Banalnost tragikomičnog

Kada sve ovo jednom prođe, pisaće se memoari i hronike, snimaće se filmovi i Porodica 2. Sadržaj istih može se predvideti od prve do poslednje reči. Ako bi Srpska napredna stranka, recimo, pala sledeće godine, ne bi bilo šanse da prođemo bez inspirisanog naslova „Decenija koju su pojeli skakavci“. To što će se pisati i snimati, neće nas učiniti nimalo pametnijima, već i zbog toga što će fokus biti na grotesknom u vladavini SNS, a ključ te vladavine nije u grotesknom, nego u banalnom. I pošto već svi sve znamo, možemo da otkrijemo jednu ekskluzivu - sporednu, ali značajnu rolu u scenarijima imaće Simo Spasić­. To će biti gotovo nerešiv problem za filmadžije. Spasić je van sumnje tragikomičan lik, ali svoju tragičnost je pojeo, a njegova komičnost nikada nije bila smešna, već je drugi vid tragedije. Biće potreban zaista dobar glumac da to predstavi. A za ono bitno, za put koji čovek prelazi da bi od žrtve terora postao Sima Megafon, na ekranu neće biti mesta. Rudara Žarka Spasića, brata Sime Spasića, OVK je maja 1998. otela iz rudnika Belaćevac. Sledeće godine iz Prištine je nestao i Veljko Spasić, Simin brat od strica. NJihove sudbine nisu poznate ni danas. Simo Spasić je napustio kuću u Sibovcu kod Obilića, kasnije opljačkanu i spaljenu, i u Beogradu je udružio porodice kidnapovanih i ubijenih kosovskih Srba. Narednih godina politika i mediji shvatali su ga ozbiljno. Primera radi, Ministarstvo pravde i državne uprave januara 2008. objavilo je da se državna sekretarka Snežana Malović sastala sa delegacijom Spasićevog udruženja. Septembra 2008. Spasić se u Prištini sastao i sa Lambertom Zanijerom, tadašnjim šefom Unmika. Tražio je da se otvore arhive Kfora, smatrajući da se u njima nalaze dokazi o ubistvima Srba, preneo je tada Radio Slobodna Evropa. Zanijer je rekao da će „to pitanje uzeti u obzir“. Niko tada nije mogao „uzeti u obzir“ šta će sledeće Simu Spasića dovesti u medije. „Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu, Simo Spasić (47) obreo se iza rešetaka, zbog sumnje da je silovao svoju bivšu suprugu… Ova žena predočava da se posle četiri godine provedene u braku sa Simom Spasićem, razvela 2004. zbog zlostavljanja. Međutim, kako kaže, maltretiranja su se nastavila i kasnije, jer je bivši suprug pronalazio na novim adresama stanovanja, upadao u te stanove, pretio joj i tukao je. Zbog toga mu je u decembru 2007. izrečena jednogodišnja zabrana prilaska… Sa sedmogodišnjim sinom i godinu dana starijom kćerkom bila je smeštena u Prihvatilištu za žene i decu žrtve nasilja u Nišu. Međutim, njen bivši suprug je i tu pronašao, a vređao je i aktiviste Sigurne kuće. Optuživao ih je da ljudima rasturaju brakove i da zarađuju na tuđim mukama…“, pisale su jedne dnevne novine, zapravo brojne dnevne novine, 7. januara 2009. Između tih redova nalazio se detaljan opis zlostavljanja, za kakav su samo novinari sposobni. Spasić je tvrdio da je žrtva nameštaljke i tada, i nakon četiri i po godine u zatvoru, i danas. Robija je prošla, potom još neka godina, i Simo Spasić je pronašao novu životnu rolu. Postao je Sima Megafon, jednočlani bend koji skandira ono što viši predstavnici režima šapuću, jasno govori ono što vlast implicira. U hijerarhiji SNS nalazi se negde između parlamentarca i internet bota, bez ugleda koje čoveku daju odelo, kravata, dnevnica i skupštinska šnicla, ali sa većim pravima i težom odgovornošću od anonimnih kompjuteraša. NJegovi su ulični nastupi