Neizvesna sudbina Sajma knjiga

Jedino što je izvesno povodom Beogradskog sajma knjiga jeste da se neće održati u najavljenom terminu od 11. do 19. septembra. Predlog da se Sajam knjiga ipak održi, ali u starom terminu, u poslednjoj nedelji oktobra, tek treba da bude formalizovan i skopčan je s mnogim i velikim neizvesnostima, od kojih je, naravno, najvažnija epidemiološka situacija. Za Sajam su potrebne dugotrajne pripreme u koliko-toliko predvidljivim okolnostima. I za neposredan nastup učesnici se moraju pripremati najmanje dva meseca, ali je i izdavačima i organizatorima veoma teško da se pripremaju ako je nepoznata većina elemenata od kojih moraju poći u pripremi nastupa (epidemiološka situacija, obavezujuće mere, dozvoljeni broj posetilaca, radno vreme, tehnički uslovi...). Odluka da se Sajam knjiga održi u septembru, kada mu vreme nije, u jednom od potencijalno najlošijih raspoloživih termina, ujedinila je izdavače. Takvo jedinstvo nije postojalo među izdavačima u protekle dve decenije. Čak i da ono ne potraje u ovako nepomućenom obliku, to je trenutak koji zaslužuje da bude zabeležen. Dovedeni pred svršen čin odlukom organizatora i Grada Beograda da će se Sajam knjiga održati polovinom septembra, izdavači nisu imali drugih mogućnosti osim da praktično jednoglasno odluče da na takvom Sajmu knjiga neće učestvovati. Kada su organizatori doneli odluku, bilo je jasno da na Sajmu neće biti mnogo novih knjiga. Kada su svoju odluku doneli izdavači, postalo je jasno da na Sajmu neće biti ni izdavača. Razlozi su višestruki. Jedno je tradicija Sajma knjiga. Zna se kada je Sajam knjiga. U Srbiji je to krajem oktobra. Ne može se od danas do sutra menjati termin manifestacije na koji su se ljudi navikavali preko šezdeset godina. Drugo je organizaciono pitanje. Odluka o terminu je doneta bez razmišljanja o posledicama. To je termin u kome je jedan deo stanovništva na odmoru, a drugi deo obuzet početkom školske godine. U trenutku odluke, do septembra je bilo ostalo malo vremena i za izdavače i za organizatore, tako da u organizacionom smislu ta odluka nimalo nije bila dobra. Treće je ekonomsko pitanje. Sajam knjiga je kulturna manifestacija, ali je čitav rizik tradicionalno prebačen na izdavače. Zakupljujući prostor, izdavači omogućavaju održavanje Sajma knjiga. To ima ekonomskog smisla samo kada se može očekivati veliki broj posetilaca. U promenjenom i lošem terminu, kao i u komplikovanim i neizvesnim epidemiološkim okolnostima, može se očekivati dramatičan pad broja posetilaca, tako da izdavači ne mogu da upravljaju rizikom i da preuzmu na sebe sve ekonomske posledice. Od izdavača se očekuje da prihvataju i sprovode odluke u kojima nisu učestvovali, kao i da plaćaju rizik tuđih odluka. To nije ni realno, ni opravdano. Na poslednjem mestu pominjem razlog koji je promenio sve okolnosti. To je epidemiološka situacija. Ona je u ovom trenutku sasvim neizvesna, a pogotovu je neizvesno kako će izgledati čitava jesen kada se uzmu u obzir izjave i analize medicinskih stručnjaka o mogućim tokovima pandemije i o novim sojevima virusa. U takvim okolnostima je poseban rizik praviti masovne događaje u zatvorenom prostoru. Zbog čega oko Beogradskog sajma knjiga već dve godine postoji toliko bura i drama? Dva su razloga. Jedan je pandemija. Da nema pandemije prošlogodišnji Sajam knjiga ne bi bio otkazan, dok bi pripreme za ovogodišnji Sajam odavno bile u jeku, a većina detalja o Sajmu bila bi poznata. Uopšte se ne bi postavljalo pitanje da li će biti Sajma knjiga, već bi se govorilo o konceptu, programu i sadržaju Sajma knjiga, što su važna, legitimna i nikada do kraja