„Ikona“ sunovrata srpske ekonomije, burazerske privatizacije, likvidacija i stečaja

Ja znam da gospodin Ćulibrk, zarad tiraža i želja čitalaca, voli da me vidi na stranicama NIN-a. Ali katkad i kod političkih i ekonomskih veterana poput mene dođe do zamora, naročito kada iznova (po treći put) nalećeš na neprohodni zid sačinjen od neznanja, licemerja i malicioznosti. Žali se gospodin Nikezić da sam ga uvredio i da mu u mom prethodnom odgovoru nisam pokazao nijednu brojku. Pa kakvu cifru Vama, g. Nikeziću, da pokažem kada svaka brojka nestane kao u crnoj rupi Vašeg neznanja i nadobudnosti? Tera me g. Nikezić da mu pripovedam o Turskom toku, kao da nije čitao čitavu sagu o tom pitanju u NIN-u, moju i gospodina Milojka Arsića (koji je, inače, za Nikezića ekonomska gromada i sa kojim je imalo i smisla i meraka polemisati, kao i sa uvaženim gospodinom Pavlom Petrovićem oko zaposlenosti i BDP-a). Hajde da samo na brzinu podsetimo čitaoce da se cifra od 700 miliona evra odnosila na moju ličnu, preliminarnu procenu (ne zvanični statistički podatak) ukupnog doprinosa Turskog toka BDP-u za čitav dvogodišnji (tačnije trogodišnji) period izgradnje. Ta moja ocena nema nikakve veze sa zvaničnim obračunom BDP-a, koji se radi na osnovu statističke i finansijske dokumentacije, niti je na osnovu nje obračunavan BDP. I onda gospodin Nikezić izreče (da ne kažem neku ružniju reč, da se ne bi uvredio): „Uprkos tome (moje, navodno, pogrešne procene), BDP za 2019. nije korigovan naniže“ (!?). Kakve veze ima moja ocena iz decembra 2019. (bez obzira na to da li je bila tačna ili netačna) sa obračunom BDP-a? Kako odgovoriti na ovakvo neznanje i neinformisanost osim nemom zapanjenošću. U vezi sa zaposlenošću, gospodine Nikeziću, pre nego što vas udostojim polemike i vremena, sugerišem najpre malo stručne literature, recimo članak u kojem smo dali odgovor na pitanja koja je gospodin Pavle Petrović pokrenuo i koja tek prevazilaze kognitivne i stručne kapacitete gospodina Nikezića: Trends and challenges in Serbian labour market: change in the nature of jobs and labour underutilisation, Miladin Kovačević, Vesna Pantelić i Dragan Aleksić, Ekonomika preduzeća, septembar–oktobar 2017. Autori: Miladin Kovačević, Vesna Pantelić i Dragan Aleksić (http://ses.org.rs/upload/Ekonomika%20preduzeca%205-6-2017.pdf). Hajdemo sada na omiljenu temu gospodina Nikezića – BDP i njegove teorije o „naduvavanju“ BDP-a. Idemo ispočetka: jedno su realne stope rasta BDP-a koje ste Vi, gospodine Nikeziću, smatrali „naduvanim“ i nerealnim zbog „naduvanih“ cena, i dobro je da ste, nakon duple doze iscrpljujućeg podučavanja, shvatili da Vaša priča o nerealnim i „naduvanim“ realnim stopama rasta BDP-a „ne pije vodu“. Napravili smo neki napredak nakon dva kruga polemike u NIN-u. E sada, Vi pokušavate propalu priču o „naduvanosti“ realnih stopa rasta da prebacite i nekako uvežete u priču o obračunu nominalnog BDP-a i njegovoj „naduvanosti“ za koju sam vam već objasnio da ne postoji, kako god da obračunate BDP – sa proizvodne, rashodne ili dohodovne. Osim da kada obračunavamo BDP, ubuduće u pomoć zovemo gospodina Nikezića da nam on kaže kolike su „realistične“ cene dobara i usluga u Srbiji i koliki je po njemu „realistični“ tj. „nenaduvani“ ili „izduvani“ BDP. Zamislite kada bi se, recimo, Rusija ili Saudijska Arabija žalile, kao gospodin Nikezić, što im je BDP veštački „naduvan“ zbog porasta cena nafte pa da ga upitaju za savet koju cenu nafte da koriste za obračun „realističnog“ BDP-a. Čak i ako bismo prihvatili Nikezićevu teoriju o nekakvim značajnim distorzijama na tržištu ili čak i u hipotetičkom slučaju monopolske pozicije proizvođača ili izvođača radova na tržištu, ni tada nominalni BDP ne bi bio „naduvan“ već bi to mogao da bude samo u slučaju greške u računu (aritmetičke greške ili omaške), čega nema i teško može biti jer je procedura za obračun BDP-a u RZS-u fiksirana, rigorozna i podvrgnuta kako internim tako i eksternim kontrolama. Pošto uporno mešate pitanja raspodele nominalnog BDP-a (na dohotke od rada i kapitala), pitanja javne potrošnje i zaduženosti sa načinom obračuna BDP-a, gospodine Nikeziću, ponavljam Vam po treći put da vaše konfabulacije o „naduvanosti“ BDP-a pobijaju realni, pozitivni pokazatelji rasta BDP-a, zarada, zaposlenosti i makroekonomske i fiskalne stabilnosti, o čemu takođe vrlo malo znate jer takvih fenomena dok ste Vi bili državni funkcioner jednostavno nije bilo. Pitate se ko sam ja i stavljate mi svakojake etikete, ali i ja sam takođe pokušao da Vama, tj. za Vas nađem adekvatnu definiciju koja bi oslikavala i Vas i Vaš rad. Vi ste, u pravom smislu, „ikona jednog doba“. To je doba sunovrata srpske ekonomije (i politike) u svakom pogledu – divljajuće inflacije, nekontrolisanog zaduživanja privrede i države, ekonomske krize i nezaposlenosti, rekordnog spoljnotrgovinskog deficita, burazerske privrede i kriminalnih privatizacija, likvidacija i stečaja i svega onoga što se građani Srbije, na svu sreću, sve slabije sećaju kao davne, mračne prošlosti. Samo katkad, iz tog mraka, na stranicama NIN-a i Danasa, ponovo „blesnu“ i isplivaju na površinu „asovi“ i „ikone“ ovog mračnog doba, kao što su g. Nikezić, i podsete nas (sa jezom) kako nam je sve bilo lepo dok su oni vodili privredu i državu. Gospodin Nikezić mi spočitava da sam u prošlosti bio član (a i danas sam) bar sedam partija ili pokreta, a da sam sada u SNS-u. Istini za volju, niti sam sada član SNS-a niti sam politički aktivan, ali jesam član SDPS-a. Nisam bio ni član nekih partija koje je gospodin Nikezić pomenuo, ali jesam nekih drugih. Ovde mogu da izrazim samo zahvalnost što me gospodin Nikezić i nesvesno veliča kao neobično politički dugovečnog čoveka. Biće da tu ima nešto od izuzetnosti koja nije baš normalna.