želja zove? Pohlepa, naravno. Zato vas, sve redom, molim: nemojte govoriti da je pohlepa kriva za probleme u Srbiji, ili u svetu. Nije. Pohlepni su i svi ostali, od Adama i Eve do Hilari Klinton ili Cukerberga, pa šta? Kad postoji sud i kakva-takva demokratija, stvari se nekako dovedu u red. Kad toga nema – kao kod nas, zar je kriva pohlepa što ne rade institucije? E sad, kod bitkoina postoji veliki izuzetak: on čak podstiče pohlepu. Niko (sem vas) ne zna koliko ste zaradili, pa slobodno možete da utajite porez! Ni američka poreska uprava (IRS) ne može da uđe u trag prometu kriptovaluta, i sama je objavila da je u periodu od 2013. do 2018. godine samo 800 do 900 poreskih obveznika podnelo prijave o zaradi u kriptovaluti. Taj broj je rastao, ali, slabo, kažu: „brojevi su i dalje daleko od onih o broju korisnika, transakcija i vrednosti koju berze objavljuju na godišnjem nivou“. Koliko je situacija tu loša, najviše govori upitnik koji je američka poreska uprava zimus poslala na više od 10.000 adresa, obraćajući se onima za koje je smatrala da ima izgleda da nisu prijavili prihod od virtuelne valute. A jedan jedini poreski obveznik, koji je svoju poresku prijavu dopunio sa još 1,6 miliona dolara (stečenih prodajom bitkoina) upravo je bio jedan od primalaca pisma. Evo šta su ga pitali: „Da li ste u bilo kom trenutku tokom 2020. godine dobijali, prodavali, slali, menjali ili na bilo koji drugi način sticali bilo kakav finansijski interes u bilo kojoj virtuelnoj valuti?“ Krajem decembra prošle godine i kod nas je usvojen Zakon o digitalnoj imovini, koji će se primenjivati od sredine ove godine. Tako će ovde na svaku transakciju kriptovaluta u kojoj se ostvari kapitalna dobit morati da se plati porez od 15 odsto – ne samo na dobit, već i na „kopanje“ bitkoina. Kako će to da izvedu, ne kažu. Ali je skoro sigurno da neće kao Amerikanci, da šalju pisma po kućama. Jer, ovakvo pismo bi kod nas značilo – plašiš mečku rešetom. Sad da vidimo kolike su zarade – pa da krenemo u akciju. Bitkoin je prošlu godinu započeo sa vrednošću od 6.950,56 dolara, ali je već u martu pao za čitavu trećinu! Ipak, godina je završena sa prosečnim godišnjim rastom od 323 odsto, ili od 507 odsto od martovskog debakla. Pre mesec dana vrednost bitkoina je bila 48.200, a 5. aprila - 58.866,13 dolara! Ovaj vrtoglavi rast bitkoin duguje Tesli, proizvođaču električnih automobila, koji je objavio da je kupio bitkoine u vrednosti od 1,5 milijardi dolara! I ne samo to: predstavnici Tesle su izjavili da će električne automobile prodavati i za bitkoine. Kako je time umanjen najrizičniji deo posla na kriptovalutama, a to je konverzija u „zemaljsku valutu“ - tražnja i cena bitkoina munjevito su skočile za dvadeset odsto, a zatim nastavile da rastu. I šta sad? Bitkoin je, dakle, savršeni dvanaestogodišnji špekulativni balon. Da li će potrajati, ako se uz Teslu tržištu bitkoina pridruže i drugi proizvođači? Verovatno hoće, mada - možda i neće. Tržišta kriptovalute daleko su od predvidljivih i samo jedno znamo: kao i svaki špekulativni balon, i ovaj će pući. Nije bitkoin dobar ni za svet, ni za nas. Za svet je loše, jer je proizvodnja veoma skupa: podaci o indeksu potrošnje električne energije pokazuju da je godišnja potrošnja energije prilikom „rudarenja“ kriptovaluta veća od godišnje potrošnje struje u Argentini ili Norveškoj. Skupo je za planetu, dakle. Naravno, na tržištu kriptovaluta obavezno se mora imati veliki „apetit za rizik“. I još nešto: da bi posao imao smisla, neophodno je da učesnici budu sposobni da finansijski izdrže gubitak - koliko god on iznosio. A gde ste tu vi? Nigde, naravno. Ipak je to njihova, a ne naša budućnost.