Antiputari i antirudari u zemlji auto-puteva i rudnika

Desio se ekološki protest. Jeste, jeste, nazvan je malo nespretno ustanak iako nije bilo tu baš nekog ustanka... Mada, imajući u vidu da se većina građana u Srbiji za zaštitu životne sredine zainteresuje tek kad im kašika bagera uđe kroz prozor i počne da kopa po dnevnoj sobi, onolike hiljade ljudi na ulici možda i jesu ustanak. Ali ostavimo sad gramatičke dileme predsedniku Aleksandru Vučiću, dobro je što se protest desio. Tačnije, desila su se dva, ali zadržaćemo se na ovom koji je podigao više prašine. Dobro je što se taj protest desio, jer smo saznali više stvari. Prvo, da nam je, što bi u Vinči rekli, toliko dogorelo da smo spremni i za ulicu. Drugo, da predsednik Srbije i ostali funkcioneri uopšte ne shvataju ozbiljno bilo šta što se tiče zaštite životne sredine. I treće, da ne možemo ni oko ekoloških pitanja da budemo složni. Predsednik Vučić, reagujući na proteste, rekao je da u Srbiji sada, pored antivaksera, postoje antirudari, koji žele da zatvore rudnike, pa da nemamo struju (da, bukvalno je tako rekao) i antiputari. Za ove druge nije pojasnio šta su, ali ako idemo istom logikom, to su onda verovatno ljudi koji se oštro protive putevima i infrastrukturnoj povezanosti i bore se za ukidanje postojećih puteva i protiv gradnje novih, „jer ne žele da putujemo“. U svakom slučaju, predsednik je, kako samo on to ume za svoje biračko telo, banalizovao protest i još jednom pokazao da ga ova tema izuzetno nervira. A kad njega nešto baš jako nervira, on onda sa tom temom počinje da se sprda i ismeva je, ali onako baš jako loše. Dakle, potencijalna karijera stendapera je u startu osuđena na propast. Predsednik prosto ne može da shvati da mi sad tu nešto zakeramo oko vode, vazduha, zemlje i ostalih sličnih gluposti, ali ni mi možda ne shvatamo njega. Možda mi ne shvatamo da on i njegove kolege iz vlasti ne računaju na Srbiju kao mesto za život u budućnosti. Možda će oni za sebe naći neki drugi vazduh, neku drugu zemlju i neku drugu vodu i onda nije ni čudno što ga nerviramo mi koji bi da sačuvamo ovu ovde prirodu. Za njega je ovo ovde samo dobra prilika i ništa više. Nažalost, ekološki protesti pokazali su i onaj naš stari kvalitet, neslogu. Reklo bi se da je ekologija nešto oko čega možemo baš svi da se složimo, osim Vučića, ali nismo bili u pravu. Ne samo da ni ovi koji se, kao, bore za zdravu životnu sredinu, nisu mogli da se slože skoro ni oko čega, već ni ovi koji se bore protiv životne sredine nisu mogli da se slože sa političarima iz opozicije. „Skupilo se kuso i repato“, reče jedan tabloid o protestima, i to bi trebalo da bude kvalitet protesta, jer je jedna tema ujedinila mnogo različitih ljudi i mnogo različitih stavova. Ali to nije dugo trajalo. Već drugog dana posvađali su se svi sa svima. Pritom ne mislimo samo na sukob eko-četnika i nju-ejdž četnika u Novom Sadu. I sada zamislite da ovaj narod treba ponovo da krene u borbu sa nekim novim osvajačima ili, ne daj bože, u neku veliku seobu. Ne bismo se dobro proveli.