Vučić je Dijanu Hrkalović nametnuo Stefanoviću

Milan Dumanović, pripadnik Odeljenja za opservaciju i dokumentovanje (tajno praćenje) od oktobra 2009. do juna 2016. godine, koji je učestvovao u nekim od najznačajnijih akcija policije protiv organizovanih kriminalnih grupa, otkriva za NIN kako je zloupotrebljena služba za tajno praćenje, kako su politički nameštenici iz SNS oterali profesionalce iz MUP-a i BIA, ko je bio veza sa Belivukom, kakva je bila uloga Dijane Hrkalović, šta su navijači radili u Potočarima kada je napadnut tadašnji premijer Aleksandar Vučić i kako je došlo do razdora između sadašnjeg predsednika Srbije i ministra Nebojše Stefanovića. Dumanović čeka okončanje sudskog procesa zbog navodnog odavanja službene tajne kada je sa kolegom podneo prijavu protiv čelnika MUP-a zbog nezakonitih postupanja u slučaju Potočari i Banjaluka. Sada je predsednik Saveta za borbu protiv kriminala, pokreta Oslobođenje. Inače, suđenje Dumanoviću i njegovom kolegi Mladenu Trboviću prekinuto je prošle godine, pred izricanje presude, a sud je nastavak zakazao za sredinu juna. Vaše radno mesto u MUP-u Srbije bilo je veoma delikatno. Radili ste u Odeljenju za tajno praćenje. Kako je Odeljenje bilo organizovano dok ste vi radili u policiji, i koga ste vi tada pratili? Zakon o krivičnom postupku propisuje da tajno praćenje može da bude određeno samo kada postoje sumnje za najteža krivična dela i za organizovani kriminal, i tada samo uz nalog suda. Tako smo i radili. Imali smo velike akcije od kojih neke mogu da pomenem jer su pravosnažno okončane. Učestvovali smo u akciji Balkanski ratnik i pratili pripadnike organizovane grupe Darka Šarića. Po zakonu su primenjivani policijski metodi i cilj svake akcije je bio da dođemo do otkrivanja teških krivičnih dela i počinilaca. Do 2014. godine radili smo isključivo po zakonu. Da li ste, osim pripadnika organizovanog kriminala, tajno pratili i nekog političara? Dešavalo se i pre te 2014. da pratimo nekog iz sveta politike, ali zbog sumnji da je učestvovao u privrednom kriminalu, i sve je bilo zakonski. Ako dobro razumem, pominjete 2014. kao graničnu godinu posle koje se to menja? Tako je, to se menja na proleće 2014, kada ministar unutrašnjih poslova postaje Nebojša Stefanović. Odeljenje za opservaciju i dokumentovanje menja status i iz Uprave kriminalističke policije (UKP) Srbije prelazi u Službu za specijalne istražne metode (SSIM). Menja se i kadrovski. Sada poznati Ilija Milačić, koji se nagodio sa tužilaštvom za kaznu od sedam meseci kućnog pritvora, odlazi sa mesta šefa na mesto običnog izvršioca u Beogradu. Dolazi Tomislav Radovanović koji postaje zamenik načelnika SSIM-a. To je vreme kada se protiv Borisa Gare iz SSIM-a pokreće sudski postupak da je sarađivao sa grupom Darka Šarića. Dejan Milenković Bagzi biva imenovan za šefa SSIM-a. Na prvom sastanku kome su prisustvovali svi zaposleni Milenković je rekao da je postavljen da očisti odeljenje od „trulih jabuka“. Milenković i Radovanović do 2020. ostaju na istim mestima dok nije imenovan Aleksandar Vulin za ministra unutrašnjih poslova. Od kada su Milenković i Radovanović imenovani, Odeljenje je aktivno učestvovalo u prisluškivanju i praćenju svih političkih protivnika vlasti, kritičara vlasti i novinara. U stvari, sve što je rađeno od kada je došla Dijana Hrkalović rađeno je nelegalno. A ko su bile te trule jabuke od kojih je trebalo očistiti Odeljenje? Primer za to je postupak koji je pokrenut protiv mene i Mladena Trbovića, kada smo ukazali nadležnima na nezakonitosti. A to su svakako bila naša angažovanja da snimamo predsednika Srbije Aleksandra Vučića kada je 2015. bio u Potočarima - Srebrenici, i da pratimo protest opozicije i vlast u Banjaluci 2016. Šef Odeljenja Milenković je u postupku protiv Trbovića i mene svedočio da je sve navedeno rađeno po zakonu, a nedavno je u predistrazi za prisluškivanje Aleksandra Vučića svedočio drugačije - da nije sve rađeno po zakonu. Trbović i ja smo premešteni, odnosno