Zdrav razum nalaže grumen sumnje

Univerziteti i naučni instituti u Srbiji koji ne iskazuju u dovoljnoj meri lojalnost postojećoj vlasti ili članovi ovih institucija koji se upuštaju u osporavanje njenih odluka i politika na stalnom su udaru vlade i predstavnika vlasti. Oni čije rukovodstvo bezrezervno staje uz vlast, ispunjavaju neakademske zahteve ili pružaju posebne usluge predstavnicima vlasti dobijaju zaštićen tretman i povlastice. Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti registrovala je neke od takvih slučajeva (www.akademska-masa.org). Evo nekoliko primera, postavljanje podobnih direktora naučnih instituta mimo volje kolektiva na osnovu odluka upravnih odbora, legalizovanje mehanizama disciplinovanja i isključivanja iz nastave profesora Pravoslavno bogoslovskog fakulteta, zapošljavanje visokih predstavnika vlasti na Akademiji vaspitačko-medicinskih strukovnih studija u Ćupriji ili redovno prozivanje i omalovažavanje profesora BU u Skupštini RS. Ovi primeri pokazuju da se vladajuća koalicija ne ustručava da koristi raspoložive resurse i instrumente kako bi uspostavila kontrolu nad visokim obrazovanjem u Srbiji. Pritisci su učestali nakon ukazivanja na sporne načine na koje su državni službenici dobijali diplome i doktorate, a posebno nakon odluke UB da ne dodeli doktorat ministru finansija Siniši Malom zbog plagiranja. Slučaj u najavi jeste imenovanje novih članova saveta univerziteta i fakulteta. Imenovanje članova Saveta Fakulteta političkih nauka na sednici od 8. aprila jeste najočitiji primer. Sastav vladinog dela Saveta Fakulteta je, po svojoj političkoj težini, više nego neuobičajen u odnosu na postojeće i dosadašnje sastave saveta pojedinih fakulteta. Vladin deo saveta, između ostalih, čine dve ministarke (Maja Gojković i Jadranka Joksimović), dva profesora Učiteljskog fakulteta sa bogatom političkom biografijom (Uroš Šuvaković i Jovan Bazić), nekoliko bivših studentskih funkcionera FPN i Pravnog fakulteta koji svoje karijere grade pod pokroviteljstvom vladajuće koalicije. Ne ulazeći u „prava osnivača“ i ne prejudicirajući buduće delovanje ili nedelovanje članova Saveta, ovo imenovanje i selekciju novih članova ne možemo smatrati dobronamernim činom Vlade RS prema FPN. Najpre, novoimenovani članovi Saveta imenovani su u najviši organ upravljanja Fakulteta, čiji nastavnici i saradnici (oko 80% zaposlenih) su u januaru 2019. godine, javno izrazili sumnju u demokratičnost vlasti i njenu privrženost vladavini prava. Ova činjenica, naravno, ne obavezuje Vladu, ali svakako ne govori ni o njenoj spremnosti da uspostavi kritički dijalog i ravnopravnu saradnju sa članovima akademske zajednice. Imenovanje članova saveta sa ovakvim političkim profilima šalje poruku da je bliskost vlasti važnija od vrednosti koje program Fakulteta promoviše i daje vetar u leđa onoj manjini koja je spremna da ovu prednost iskoristi. Drugo, dvoje imenovanih članova su još uvek aktivni studenti doktorskih studija na Fakultetu. U Savetu Fakulteta već sede predstavnici studenata, ali se nije dešavalo da sede studenti koji su predstavnici osnivača, niti se dešavalo da vlada imenuje nekog zaposlenog profesora kao predstavnika osnivača. Ne želim ovde da ulazim u pravne kvalifikacije o konfliktu interesa, mada verovatno ima osnova i za to, nego samo da ukažem da je većini nezainteresovanih jasno na koji način ove dve uloge mogu da proizvode različite konflikte u odlučivanju. Nije suvišno ovde napomenuti da je osnivač Republika, ne Vlada Republike, a da ni interesi najbolje moguće vlade, ni u teoriji, nisu identični interesima republike. Na kraju, zabrinjava činjenica da je deo imenovanih članova Saveta bio politički aktivan u vreme donošenja zakona o univerzitetu iz 1998. godine i podržavao njegovo donošenje. Podsećam, ovaj zakon je obeležio jedan od perioda u istoriji univerziteta u Srbiji kojeg malo ko želi da se seća. Ne kažem da možda neki od novih članova nisu promenili mišljenje o akademskoj autonomiji, ali zdrav razum nalaže grumen sumnje.