Šta sve možeš iz kućnog pritvora

Pomalo zaboravljeni učitelj glume Miroslav Mika Aleksić, optužen u aprilu, a pod izmenjenom optužnicom iz maja, za silovanje i polno uznemiravanje sedam polaznica svoje škole Stvar srca, ponovo je izbio u žižu javnosti puštanjem iz pritvora 10. septembra. Apelacioni sud u Beogradu zaključio je da pritvor nije jedina opcija za „sprečavanje opasnosti da Aleksić u kratkom roku ponovi krivično delo“, što bi dovelo do „uznemiravanja javnosti“, a ovo ugrozilo „pravično vođenje krivičnog postupka“. Da javnost bude mirna a postupak pravedan, dovoljna je nanogvica, po proceni Apelacije. Tom odlukom usvojena je žalba odbrane i preinačeno rešenje Višeg suda u Beogradu, koji je Aleksiću produžio pritvor rešenjem od 26. avgusta, upravo zbog pomenutog rizika, a po drugačijim aršinima. Predstojeće ročište uoči suđenja, zakazanog za 1. oktobar, neće uznemiriti javnost jer će biti zatvorenog tipa. Sam sudski postupak može biti otvoren za prisustvo građana, ali i ne mora, što zavisi od procene „zaštite privatnosti“. Sad, da l’ Aleksićeve, da l’ njegovih tužiteljki – mladih glumica Milene Radulović, Ive Ilinčić i drugih, to se u saopštenju ne precizira. Kao ni retraumatizacija žrtava višestrukog ili jednokratnog zlostavljanja. Proces onda može da se unedogled otegne, dok javnosti ne dosadi, što bi relativizovalo ozbiljnost problema. Pa ko onda da prijavi nasilje­? NJega će, naravno, i dalje biti, ali ne u našoj avliji, zaštićenoj ćutanjem. Da ni sam Aleksić neće ni da talasa, a kamoli „ponovi krivično delo“, svedoči prva izjava za medije, data sa slobode Kuriru, a to je da „neće da učestvuje ni u kakvom razgovoru“. Ali hoće da tuži Danas za pretrpljenu bol i povredu ugleda. Možda onog istog kojim je ucenjivao žrtve, kako su devojke svedočile, sada mu poručujući „vidimo se u sudnici“. Pa kom opanci, kom obojci, kom golgota, a kom nanogvica.