oterani u Pančevo. Apsolutno sam uveren da nije postojao zakonski nalog za sve akcije koje su tada preduzimane. Tim akcijama su rukovodila lica sa strane, a najosetljivijim akcijama rukovodila je Dijana Hrkalović. Koje su to bile najosetljivije akcije kojima je rukovodila? NJena prva akcija bila je „Hag“. Cilj je bio da se dokaže da je lična karta predsednikovog brata Andreja Vučića bila falsifikovana. Zbog toga je 16 osoba bilo u pritvoru 2015, ali oni ni do danas nisu osuđeni. Hrkalovićeva je tada pretila pripadnicima Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) zaduženim za privredni kriminal, koji su videli da tu nešto nije u redu, rečima: „Morate da ’radite’ te osobe po cenu svega, jer se radi o ličnoj karti Andreja Vučića.“ Hrkalovićeva je tada bila zamenik šefa kabineta ministra i nije imala nikakvu formalnu ingerenciju da vodi akcije ili učestvuje u njima. Pa odakle njoj takva moć? Tu moć je dobijala od Aleksandra Vučića i zato što je pre dolaska u MUP devet meseci radila u BIA. Radila je „dvokratno“, i u MUP i u BIA.  Kako znate da je moć dobijala od Aleksandra Vučića? Znam da je u januaru 2017. svakog dana odlazila kod Aleksandra Vučića. Uostalom, odlazila je u zgradu Vlade Srbije kod premijera i to je bilo evidentirano na prijavnici. Vučić je Dijanu Hrkalović nametnuo Nebojši Stefanoviću. Iako ona kasnije jeste stvorila i odnos sa Stefanovićem. Ne smemo izgubiti iz vida da je Hrkalovićeva neposredno pre imenovanja u BIA bila kandidat SNS-a za gradsku skupštinu Beograda 2012, iako zakonom nije dozvoljeno da pripadnici BIA budu u strankama. Pre toga je bila u Pokretu snaga Srbije Bogoljuba Karića. Podneta je i prijava protiv nje, jer je bila u grupi koja je prebila čoveka koji je cepao plakate SNS-a pred izbore 2012, ali po njoj nikada nije postupano. Mislim da je Hrkalovićeva poslata iz BIA od svojih pretpostavljenih da uruši policiju.  Zašto bi BIA rušila policiju, koji su motivi za to? Ne znam koji su motivi. Mogu samo da pretpostavim. Da se oteraju najbolji operativci i da se otvori put za razne sprege i da njihovi kriminalci mogu da rade šta hoće. Po vašim saznanjima, zašto je Dijana Hrkalović odlazila, kako kažete, januara 2017. stalno kod predsednika? Ne znam zašto je stalno odlazila kod Aleksandra Vučića. Ali znam i da je bila na stalnoj vezi i sa Andrejem Vučićem.  Pa kako to da je sada Dijana Hrkalović na udaru tabloida koje vlast kontroliše i da je dva puta saslušana, gde se ta veza o kojoj govorite prekinula? Kurcšlus nastaje krajem maja 2019, nakon sastanka u Vašingtonu. Tada su se sa predstavnicima službi SAD sastali ministar Stefanović, komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoje Vulović i načelnik UKP-a Srbije Dejan Kovačević. Predstavnici američkih službi su tada tražili da Dijana Hrkalović ne bude više u policiji. Ono što je ona radila znale su i nemačke službe. Na šta mislite, šta je to radila? Učestvovala je u sukobu kavačkog i škaljarskog klana na strani kavčana. Ona je odavala informacije o kretanju osoba iz škaljarskog klana koji su likvidirani u drugim državama. I smenjena je odmah posle sastanka u Vašingtonu, kada je Stefanović otišao kod Vučića. Navodno je tada Vučić rekao Stefanoviću i da on mora da ode. Posle tog sastanka Dijana je pokušavala da dođe do braće Vučić, ali su oni prekinuli komunikaciju s njom.  Dijanu Hrkalović su povezivali i sa navijačkim grupama, Janjičarima koje je vodio Aleksandar Stanković - Sale Mutavi, pa tako i sa Belivukovom? Grupa Veljka Belivuka je bila pod njenom kontrolom. Nakon što je otišla iz MUP, oni nisu prihvatali nova lica za kontakt koja je Vučić nametao. Belivuk je poručio neuspelim posrednicima: „Ne pričam ni sa kim osim sa šefom.