Srećni Narod Srbije

Šizofrene li situacije - dok vlast optimizam sipa „brzinom munje“, među građanima ima više pesimista nego onih koji veruju u zlatno doba. Dok predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da je Srbija 2021, posle Irske, imala najvišu stopu rasta BDP-a u Evropi od 7,5 odsto i da će do 2025. prosečna plata dostići 900 evra, po istraživanju Galup internešnela, skoro polovina građana misli da će 2022. biti „godina ekonomskih poteškoća“, a samo 15 odsto da će biti „godina ekonomskog prosperiteta“. Uz to, tek svaki četvrti se nada da će im 2022. biti bolja, svaki treći se plaši da će biti lošija, a 42 odsto ih smatra da će biti ista kao lane. Uprkos tome, po istom istraživanju, samo osam odsto građana sebe smatra nesrećnim ili veoma nesrećnim. Ako je za utehu, od šest zemalja po najvišem Indeksu sreće (razlika između srećnih i nesrećnih), samo Malezija i Kazahstan imaju nešto veći BDP po stanovniku, dok su od nas siromašniji, ali i srećniji stanovnici Kolumbije, Albanije, Ekvadora i Azerbejdžana. Srbija je, eto, za razliku od Butana, srećna i bez ministarstva sreće. I verovatno jedina u svetu u kojoj tri četvrtine građana strahuje da će im 2022. ekonomski biti gora ili ista kao 2021, a u kojoj „nesrećnih“ ima skoro tri puta manje od 21,7 odsto onih koji žive u riziku od siromaštva - sa mesečnim primanjima koja su 2020. bila manja od 46.200 dinara za četvoročlano domaćinstvo sa dva deteta do 14 godina starosti. Sreća pa su nam Indeks sreće utvrdili pre nego što se poslanica SNS-a Sandra Božić pridružila Maji Gojković u Odboru Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Jer teško nekoga može usrećiti kada na tako važno mesto dođe neko ko ne razlikuje ar od hektara. Osim vlast, za koju su male modularne nuklearne elektrane maltene jedino rešenje energetskih problema. A to „jedino“ rešenje za sada nudi samo jedna kompanija, ruski Rosatom. I, gle čuda, baš sa tom firmom Vlada Srbije je od 2019. potpisala silne memorandume i sporazume, a sa direktorom Rosatoma Aleksejem Lihačovom pre mesec i po dana razgovarao je i Vučić. Da li vas i to čini srećnim? Kao i saznanje da čovek kome je vlast poverila elektroenergetski sistem bolje radi sa ćumurom nego sa ugljem? I svest da se vlast na nuklearnu avanturu sprema iako je Nemačka upravo zatvorila tri, a tri preostale nuklearke zatvoriće do kraja 2022? Ako to stvarno planira, bio bi red da Vlada i zvanično predloži zakon kojim se ukida moratorijum na gradnju nuklearki, pa da svi konačno vidimo koliko će ljudi biti srećno zbog toga. Nimalo slučajno Vučić je za 1. februar najavio i isplatu po 100 evra svim starijim od 16 i mlađim od 30 godina. To može da zvuči kao iznenađenje samo za one koji nisu imali uvid u istraživanje Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva po kome svaki četvrti od 1,2 miliona mladih od 15 do 30 godina kao ključne razloge zbog kojih bi otišli iz zemlje navode „nedostatak ekonomskih mogućnosti i zaposlenja“. NJih skoro 60 odsto finansijske razloge navodi i kao razlog što i dalje žive sa roditeljima, a zbog toga najčešće odlažu i osnivanje porodice. Čak i oni koji rade zarađuju znatno manje od proseka - 2020. njihova prosečna plata nije bila ni 390 evra. Vučiću teško da je promakao i podatak da je 2020. na izbore izašlo 40 odsto mladih, a da na naredne, 3. aprila planira da izađe tek 48 odsto. Pa za čiju decu, onda, sve radi? A nije mu sigurno prijalo ni da pročita da se „nezainteresovanost mladih za politička dešavanja može objasniti njihovim uverenjem da je sistem postavljen tako da mladi svojim uključivanjem ništa ne mogu promeniti“. Nisu li to više nego dovoljni razlozi da se odreši državna kesa? Pa šta je za Vučića 100 miliona evra ako njima može da usreći neke mlade, pa bar polaznike Akademije mladih lidera SNS-a? Neće valjda svi biti toliko nezahvalni da 3. aprila ne glasaju za Vučića i SNS? Neko je, očito, izračunao da za vlast glasovi mladih nemaju cenu. Pogotovo što je lako tuđim parama plaćati svoje račune. Tako će, zajedno sa penzionerima, jednokratnu pomoć samo dva meseca pred izbore dobiti 2,9 miliona ljudi. Ako njih usreći, možda će i Srećni Narod Srbije glasati za Vučića i SNS. A onda ni sreći SNS-a neće biti kraja. Jedino u šta bih smeo da se kladim je da će u tom slučaju nesrećnih u Srbiji sigurno biti više od osam odsto, koliko ih je bilo krajem prošle godine.