Šta bi tek bilo da ima „zaštićenih“

Na vest da se Goran Vesić proveselio na nečem što se obično naziva „korona žurkom“ i što policija revnosno razbija ukoliko nije prisutan neko od naprednjačkih miljenika, premijerka i šefica Kriznog štaba je srećno uskliknula – vidite li kako su naši kadrovi prosvećeni, čim se na društvenim mrežama pojavio kompromitujući snimak on se izvinio. Dodatno ju je obradovala vest i da su organizatori žurke platili kaznu, naravno ne pre nego što su završili sa slavljem i ne pre nego što je javnost saznala za to, ali dovoljno u roku da se pohvali: „Kad postoji kršenje mera nadležne institucije reaguju, tako se desilo i ovaj put. To je zaista pokazatelj vladavine prava. Nema zaštićenih, nema ljubimaca, prema svima se ponašamo isto.“ Verovatno je Ana Brnabić, dok je to izgovarala, u glavi imala sliku Ivana Pejaka, tinejdžera iz Silbaša, koji je pre godinu dana uhvaćen u trenutku dok se vraćao sa setve u vreme zabrane kretanja i nad kojim su primenjene iste mere kao i nad Vesićem. Ili bar slične: nije mu izrečena mera „javnog izvinjenja preko društvenih mreža“, ali mu je policija oduzela telefon, momentalno ga privela bez prava na poziv porodici ili advokatu i izvela pred sudiju koji mu je izrekao „simboličnu“ kaznu od 50.000 dinara. Dakle, pet puta veću od one koju bi u pravnoj državi Vesić trebalo da plati samo zbog nenošenja maske na snimku sa žurke, ali nije jer su „nadležni organi koji revnosno obavljaju posao“ prevideli tu sitnicu. Baš kao što su prevideli i da je predsednik države ušao u Dom zdravlja u Rudnoj Glavi bez maske, što je nakon izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (donet je uz blagoslov SNS-a u novembru prošle godine, kao krunski dokaz ozbiljnog pristupa epidemiji od strane vlasti) kažnjivo sa 5.000 dinara. I što je savršeni primer da premijerka ne laže kada tvrdi da „nema zaštićenih, nema ljubimaca, prema svima se ponašamo isto“. Jer ne samo da Vučić nije zaštićeni ljubimac, već to nisu ni odgovorni u DZ Rudna Glava koji su mu dozvolili da u medicinskoj ustanovi krši epidemiološke mere, ali su samo pukom omaškom amnestirani od toga da plate kaznu. Da nisu, bio bi primenjen član 85a Zakona o zaštiti građana od zaraznih bolesti u kom piše: „Novčanom kaznom u iznosu od 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne preduzme radnje i aktivnosti radi primene mera lične zaštite od infekcije, kao i ako ne odredi lice odgovorno za neposrednu primenu tih mera (član 46a stav 2)“. Da se ne lažemo, ima razlike u pomenutim slučajevima: Pejak se bavio nebitnim poslovima po stanovništvo Srbije, posebno u vreme epidemije - ratarstvom i povrtarstvom, dok je Vesić podsticao njegovo veličanstvo ugostiteljstvo u kom naprednjaci imaju daleko više prijatelja nego na njivi. I nije isto i ne može biti isto kada neko proizvodi pšenicu za hleb ili kada služi skupa pića naprednjačkim funcionerima na privatnim zabavama ili u Belvilu. Uostalom, kada je mladi ratar počinio svoj strašni zločin (4. aprila 2020) u Srbiji je epidemiološka situacija bili dramatična – 148 novozaraženih, dok je Vesićevo veselje (7. april 2021) održano tik pred ublažavanje koje je usledilo zbog fantastičnih rezultata vlasti u suzbijanju epidemije – samo 4.398 novoobolelih. A oba primera su apsolutno neuporediva sa trećim – vakcinisanjem predsednika! Ko sme uopšte da postavi pitanje zašto bez antitela i bez maske šeta po zdravstvenoj ustanovi, ugrožava pacijente i duva u lice medicinskim radnicima, kada je u akciji promocije Sinofarma! Stotinak ljudi koje bi usput mogao da zarazi su potpuno nebitna kolateralna šteta u odnosu na dobrobit – nakon njegovog zavrtanja rukava, to isto će uraditi i antivakcinaši i ravnozemljaši i naravno, naprednjaci. Ako se još njegova vakcinacija sasvim