raspravljena pitanja. Drugi razlog je proistekao iz okolnosti pandemije. Reč je o nespremnosti da se suočimo sa okolnostima kakve jesu kako bismo u novim prilikama sačuvali stare vrednosti ne izlažući ni zdravstvenim, ni ekonomskim rizicima učesnike Sajma knjiga. Drugi sajmovi se otkazuju u tišini ili se čak i ne planiraju, što, između ostalog, govori i o značaju Beogradskog sajma knjiga za njegov različite učesnike, najpre za čitaoce, pisce i izdavače. Iako je često od nevolje pravio vrlinu, Beogradski sajam knjiga je s više ili manje uspeha nadomeštao mnogobrojne nedostatke na tržištu knjiga, bio praktično jedino mesto na kome mogu da se vide sve nove knjige u izdanjima različitih srpskih izdavača, ostao privlačan za veliki broj posetilaca, poslednjih godina možda i više onih izvan Beograda. Sajmovi su jedna od najteže pogođenih oblasti u vreme pandemije. Međunarodni sajmovi knjiga su od početka pandemije redom otkazivani. Nije drugačije ni u ovoj godini. Neki od njih su delimično izašli na otvorene prostore trgova i ulica, neki su se donekle preselili u oblast onlajn kulture. Sudeći po ozbiljnosti pristupa, nekim od sajmova to će ostati jedan od formata i kada se pandemija završi. Biće teško obnoviti socijalni i kulturni život posle pandemije. Što pandemija bude duže trajala, utoliko će navike ljudi biti temeljnije promenjene. To će posebno važiti za velike i masovne događaje kakav je Sajam knjiga. Otuda vreme pandemije ne treba prepustiti ni stihiji, ni bezrazložnom optimizmu, ni olakom katastrofizmu. Potrebno je neprestano promovisati ideju i vrednosti Sajma, razgovarati o profilisanju njegovog koncepta i o obnovi njegovih programskih sadržaja kako bi se postigao još veći i domaći i međunarodni značaj Sajma knjiga. Izdavači su spremni da učestvuju u svemu tome. Predlog izdavača da se Sajam knjiga odloži do oktobra 2022. godine deluje najrealističnije jer uvažava kontekst pandemije i omogućava dovoljno vremena za organizaciju i programsku reformu Sajma prilagođenog novim okolnostima. Ne može se Sajam knjiga upoređivati s događajima na otvorenom kakav je Egzit. Uostalom, država mnogo više pomaže Egzit nego Sajam knjiga. Ne može se upoređivati ni s kulturnim manifestacijama kakve su Sterijino pozorje ili Bitef. Te manifestacije podrazumevaju neuporedivo manju publiku, potpunu podršku države, dok njihovi institucionalni učesnici ne plaćaju za svoj nastup. Država odnekud veruje da pozorišta po automatizmu stvaraju više kulture od izdavača. Uporno se previđa da postojeći biznis model Sajma knjiga, naprosto, nije moguć u kriznim i pandemijskim vremenima. Taj model podrazumeva da izdavači kroz zakup prostora finansiraju Sajam knjiga, a motiv izdavača je to što na Sajmu knjiga mogu da dođu do velikog broja posetilaca. Ali ekonomska dimenzija Sajma nije moguća bez velike posete koja u vreme pandemije nije verovatna, a ukoliko bi se nekim čudom ostvarila, bila bi višestruko rizična. Ako se ograniči broj posetilaca, Sajam knjiga postaje ekonomski nemoguć za izdavače. Ako se dozvoli masovna poseta, onda je to epidemiološki neodgovorno po sve učesnike. Prostor bez posetilaca nema vrednost. Ne može se praviti Sajam bez knjiga, bez posetilaca i bez izdavača. I u periodu posle pandemije biće neophodan pažljiv pristup kako bi se sačuvao i postepeno obnovio Sajam knjiga. Rešenje za Sajam knjiga jeste da se odgovorno razume kontekst pandemije u organizovanju jednog takvog događaja, da se oblikuje novi model Sajma knjiga u postpandemijskom vremenu, kao i da se u organizovanje Sajma ubuduće svakako uključe predstavnici relevantnih i različitih udruženja izdavača.