Lažna privlačnost Orbanove Evrope

Godinama se pred svaki samit EU - Balkan vodi ista borba. Pre Sofije 2018, Zagreba prošle godine i Brda kod Kranja prošle nedelje, članice Evropske unije cenjkale su se oko toga koje će ime nadenuti ponudi zemljama Zapadnog Balkana - proširenje, evropska perspektiva ili neko još skromnije. U Sloveniji je budućnost regiona još jednom utemeljena u kompromisu postignutom u poslednjem trenutku, i pomenute su „evropska perspektiva“ i „proces proširenja“, kao da je proces važniji od ishoda. Opet je to bila stilska vežba, koja ne može da sakrije činjenicu da proširenje više nije zajednički projekt država članica EU, kao što je bilo pre osamnaest godina. Tada je na slavnom samitu u Solunu, zemljama regiona ponuđeno članstvo u Uniji. Danas se čini da je EU podeljena između onih koji proširenje podržavaju, poput Nemačke, Austrije, Italije i Mađarske, i skeptika poput Francuske i Holandije. Priča o skepticima i podršci zavodi, međutim, na pogrešan trag. Deo podrške postao je najveća prepreka. Bugarska se zalagala za proširenje dok je 2018. predsedavala Savetu Evropske unije, ali je ne samo sabotirala pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom (i samim tim i sa Albanijom) nego je diskreditovala tvrdnju Evropske komisije da će pristupni proces biti zasnovan na zaslugama. Potežući pitanja identiteta i zahtevajući da makedonska vlada prihvati bugarski nacionalistički pogled na istoriju, potkopala je proevropske snage u Severnoj Makedoniji. Poslala je poruku da sitničarske nacionalističke pozicije bilo koje države članice mogu da bace u senku sav trud koji bi zemlje Zapadnog Balkana uložile u rešavanje problema. Sa druge strane, neki kritičari poput Francuske, podržali su pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom, uprkos sumnjama u pogledu članstva. Najzad, Nemačka je pod kancelarkom Merkel i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen podržavala proširenje, ali mu je naškodila time što nije slala jasnije poruke regionu i njegovim liderima. U nedavnoj poseti Fon der Lajen je hvalila Vučića zbog „jakog fokusa na suštinske reforme“. „Čestitam vam na preduzetim koracima. Radili ste mnogo i teško. Težak rad se isplati. Sjajno je videti vaš napredak“, rekla je Ursula fon der Lajen. Uzimajući u obzir zbivanja u Srbiji, ovo je bilo ili neiskreno ili promašeno, a svakako šalje poruku da će EU i dalje pružati autokratama prilike za fotografisanje i da neće pritiskom pomagati da se pristup shvati ozbiljno. Mađarski premijer Viktor Orban, čini se, prethodnih godina podržava proširenje upornije nego bilo koji drugi evropski političar. U oglasu koji je nedavno objavljen u nekim evropskim novinama, Orban je skicirao svoju viziju Evrope, i sedmom tačkom zahtevao da se Srbija pridruži EU. Nedavna anketa Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) pokazala je da je Orban u Srbiji treći na spisku najpopularnijih inostranih političara - iza Vladimira Putina i Si Đinpinga, ispred drugih lidera Evropske unije poput Angele Merkel ili Emanuela Makrona. Ispostavilo se da Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje i Orbanov kandidat, prati Orbanov model, a ne načela EU. U nedavnom izveštaju Politiko nagoveštava da je Varhelji oblikovao interne dokumente EU i uticao na njihov sadržaj kako bi zataškao problematičnu vladavinu prava u Srbiji, i da je skretao sa kursa Evropske komisije i svog departmana. Ništa od toga ne pomaže Srbiji. Orban je postao lažni prijatelj proširenja. Niko ne može da pokopa evropske šanse Srbije i ostatka regiona bolje od njega. Orban se zalaže za srpsko članstvo iz dva razloga. Prvi su migracije, kao što je sam Orban rekao na Bledu avgusta 2020. „Prvi zadatak je da Srbiju bez oklevanja primimo u EU, jer evropska mreža bezbednosti bez Srbije nije kompletna. Imamo rupu u sistemu. Daću vam opipljiv primer - tuda prolaze migranti“, rekao je Orban. Te reči svedoče o njegovom fokusu na izbeglice i želji da spoljne granice EU udalji od Mađarske. Važniji je drugi razlog. Vučić upravlja Srbijom veoma nalik Orbanovoj upravi nad Mađarskom - snažan vođa zanemaruje vladavinu prava, sistematično potkopava medijske slobode i marginalizuje opoziciju. Ako u Evropskoj uniji bude više autokrata njegovog tipa, Orban će imati veći uticaj i bolju zaštitu. Orbanova vizija Evrope koju vode nacionalističke i prema migrantima neprijateljski nastrojene autokrate, loša je vest za Srbiju. U toj viziji nije potrebno da Srbija bude demokratska ili zasnovana na pravnoj sigurnosti sve dok čuva evropske granice. Podržavajući Srbiju Orban joj zatvara evropska vrata. Orban ima neke saveznike, poput Janeza Janše i poljske vlade, ali je uglavnom usamljen. NJegov povremeni saveznik Andrej Babiš upravo je izgubio vlast u Češkoj, a možda ni Janša neće dugo potrajati kao premijer, jer njegova partija jeste najjača, ali stagnira na 30 odsto podrške. Sledeća nemačka vlada biće verovatno stroža prema Orbanu, a bez posla je ostao i austrijski kancelar Sebastijan Kurc. Orban je ranjiv i kod kuće, jer je opozicija, tako izgleda, prvi put uspela da izabere zajedničkog kandidata, i ankete toj ujedinjenoj opoziciji daju prednost u odnosu na Fides. Sledeće godine je red na parlamentarne izbore. Za godinu dana Orban i njegov bliski saradnik mogli bi da ostanu bez posla. Čak i ako se to ne dogodi, Orbanova podrška je medveđa usluga, jer samo jača one koji su skeptični prema bilo kakvom proširenju EU. Francuska i Holandija, dve najskeptičnije zemlje, prihvatile su novu metodologiju, još neisprobanu, jer ona dopušta i bliži nadzor i to da se pristupni proces premota unazad. Orbanova i Varheljijeva podrška Srbiji, nasuprot tome, nije zasnovana na standardima, nekritična je i stoga će kad-tad garantovano izazvati protivljenje Francuske i drugih skeptika. Zbog Orbanove podrške budućnost Srbije u Evropskoj uniji izgleda nesigurnija nego ikada. To bi moglo da odgovara Vučiću, koji sistematično smanjuje građansku podršku članstvu u EU. Višegodišnja kampanja protiv Evropske unije u režimskim medijima rezultuje time da su građani Srbije najmanje ubeđeni u prednosti članstva u EU. Letnja anketa Ipsosa, koju je naručio BiEPAG, pokazala je da samo 53,2 odsto građana potpuno ili uglavnom podržava tu ideju. U ostatku regiona brojke se kreću od 78,5 odsto u Severnoj Makedoniji do 93,7 odsto u Albaniji. Srpski rezultati ne proističu iz dugog čekanja ili nepravednog odnosa, jer Severna Makedonija na oba plana stoji gore od Srbije, već vladinih spinova. Lažna obećanja Orbanove staze do EU i protivevropski spin Vučićeve vlade zakopavaju perspektivu proširenja više nego zemlje koje su skeptične prema novim članicama. Autor je profesor istorije i politike jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, i koordinator Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG)