Novi Zemun pokraj Guče

Ah, nebesa, kakve sve blagovesti stižu iz Kriznog štaba. Kao, Predrag Kon predložio dobrotvorni rad za one koji krše mere zaštite. Nije rekao koje, ali već se nagađa da bi antivakcinaši, recimo, mogli da ribaju klozete u kovid-bolnicama, a i tamo gde, već, treba. I ne znam da li osećate da sve ovo počinje da smrducka na Goli otok, na kome je komandovao general Jovo Kapičić, a Kon je, tek onomad, dobio čin pukovnika i to, čuj, od desetara Vulina. Istorija se, po pravilu, ponavlja kao komedija. Jer, pukovnik Kon bi bio, zaista, smešan pošto nam je pravi Goli otok odavno nedostupan. A ako bi logor za antivakcinaše bio na Adi Ciganliji ili na Ratnom ostrvu, šta bi tamo logoraši radili kada nema kamena za tucanje? Jedino da od dunavske gline prave figurice predsednika Vučića i da tako poprave jadno stanje srpske privrede. A pitanje je dana uvođenje jednopartijskog sistema, to ozbiljno imajte na umu! A moja Greta iz Zemuna poslala mi je fotografije vinčanskog kalendara od pečene gline, a koji je zapanjujuće precizan, i svi se čude, pa i eksperti, odakle Srbima u neolitskoj Vinči takva znanja dostupna samo današnjim satelitskim tehnologijama? Svako ko se tome čudi, očigledno, nije čitao Knjigu o Enohu. Tamo lepo piše da su Enoha odneli anđeli Mihajlo i Gavrilo na Sirijus, i Enoh je „jedini čovek koji je stajao licem u lice pred Gospodom“. Tada je i dobio sva tajna znanja, pa i o astronomiji i astrologiji, na osnovu kojih je i napravljen glineni vinčanski kalendar koji nepogrešivo meri vreme u dan, u minut! E, sad, zašto je vinčanski kalendar od gline? Pa zato što je drevna Vinča bila samo obično ribarsko naselje, a ribari nemaju vremena da love ribu i da kuju kalendare od zlata ili srebra! To se radilo u Vavilonskoj kuli, a ona je bila na Kalemegdanu! O tome svedoči i slika Milića od Mačve, a eno je, iznad mog pisaćeg stola u Gročanskoj, na južnom Vračaru... Trkeljam po ispisanim sveskama u nadi da ću naći neku neispisanu stranicu, a još malo mi treba da završim Edipa u dupku, moj roman za decu mlađu od tri godine. I, gle, hoće me! Nađem belu stranicu, ali pored poslednje stranice mog romana Niče iz Guče, a taj roman je Draško Ređep upoređivao sa Čarobnim bregom Tomasa Mana. Nego, zeznem se i počnem da čitam poslednju stranicu Ničea iz Guče, te mi pođu suze. Jer, bogumil i agronom Mladen Đ. Protić je izopšten iz crkve i sahranjen je po mraku van gučanskog groblja kao kuče. A sutradan, njegova žena Julka, „pravoslavna ćurka“ kako ju je, inače, zvao, zapalila je sve knjige i spise iz njegove bogate biblioteke i to nasred avlije. Tako da nikada nećemo saznati zašto je g. Protić svom imanju, pored reke Bjelice, dao ime – Novi Zemun?! K. G. Jung, moj guru iz Švice, daje mi odgovor na to pitanje: „Kako ne kapiraš, dečače, da je taj tvoj Protić ne samo čitao Knjigu o Enohu, već je i znao da je Enoh – Zemunac! Enoh je, zapravo, i osnovao Zemun pre oko 8.000 godina, kada je dobio bele krave od Zemunje, stare srpske boginje stoke. Enoh je i upozorio svog praunuka Noja da će biti Velikog potopa, a taj Potop bio je tačno pre 7.529 godina, i to - za Đurđevdan! A pošto si i ti začet u Šilerovoj, a prozvali su te starozavetnim srpskim patrijarhom, povedi Srbe u velike seobe, ali ne za Rusiju nego za Sirijus!“ Na sve to moja Crna me ozbiljno upozorava: „Naravno, ne možeš sa sobom da povedeš sedam miliona Srba! Ako pristalice teorije zavere tvrde da Bil Gejts planira da od sedam milijardi stanovnika ostane samo ’zlatna milijarda’, onda i ti izaberi i sa sobom povedi samo ’zlatno milionče’! Surovo je, ali budimo realni! Jer, koliko vasionskih brodova treba da se utovari sedam miliona Srba?!“