tehnikom identični, uvek je reč o „čoveku iz mašine“ koji glumi „čoveka iz naroda“, o (ne)očekivanoj sili koja se pojavljuje na nepoželjnom protestu i bukom komplikuje stvar, mada te performanse možemo podeliti na nacionalističke i vlastoljubive. Što se tiče prvih, redovan je „kontraperformer“ na akcijama Inicijative mladih za ljudska prava, Žena u crnom i sličnih organizacija. B92 je aprila 2018. zabeležio da su u isto vreme na istom mestu - u Knez Mihailovoj - Žene u crnom podsećale na godišnjicu početka rata u BiH, a Simo Spasić na zločine nad Srbima u BiH. Isto se zbilo i 11. jula 2019. Tada je nekolicina nevladinih organizacija u društvu ambasadora SAD i Nemačke ispred Predsedništva Srbije upalila sveće za srebreničke žrtve, a Spasić se megafonom bunio. Te nastupe možemo izdvojiti, jer prirodno proizlaze iz Spasićevog političkog kreda. Zahvaljujući živima, albanski mrtvi ratuju sa srpskim mrtvima, srpski sa bošnjačkim, bošnjački sa hrvatskim, i tako je i u udobnim političkim salonima, visoko iznad ulica, a kamoli na trotoaru. O drugoj grupi Spasićevih nastupa teško je reći da li proizlaze iz njegovog, iz režimskog ili iz oba ideološka skupa. U svakom slučaju - gde su opozicione partije, tu je i Spasićev kontraglas. Avgusta 2019. bio je ispred beogradskog Fakulteta političkih nauka, gde je zahtevao da prisustvuje okruglom stolu režima i opozicije o izbornim uslovima. Pošto mu to nije dozvoljeno, razglasno je emitovao poruke o „bivšoj dosovskoj vlasti koja je puštala albanske teroriste iz zatvora“. Septembra 2020, prema izveštaju Danasa, bio je ispred Ministarstva pravde, da na konferenciji za novinare koju je održala Stranka slobode i pravde poruči da je „Đilas – korona“, da je „Đilas – OVK“ i da mu deca plaču jer je Đilas lopov. Pre mesec ili dva stigao je i do Padinske Skele, do upravne zgrade Al Dahre, vlasnika bivšeg Poljoprivrednog kombinata Beograd, gde je na protestu SSP i Demokratske stranke razglasio uobičajen repertoar. Kada ne ometa opozicione skupove, megafon zamenjuje mikrofonom, pa je skoro domaći u Dobro jutro, Srbijo i sličnim (ne)zabavnim programima Televizije Hepi. U tamošnjoj programskoj šemi 2018. se našlo mesta i za suočavanje Spasića sa njegovom bivšom suprugom. Uživo, u studiju. Juna 2021. govorio je pred drugim mikrofonom - onim u Skupštini Srbije, gde je imao reč pred Odborom za Kosovo i Metohiju. Prethodnih dana Spasić je medijsku pažnju izazvao mišljenjem da strane plaćenike iz Vremena, iz N1, iz Nove S, iz Danasa, iz Južnih vesti, iz NIN-a, treba nabiti na kolac. Mišljenje je dopunio pred novinarkom Danasa, poručivši joj da tu bagru treba „lansirati raketom u vasionu, kao što bi uradio Kim DŽong Un“. Povod za sve to bila je kritika koju su Južne vesti uputile gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski zbog odluke da Spasićevom udruženju dodeli prostorije u tom gradu. Zbog te kritike Spasić je slao i uvredljive i preteće es-em-es poruke novinaru Južnih vesti Aleksandru Stankovu. Policija je upozorila, tužilaštvo pokrenulo proces, poruke su i dalje stizale. Na stranu šta pravosuđe ima da kaže, bila bi greška fokusirati gnev na Simu Spasića. I taj kolac koji pominje, odavno je pomenuo Slobodan Selenić, zapisavši da je po srpskom shvatanju vlast upravo mogućnost da komšiju nabiješ na kolac. U tom filmu Simo Spasić, bez obzira na tragediju koju je doživeo i tragediju koju je stvorio, ima samo sporednu rolu. Glavne pripadaju nosiocima sistema kojem služi.