Samo tako

Stripsko šarenilo koje je neposredno pre prelaska 20. u 21. vek naše kioske činilo neuporedivo pitoresknijim nego danas, i zbir čijih tiraža jugoslovenskih naslova se u tromesečnim i godišnjim izveštajima udruženja novinskih izdavača ili bibliografskog instituta, u pogledu broja primeraka umnoženih crtano-pisanih priča evidentiralo milionima primeraka, svelo se na 2-3 časopisa, bolje rečeno godišnjaka ili almanaha. Nijedan stripski magazin više nije na kioscima, a još manje u ranijim centrima stripa, Novom Sadu ili Beogradu. Gornji Milanovac je u ovom smislu odavno zaboravljen. U Leskovcu izlazi Strip Pressing, a u Zrenjaninu Stripolis. Tiraž oba je manji od 1.000 primeraka ukupno. Prednost dajemo Stripolisu zbog dva razloga. Prvo, Strip Pressing je veoma blisko vezan za leskovačku stripsku smotru, koja je ionako zauzela svoje mesto na poziciji br. 5 kao najživlja i u vreme ove pandemije (2.817 učesnika konkursa iz 80 zemalja, gosti, izložbe, tribine...), odličnom izgovoru za nerad i neaktivnosti poslenika u budžetski finansiranim ustanovama, od lokalnih gradskih do državnih. Osim toga, spiritus movens i časopisa i te smotre i stripske serije albuma Vekovnici i prof. engleskog i nastavnik u stripskoj školi i scenarista stripova u SAD, Kini i unaokolo po svetu je jedan, Marko Stojanović, čovek-orkestar, osoba neverovatne energije koja „pokriva“ najmanje pola stripske Srbije, od Niša naniže. Drugo, Stripolis (krajem 2021. je objavljen br. 13), koji uređuje magistar slikarstva Branko Đukić, duhovno je blizak savremenoj likovnoj umetnosti. Da stvar po tiraž bude zloslutnija (za sada 300 primeraka, sa vidno osetnom tendencijom rasta), odlučio je „da u ovom broju publikujemo stripove autora alternativne, andergraund i nezavisne scene“. Dve posledice su nesporne: ne podilazi ukusu najšire publike i većinom su pred nama odista samosvojni, likovno pismeni radovi. Između četrdesetak zanimljivih izložbi, među kojima su se izdvojile dve po svemu grandiozne retrospektive dvojice velikana, Zorana Janjetova u novosadskom MSU na dva nivoa i Bobana Savića - Geta Sve, sve, ali zanat u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti (ceo sprat), opredelili smo se za retrospektivu prvog. Iza obe su ostala dva sjajna kataloga od po oko 200 str. Ipak, Antitelo je prva samostalna stripska izložba koju je jedan srpski muzej savremene (likovne) umetnosti kustoski kreirao, producirao i posvetio joj ceo svoj prostor. No, zato je na tržištu dominantan izdavač Čarobna knjiga! Posle knjižare-striparnice u Beogradu i Novom Sadu, otvorena je ista takva u Nišu. Asortiman, dakle stilski, vremenski i tematski raspon je neverovatan, kao i kvalitet štampe. Sve su to ultimativna izdanja posle kojih ne znamo kako može bolje: od Princa Valijanta, preko Vilinga, Pustinjskih škorpija i Koinskog Huga Prata, te Sendmena, Asteriksa, DC i Marvelovih superheroja, do najnovijih zasebnih stripskih knjiga i albuma. Nema nikakve sumnje da je višegodišnje sabiranje, sortiranje, digitalno rekonstruisanje, vrhunski odštampano i povezano delo srpskog stripara Đorđa Lobačeva na najbolji način poentirano 2021. trećim tomom sabranih stripova kod izdavača Makonda (232 str.) i monografijom Čardak i na nebu i na zemlji (276 str.) u saradnji sa izdavačem Modesty stripovi, koju je započeo Zdravko Zupan (1950-2015), a na dostojan način okončao Zoran Stefanović, propratnim komentarima i još neviđeno akribičnom bibliografijom. Prošlogodišnju retrospektivu smo okončali strepnjom: „Samo da sledeća ne bude gora!“. Ne, ova je bila bolja! Slobodan IvkovTOP 5 Đorđe Lobačev: SABRANA DELA, Makondo i Modesty stripovi, Beograd Čarobna knjiga, Beograd Zoran Janjetov: Antitelo (Antibody), Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad Stripolis br. 13, Kulturni centar Zrenjanina XXIII Balkanska smotra mladih strip-autora, Leskovac