“ A šef je Vučić. Prvi put se dešava da tako brutalne grupe kao Belivukova imaju podršku u vrhu sistema, a ne niže u strukturama, kao što je to ranije bio slučaj. Kada je ubijen Aleksandar Stanković, Hrkalovićeva je naredila zameniku šefa SSIM-a Tomislavu Radovanoviću da uzme sa lica mesta jedan od Stankovićeva tri telefona. Inspektor Dejan Jović je uhapsio Belivuka i Marka Miljkovića zbog ubistva Vlastimira Miloševića. Posle nekoliko meseci Joviću je namešten slučaj zloupotrebe položaja, zbog čega je bio u pritvoru. Kasnije je oslobođen, ali je nažalost umro od korone. Sve to znaju i u BIA, i ne samo da znaju nego odobravaju i podstiču da se to dešava. Kažete da su nekada kriminalne grupe imale veze u nižim strukturama sistema. A kako se to kontakti sa Janjičarima uspostavljaju, kako kažete, preko vrha? Kontakti sa Belivukovom grupom se penju na najviši nivo preko SNS-a. Ne uspostavljaju se samo sa njima nego i navijačima Zvezde. Belivuk je ranije „radio“ jeftiniju drogu - marihuanu, ali kasnije, kao deo kavačkog klana ova grupa se bavi prodajom heroina i kokaina i držali su Beograd. Neki od ljudi iz sistema su se plašili i nisu smeli da reaguju. A funkcioneri MUP-a ili BIA koji su žmurili na rad ove grupe su napredovali. Deo novca od posla sa drogom uzima SNS, a deo BIA. To sam rekao i na suđenju Trboviću i meni. To su zaista ozbiljne optužbe, odakle to znate? Pričao sam sa kolegama. Pripadnik službe za drogu iz UKP-a mi je 2018. rekao da je glavni neprijatelj samo škaljarski klan.  Pa gde je onda nastao šum između Stefanovića i Vučića? Pratite najveće afere, na primer Krušik i Jovanjicu i aktere koji se vezuju za njih i videćete. Dobro, i sad smo došli do toga da veliki deo javnosti očekuje da Vučić žrtvuje Stefanovića? Da li to, po vašem mišljenju, može da se dogodi? Da se poštuje krivični zakon Stefanović bi bio uhapšen, kao i Hrkalovićeva. Ali ne smeju da ih hapse. Oni imaju dokaze protiv Vučića i zato se okleva. Ilija Miličić je bio sklonjen sa strane i vratio se na mesto načelnika UKP-a Beograda, pa je optužen i odmah se nagodio sa tužilaštvom. Ako se bolje pogleda, izgleda da je tajne odavao bivšem ministru Stefanoviću, koji stoji iza tabloida Objektiv. Tako je žrtvovan i Goran Papić, koji je Stefanoviću bio blizak. Cela afera će se završiti na ljudima iz nižih struktura. Mislim da će se sve završiti sa peglanjem afera i da neće otvarati ništa dublje. Vratimo se sada na događaje u Potočarima, nakon čega ste Trbović i vi optuženi? Ko je sve tamo išao i zašto? Nakon što se desio takozvani napad na premijera Vučića u Potočarima, saznali smo da su u njegovom obezbeđenju bili pripadnici navijačkih grupa i članovi udruženja Sparta iz Pančeva. Za pripadnike Sparte su mi potvrdile kasnije i kolege, kada sam premešten u Pančevo. Na sastanku predstavnika SIPA (policijska agencija iz BiH) i BIA, održanom 7. ili 8. juna 2015, dogovoreno je da se obezbeđenju i pratnji premijera Vučića daju legitimacije za prisustvo ceremoniji u Potočarima. Dato je oko 200 legitimacija. BIA je preko Dijane Hrkalović poslala u Potočare naše odeljenje. Nikada se ranije nije desilo da idemo u stranu zemlju. Mi smo u Odeljenju dobili oko 20 legitimacija i rečeno nam je da kažemo da smo novinari. Preko sindikata Sloga smo došli do zvaničnih podataka imena šest pripadnika Kobri iz neposrednog obezbeđenja predsednika koji su dobili legitimacije. Osim nas i Kobri, bilo je tu i predstavnika delegacije Srbije. LJudima iz institucija Srbije dato je najviše ukupno oko 35 legitimacija. Ostale su dobili navijači Zvezde, Partizana i Novog Pazara, kao i ovi iz Sparte. Neki od navijača se čak vide na televizijskim snimcima. Očito da zvaničnoj Srbiji i BiH odgovara da se ne identifikuju navijači iz Srbije. Šta je smisao dolaska navijača u Potočare? Vi ste bili na licu mesta, šta možete da nam kažete? U Srebrenici sam video da je Vučić gađan grumenjem zemlje koje se raspadalo u vazduhu. Nije bilo ozbiljnog napada. Trebalo je da mi snimimo navodno napad na premijera. Nismo imali takvu obuku, i nikada nismo imali takav zadatak ranije.  