Vorhol bez filtera

Nije samo vest iz sveta o aktuelnoj izložbi Foto fabrika Endija Vorhola učinila da razmislimo o novoj popularnosti polaroid kamera, koje su sredinom sedamdesetih godina prošlog veka postale i Vorholova opsesija, otvarajući mu mogućnost da u trenu izradi fotografiju. Polaroidi su (opet) popularni sa generacijom Z i milenijalcima, zaljubljenim u vintidž – poručuje naslov iz magazina Adweek. No, i bez tih krupnih reči, primećujemo da nam se u prodavnicama ponovo nude instant aparati u veselim bojama. Međutim, ono što kopka, koliko i uredno ređanje i čuvanje portreta najbližih rođaka u novčaniku, jeste pitanje čemu mašina što odmah izbaci fotos, bez zatvaranja u mračnom kupatilu, ukoliko već postoji čitav digitalni svet. Florijan Kaps, koji je spasao ovu vrstu u izumiranju, posvetivši joj se još pre deceniju i po, čim je najavljen njen kraj, rekao je listu Ajriš tajms da analogno danas privlačnim čini činjenica da smo ljudska bića, da živimo kroz čula i imamo potrebu da ostavimo nekakav trag na zemlji. A to, kazaće irskom dnevniku, nije moguće mobilnim telefonom i digitalnim datotekama. Kaps očigledno uspeva, premda njegova „firma“ u nazivu sadrži reč nemoguće. Impossible Project. Zaista, gde skladištimo ono što bi trebalo da sačuvamo... Umesto odgovora, zamišljamo književnika Svetislava Basaru dok samom sebi šalje roman u nastajanju putem imejla, da se ne bi negde zagubio. Pišući o najnovijim uređajima u nedeljniku Cajt, Mirko Borše napominje da je davno na buvljaku kupio polaroid kameru i hvatao lepe trenutke na porodičnim slavljima, odmah poklanjajući portrete. U tome zapravo jeste bila magija, smatra, jer su stari polaroidi izbacivali nezamenljive predmete; jedinstvene komade. Aktuelna Vorholova izložba, čije deliće možete pogledati po različitim sajtovima na mreži, zahvaljujući internet pretraživačima, najbolji je dokaz za ovakvu tvrdnju! Novi aparat pak, zaključuje Borše, ima ekran: u prilici ste da najpre odlučite dopada li vam se snimak ili ne, pa ga tek onda odštampate. Takođe, poseduje filtere! Tu stajemo, ne razmišljajući više ni o Vorholu, ni o Svetislavu Basari, već isključivo o filterima nostalgije...