Sva krivična dela zastariće do kraja meseca

Najstariji pisani dokument o vinogradarstvu u Srbiji je Hilandarska povelja iz 1198-1199. NJome Stefan Nemanja poklanja manastiru Hilandar devet naselja u području Prizrena, „sa dva vinograda koja je on zasadio“. Od seobe do seobe, loza se prenosi u Kruševac i Smederevo, preko Save i Dunava u Ugarsku, u Tokaj i Sentandreju. Prateći trag, možda možemo saznati krajnje geografske tačke naših srednjovekovnih kretanja po Evropi. Ali, ove teme ne dopiru do lokalnih moćnika Vršca, a kamoli do dremljive i zbunjene Vlade Srbije. Jer, upravo su na lokalu i sa znanjem Vlade uništeni Vršački vinogradi, najpre gurnuti u stečaj, a potom u privatizaciju. Iz preduzeća je izvučeno oko 11 miliona evra u novcu i oko 300 hektara državnog zemljišta otuđenog raznim mahinacijama. Neposredno su oštećeni Republika Srbija kao većinski vlasnik (72 odsto) i 1.158 manjinskih akcionara (28 odsto), čije su akcije u potpunosti obezvređene. Sve to konstatovano je u krivičnim prijavama, koje je organ uprave ove kompanije u restrukturiranju podneo Višem javnom tužilaštvu u Pančevu u novembru 2011, a ono prosledilo na dalju nadležnost. Nakon neuspele druge privatizacije 2013, prouzrokuje se stečaj i kompanija bagatelno prodaje 2017. Svislajon-Takovu, čiji je vlasnik obećao da će Vinograde obnoviti investicijom od 30 miliona evra. Javno tužilaštvo deset godina ćuti iako je reč o teškom krivičnom delu protiv države radi slabljenja njene ekonomske moći. Prema odredbama Krivičnog zakonika, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko pet godina. Rok za postupanje pravosuđa ističe u oktobru ove godine. Kvalitet prijava ne bi trebalo da je sporan - na osnovu materijalnih dokaza, prijave su sačinili i predali bivši sudija Okružnog, sada Višeg suda u Beogradu u svojstvu zastupnice državnog kapitala i tadašnji advokat, sada apelacioni javni tužilac u Beogradu. Malo je verovatno da budu odbačene iz formalnih razloga. Međutim, ubrzo nakon podnošenja prijava, zastupnica kapitala i predsednica UO izjavljuje da zajedno sa v. d. direktora kompanije podnosi ostavku, navodeći da su se na taj korak odlučili „pod pritiskom Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja“, da iza pritisaka stoje „lica iz službi bezbednosti i lica osumnjičena za organizovani kriminal“, da je u pitanju „državni kriminal, a da država preko Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije štiti kriminalce“. „Što će dakle činiti gospodar od vinograda?“ Po ljudskom zakonu, kao po božjem: kazniće loše čuvare i daće vinograd drugome. Ako u Srbiji ima zakona. Ali, ko je gospodar? U Srbiji postoji 145 opština i 28 gradova. I najmanje po jedna društvena kompanija, koju su lokalni moćnici „pretresli“ pre privatizacije. Ako je svaka utaja iznosila 11 miliona evra, zbirno su u pitanju milijarde, ne računajući Grad Beograd. Gde je imovina građana Srbije? Koju čuvaju loši čuvari. Očigledno postoji paralelna državna struktura, daleko – i finansijski i organizaciono - jača od nominalne države, iz koje svakodnevno crpi životne sokove. Pritom nesputana moralom, zakonima i spremna na sve. Onaj ko ima moć da zaustavi pravosudni sistem na deset godina da bi predmet zastario i utajeni novac tako legalizovao, stvarni je gospodar ove zemlje. I njen jedini neprijatelj. Zato su eventualne političke promene, na kojima se insistira, irelevantne i sporednog značaja, jer suštinski ne menjaju ni status građana, ni status društva. O ulasku u EU sa „osmim putnikom“ teško da može biti reči. A opet, samo Evropa može da nam pomogne. Što i čini, jer očigledno shvata da problem koji Srbija ima polako prelazi van njenih granica, preteći da destabilizuje EU. Da je Srbija potrebna Evropi kao uređena, demokratska i slobodna zemlja, pokazuje rezolucija EP. Ali se o toj rezoluciji u našoj javnosti više ne govori. Vlada je usredsređena isključivo na „non-pejpere“. Umesto da poštuje samo jedan - Ustav Srbije.