Uspeh na krilima države

Firmu čiji je osnovni biznis proizvodnja kotlova za centralno grejanje i čiji će „akcenat razvoja u narednom periodu biti obnovljivi izvori energije, a pre svega kotlovi na drveni pelet“ (tako bar piše na njenom sajtu), Vlada Srbije angažovala je, bez sprovedenog postupka javne nabavke, za gradnju tri kovid-bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. Zahvaljujući tim, ali i brojnim drugim poslovima sa državom, mnogim lokalnim samoupravama i javno-komunalnim preduzećima, poslovni prihodi Termomonta prosto su eksplodirali i za samo dve godine, od 2018. do 2020. povećani su tri i po puta, sa 1,9 milijardi na 7,1 milijardu dinara. S druge strane, pada u oči da je, uprkos rastu prihoda za čak 277 odsto, u istom periodu neto dobit povećana za samo 6,4 odsto, sa 131,6 na 140 miliona dinara. Kada pogledate ove podatke, prosto vam dođe da zaplačete nad sudbinom vlasnika ove firme, jer je zaista tužno raditi ovako važan posao za državu i građane za neto dobit od svega dva odsto poslovnih prihoda, sa neskrivenom ironijom ključne parametre iz bilansa Termomonta za NIN komentariše Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija i direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. On, međutim, naglašava da slučaj Termomonta nije najdramatičniji i kao primer navodi preduzeće Soft 4 Smart, koje je u 2020. iskazalo neto profit od svega 2.000 evra, iako je samo sa Narodnom bankom Srbije ugovorilo dva posla vredna više od 10 miliona evra. A, bilo je tu, po njegovim rečima, još poslova. Šira javnost je za gazdu Termomonta Dejana Burčula čula tek nakon što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram-profilu 10. decembra 2020. pohvalio da je na poklon od te firme dobio tortu u obliku kovid-bolnice koja je sagrađena u Kruševcu o trošku poreskih obveznika, a da njima nikada nije javno predočeno koliko ih je stvarno koštala svaka od tri kovid-bolnice. Do tada je Termomont uglavnom bio ispod radara i nije se javno eksponirao. Osim po učešću i sve češćim pobedama na tenderima za javne nabavke, u kojima se država, na centralnom ili nižem nivou, pojavljuje kao naručilac posla. Za Dobrašinovića ta torta ne označava „početak saradnje predsednika države i Termomonta, već je samo znak pažnje i zahvalnosti“, s obzirom na to da je Termomont nekoliko meseci ranije angažovan za rekonstrukciju Opšte bolnice „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju, iako je druga firma bila spremna da taj isti posao uradi za 800.000 evra manje. „Inače, obe te ponude imale su nedostatke, koji su ih činili neprihvatljivim, ali je očito jeftinija ponuda za vlast bila i – neprihvatljivija“, ističe Dobrašinović i podseća da je nakon toga Termomont mogao da „besplatno“ renovira VMC Karaburma. „S obzirom na to da su radovi procenjeni na 300.000 evra, a da je u Prokuplju prošla njihova ponuda, za 800.000 evra veća od drugoplasirane, ispada da je Termomont u ta dva posla zaradio pola miliona evra, pride stekao oreol ’dobrotvora’, dobio posao izgradnje tri kovid-bolnice i ko zna šta još, saznaćemo, a možda i nećemo“, ističe Dobrašinović i zaključuje da je to bila odlična poslovna računica vlasnika Termomonta. „Sad, jeste šteta što je neto dobit tako mala, ali možda se i to vremenom popravi. A što se tiče predsednika Srbije, ostaje ona stara, koju je formulisao Dušan Kovačević – ako ga se sete, sete, ako se ne sete, nikom ništa. Ostaje mu u svakom slučaju zadovoljstvo što je još jednu firmu izveo na pravi put“, zaključuje sagovornik NIN-a. A na pitanje kako je država za tako krupne projekte izabrala baš firmu na čijem sajtu stoji da je njen osnovni biznis proizvodnja i ugradnja kotlova za centralno grejanje, odgovara da „u suštini, za poslove sa državom nije važno za šta je firma osnovana i šta zna, ako išta zna, već kako se vlada i u kojoj je meri spremna da sarađuje, a najvažnije je kako se snalazi u igri plati – vrati“. „Država će da plati, a ti vrati kome treba, kako treba i koliko treba. Ako to ne znaš, automatski si diskvalifikovan“, smatra Dobrašinović. Toplički centar za demokratiju i ljudska prava je, inače, pre više od godinu dana, u avgustu 2020. zatražio od Vlade Srbije detaljne informacije o nabavkama radova na izgradnji kovid-bolnica u Batajnici i Kruševcu. U međuvremenu je sagrađena i bolnica u Novom Sadu, ali iz Nemanjine 11 odgovor ni na godinu dana staro pitanje nije stigao. U Topličkom centru su, međutim, u maju 2021, na osnovu podataka vladine Kancelarije za javne nabavke, utvrdili da se na spisku 100 najvrednijih nabavki u 2020. nalazi i pet poslova ugovorenih sa Termomontom, čija je ukupna vrednost oko 8,4 milijarde dinara ili 71,36 miliona evra. Tako su posredno saznali da je procenjena vrednost kovid-bolnice u Batajnici 23,6 miliona evra, a u Kruševcu 11,7 miliona evra. „Iz toga proizlazi da se cena izgradnje kvadratnog metra u Batajnici i Kruševcu bitno razlikuje, a to što smo do informacija došli obilaznim putem govori o prirodi ove vlasti, ali i da su državom ovladale kriminalne strukture maskirane u političke funkcionere“, kategoričan je Dobrašinović. On ističe da je analizom najvećih javnih nabavki tokom 2019. i 2020. Toplički centar za demokratiju ustanovio da svim firmama, ne samo Termomontu, „poslovna hipofiza počinje da luči hormon rasta onog trenutka kada naprave dogovor sa državom i uđu u velike, po pravilu korupcionaške poslove. Ispostavilo se, takođe, da stvari idu od lošeg ka gorem, odnosno najgorem, jer je za 100 najvrednijih javnih nabavki u Srbiji 2019. prosečan broj ponuda bio katastrofalnih 1,51, a godinu kasnije pao je na tragičnih 1,34. Time je kompletan sistem javnih nabavki obesmišljen. Vrh vlasti je napravio kartel sa sebi bliskim delom poslovnog sektora i uništio sve što liči na slobodno tržište i zdravu konkurenciju. Postupci javnih nabavki su pretvoreni u paravan za političku korupciju najvišeg nivoa. Cilj ovakvih poslova je učvršćivanje poslovnog, a posledično i političkog monopola i proterivanje konkurencije iz svih segmenata javnog života. Naše istraživanje pokazuje u kakvu pustinju se pretvara društvo u kojem predatorska vlast sa svojim biznis partnerima uređuje odnose i radi šta god naumi sa javnim resursima, bez ikakve funkcionalne kontrole i posledica po sebe“, naglašava Dobrašinović. S obzirom na to da su prihodi firme prošle godine bili za 1,3 milijarde dinara manji od samo pet najvećih poslova ugovorenih sa državom tokom 2020, može se očekivati da će deo tih prihoda na račun Termomonta leći ove godine. Kao i prihodi od novih, u međuvremenu ugovorenih poslova. A takvih je sve više. Uostalom, krajem prošle godine, Marko Blagojević, v. d. direktora vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima je sa Termomontom, kao jedinim ponuđačem, potpisao ugovor za izgradnju novog gradskog stadiona u Loznici. Iako je taj projekat prvobitno procenjen na 2,5 milijardi dinara, on će poreske obveznike zemlje sa PDV-om koštati 3,6 milijardi dinara ili 30,6 miliona evra, a ostaje da se vidi kada će biti završen, jer je Termomont u međuvremenu zatrpan brojnim poslovima. Zbog toga je i Tvrđavski most u Nišu rekonstruisan godinu dana nakon ugovorenog roka i pušten je u rad tek početkom avgusta ove godine, umesto prošlog leta. Osim velikih projekata, iza kojih stoji država, Termomont je ugovorio objekte i sa mnogim lokalnim samoupravama. U avgustu 2020. kao nosilac posla i deo konzorcijuma je sa opštinom Kladovo potpisao ugovor za izgradnju nove toplane u naselju Pemci, koja će koštati više od četiri miliona evra sa PDV-om. Samo nekoliko godina ranije, stvari su izgledale sasvim drugačije. U to vreme „računska greška“ bila je dovoljna da se ponuda Termomonta odbaci kao neprihvatljiva. Konkretno, u junu 2017, zbog „tehničke greške u finansijskom iznosu kod zbirne rekapitulacije cena“ Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine uopšte nije htela ni da razmatra ponudu Termomonta za adaptaciju objekta Srbijašume u Bulevaru Mihajla Pupina 113 u Beogradu. A 2016. je Burčulovo preduzeće, koje je u međuvremenu preraslo u pravu poslovnu imperiju, na javnom nadmetanju za 2,3 miliona dinara vredne bravarske radove za završetak izgradnje prihvatilišta za pse i mačke u Obrenovcu, pobedila lokalna firma Profil-Đorđević. Od poslovnih uspeha firme korist je, naravno, imao i njen gazda. Iz javnih dokumenata, dostupnih na sajtu APR-a, vidi se da je Termomont celokupnu dobit u poslednje četiri godine isplatio kao dividendu. Po tom osnovu Dejanu Burčulu isplaćeno je 4,7 miliona evra. Svim zaposlenim u njegovoj firmi u istom periodu za zarade i druga lična primanja isplaćeno je nepunih 6,4 miliona evra, što i ne čudi ako se ima u vidu da u Napomenama uz finansijski izveštaj za 2020, piše da firma ne „vrši rezervisanje za naknade zaposlenima… s obzirom na to da su radnici uglavnom zaposleni na određeno vreme, od tri do šest meseci, u skladu sa trajanjem građevinske sezone“. Ostaje da se vidi da li će i poslovni uspesi Termomonta biti oročeni na „određeno vreme“, koje će, kako sada stoje stvari, ipak trajati duže od građevinske sezone.