Novo lice desnice

Dva puta osuđen zbog izazivanja rasne mržnje, Erik Zemur ne obazire se previše na sudske procese i nastavlja da govori o ugroženosti Francuza, o egzistencijaloj pretnji koju predstavljaju migranti i o neophodnoj deportaciji. I to mu ide veoma dobro, toliko dobro da je već zauzeo visoko mesto u anketama za predsedničke izbore u aprilu. Iako se zvanično još nije kandidovao, te ankete predviđaju da bi mogao ući u drugi krug. Rođen u Parizu, u porodici alžirskih Jevreja, koji su se doselili tokom rata (1954-1962), ovaj 63-godišnji novinar i pisac, odnedavno i nezvanični kandidat za predsednika, već je krenuo u kampanju i to promocijom svoje nove knjige Francuska još nije rekla svoju poslednju reč, što ga je dovelo na naslovne strane najtiražnijih novina i učinilo ga temom najaktuelnijih rasprava o medijima i politici. Kako su ankete pokazale da su velike šanse da potisne Marin le Pen, to je postalo jasno da se njegovi egzibicionistički nastupi više ne mogu ignorisati. Spomenuo ga je i sam predsednik Fransoa Makron, istina ne imenom, ali opaskom da se francuski identitet ne gradi na imenima, što je zapravo odgovor na više puta izgovoren zahtev da se zabrani davanje imena koja ne zvuče francuski. Tu bi, kako je naveo Zemur, spadala imena kao što su Muhamed ili Kevin, ali prilično je jasno koje je ime zapravo sporno. Pretnja koju predstavljaju migranti dovešće, smatra Zemur, do „velike promene“ u kojoj će pridošlice preplaviti zemlju. U skladu sa sve učestalijim stavovima evropskih desničara i on upozorava da će beli čovek biti potisnut na evropskom tlu i zato predlaže asimilaciju za migrante, ali ne za sve. Islam nije kompatibilan sa Republikom i tu asimilacija nije od pomoći, reći će on, dok mu osvetničke akcije radikalnih islamista idu naruku. „Niko iz centra više ne može da pobedi“, navodno je rekao u privatnom razgovoru sa Marin le Pen. „LJudi traže snagu i samouverenost, čak i radikalizam.“ Kada je, govoreći o muslimanima, nešto slično svojevremeno izjavila sama Le Penova („To se događa bez tenkova i vojnika, ali je ipak reč o okupaciji i ona pogađa stanovnike ove zemlje“), Evropski parlament joj je ukinuo zastupnički imunitet. Zemur nema tih problema, on je danas deo evropskih tokova koji zahtevaju reviziju imigrantske politike i zatvaranje granica. Ipak, dok politički protivnici sa užasom posmatraju šta radi ova nova politička zvezda desnice, nešto u njegovim nastupima donosi podršku, a nije teško pogoditi šta. Poruka da su francuski način života i francuske vrednosti u opasnosti od islama, to je izjava koja plaši, ali i pogađa tačno u centar strahovanja mnogih Evropljana, a posebno Francuza koji imaju najveću muslimansku zajednicu. Prošle godine odrubljena je glava nastavniku koji je, u sklopu predavanja o slobodi izražavanja, pokazao karikaturu Muhameda koju je svojevremeno štampao list Šarli Ebdo, čiji su novinari taj potez takođe platili životom. Istraga je utvrdila ko i kako, zatvorena je džamija od koje je potekao progon, ali bes građana nije prošao. Već šest godina od masakra u tom satiričnom listu na francuskim ulicama oseća se strah, a od tada je u napadima koje su izazvali radikalni islamisti stradalo 260 ljudi. Podrška Zemuru raste i sa 18 odsto, koliko se sada procenjuje, on postaje ozbiljan izazov. To možda nije prijatno saznanje za republikance i levičare, ali govori veoma mnogo o tome šta muči francuske glasače. A i evropske.