Rekli ste da ste nezakonito poslati i u Banjaluku, šta se tu dešavalo? Mi smo u stvari i premešteni u Pančevo jer smo pokrenuli priču da je nas 50 poslato na miting opozicije i vlasti u Banjaluci 14. maja 2016. Naš zadatak je tamo bio da praktično štitimo režim Milorada Dodika. Akciju su vodili Darko Cvijović, koji je pomenut u prisluškivanju Aleksandra Vučića i Miše Vacića kao neko ko je naredio da se ti razgovori ne dostave sudu. Osim Cvijovića  akciju je vodio i šef SSIP-a Dejan Milenković Bagzi, koji nam je pre početka rekao: „Ako vas uhapse, ne smete da kažete kojim se poslom bavite, a neko će vas već izvući.“ Držao je govor kao da idemo u odsudnu bitku za Srbiju. Rekao nam je da smo junaci koji čine važnu stvar za Srbiju. Trbović i ja smo se žalili Goranu Nešiću, načelniku našeg odeljenja, što nas šalju tamo. On nam je rekao da to nije naš problem i da ćutimo. To je bilo posle Potočara. I nas desetoro smo smenjeni. Trbovića i mene su najviše unazadili, vratili su nas u uniformisanu policiju u Pančevu.  Šta se dešava posle vaše smene? Mi smo podneli krivičnu prijavu protiv Hrkalovićeve, šefa SSIM-a Dejana Milenkovića Bagzija, njegovog zamenika Tomislava Radovanovića i šefa našeg odeljenja za opservaciju i dokumentovanje Gorana Nešića. Ta prijava je odbijena za samo 15 dana. Posle objavljivanja snimka iz Potočara nas hapse oktobra 2016. i terete nas za odavanje tajne. Uhapšeni smo nezakonito, što je utvrdila Kancelarija zaštitnika građana. Iz čiste osvete smo uhapšeni od strane osoba protiv kojih smo podneli prijavu. Upravni sud nas je vratio na posao. Međutim, ja sam ponovo dobio otkaz, a Trbović je pod suspenzijom. Milenković, Radovanović i Nešić mnoge stvari nisu hteli da govore na našem suđenju pozivajući se na službenu tajnu, koje nisu bili oslobođeni. To je čudo, jer je i samo suđenje bilo tajno, zatvoreno za javnost. Dejan Milenković Bagzi rekao je na suđenju da je sve rađeno po zakonu, a sada nedavno postao je neformalni svedok protiv Dijane Hrkalović. Tomislav Radovanović, pre nego što je postao zamenik Bagzija, oteran je iz Francuske gde je bio diplomatski predstavnik MUP-a, zbog skandala. Stefanović i Hrkalovićeva su ga prihvatili da radi i dalje u policiji. Bio je zadužen za prljave poslove, a sada je jedan od kandidata za direktora policije. Radovanović je odneo Vučiću prisluškivane razgovore. To je uradio da bi sebe zaštitio. BIA je morala da zna za prisluškivanje, ali to nije problem, jer visoki partijski kadar SNS-a Bratislav Gašić vodi BIA. Evo sada saznajemo da je sarađivao sa najjačom organizovanom kriminalnom grupom u Rasinskom okrugu. To smo čuli na suđenju toj grupi - Zorana Jotića Jotke. Pominjete prisluškivane razgovore koji su odneti Vučiću. Šta znate o aferi prisluškivanja Vučića? Cela priča o prisluškivanju Vučića je farsa. Zaigrali su se, mislili su da ovakva saradnja države sa organizovanim kriminalnim grupama može da prođe neopaženo. I da će svi da ćute. Mere tajnog nadzora mogu da se obavljaju preko SSIM-a i preko BIA, koja je imala kontrolu nad svim prisluškivanjima. Od 2014. uvedene su mini-stanice za prisluškivanje koje u MUP nisu samo pod SSIM-om, već se uvode u neke druge službe, na primer za terorizam. Formalno za to su neophodna odobrenja suda. Nekada može da se sluša u izuzetnim situacijama i 12 meseci, ali ne više od toga. Znam da to nije poštovano.  Rekli ste da su praćeni lideri opozicije, kako to znate? Znam da su lideri opozicije praćeni sve vreme. Neke njihove fotografije sa pratnje su objavljene 2018. i 2019. Nisu samo praćeni ljudi koji kritikuju režim, već i neki ministri iz SNS-a, kao na primer Zorana Mihajlović. Cilj tih praćenja nije zakonski, da se prate zbog nekog krivičnog dela, već da bi se nadziralo šta rade i da bi se došlo do materijala za eventualnu kompromitaciju i ucene. Šta je vaš stav, da li ovakva država, bez ozbiljne kontrole tajnih službi, treba da otvori dosijea BIA da se vidi ko je šta radio?  Ne bi bilo preporučljivo da se dosijea otvore pod ovom vlašću jer je moguća manipulacija. Dosijea treba da se otvore i da to bude kontrolisan postupak. Ne znam ko bi se politikom bavio u Srbiji, kada bi se otvorila dosijea.