slučajno podudari (a baš to se dogodilo) sa datumom u kom je bez prijave omogućena vakcinacija u preko 50 mesta širom Srbije, što je najavljeno još 31. marta, onda tu stižu i oni koji nisu baš vešti sa računarima i konceptom eUprave da svojim brojem uveličaju značaj reakcije na Vučićevu vakcinaciju. I tada, umesto da najavljuje kaznu zbog epidemioloških mera, može da nastupi predsednica KŠ, sa osmehom od uva do uva, i da pobedonosno izgovori da je „samo dan nakon što se predsednik Vučić vakcinisao, opet krenulo neverovatno interesovanje za vakcine u Srbiji“ i da je to uradilo više od 80.000 građana. Ili 75.000, što je bila nešto skromnija procena predsednika, ali izrečena uz prijemčivu marketinšku parolu da je to „rezultat kojim proporcionalno broju stanovnika ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje Evrope i sveta“. Podaci o ukupnom broju vakcinisanih u Srbiji ne objavljuju se svakodnevno, tako da je teško oceniti istinitost izjave Ane Brnabić.Tokom preseka između 4. i 7. aprila, vakcinisano je 75.606 građana. Ukoliko su tu obuhvaćeni i oni koji su se vakcinisali 7. aprila, izjava nije istinita. Međutim, ukoliko su se našli u preseku između 7. i 10. aprila, onda je to moguće jer je u tom periodu ukupno vakcinisano 157.465 građana, tako da je izvodljivo da je u jednom danu bilo više od 80.000, a da je u naredna dva euforija opala. I u tom slučaju Vučić jeste u pravu, vakcinisano je daleko više nego u razvijenim zemljama, s obzirom na to da se vlada Velike Britanije, koja je prva po broju vakcinisanah u Evropi, pohvalila neverovatnim rezultatom ostvarenim 9. aprila - za jedan dan dato je 545.511 doza. Imajući u vidu da je njihov broj stanovnika 66,65 miliona, jasno je da je Srbija „bolja“. Ili bi bar bila bolja kada bi postojao neko ko bi objasnio zašto je onda tog istog dana u 10 puta mnogoljudnijoj Velikoj Britaniji zaraženo 3.150, a u Srbiji 3.625 osoba. Konkretnije, zašto Britanija ima bar 10 puta bolje rezultate kada je neznatno ranije počela sa imunizacijom nego mi i kada njen rekord u vakcinisanju nije ni do kolena našem? Odgovor je više nego očigledan – ozbiljne i razvijene države vode ozbiljnu zdravstvenu politiku i brinu o građanima, dok Srbija vodi propagandu i brine samo o tome da li je Vučić dobio dovoljnu dnevnu dozu laskanja i uvlačenja, a biračko telo dovoljno šoping i kafanskih zabava. U skladu sa tim se donosi i novi paket ublažavanja mera, jer koga briga da li se učenici školuju (školovanje može da proizvede lažnu elitu, a zna se da su naprednjaci alergični na nju) i koga briga da li ćemo ostati bez medicinskih radnika (i oni se organizuju u neka sumnjiva udruženja koja govore protiv vlasti), a i narod i naprednjačka „prava elita“ vole dobar provod i salone lepote. I to bez maske, što smo imali priliku da vidimo od dva ministra – Darije Kisić Tepavčević i Aleksandra Vulina. Dakle, jedina šansa da se „izvede neki trik za nas Preostale“, među kojima više nije autor tog stiha Đorđe Balašević, jeste da Vučićeva antička drama o samovakcinisanju zbilja proizvede efekat koji je najavio i da se vakciniše preko tri i po miliona ljudi. Nažalost, podaci koji stižu iz eUprave nisu toliko optimistički, jer iskazano interesovanje za vakcinaciju se nesumnjivo smanjuje. Pre mesec dana je direktor Mihailo Jovanović izjavio da se dnevno prijavljuje između 15.000 i 20.000 građana, onda je u drugoj polovini marta opao na 13.571 (prosečan dnevni broj za 15 dana), da bi se od najave i same vakcinacije predsednika spustio na 10.833. A to znači ili da nam „sva groblja u Beogradu neće biti dovoljna“ ili da će Vučićevo ulaženje u ambulantu bez maske ipak motivisati one koji poput njega ne vole zakone i regularne procedure, da posete jedan od punktova na kojima nije neophodno zakazati unapred.