Skroz drugačiji meč

Od komšije u liftu do naslovnih strana najvećih svetskih medija, poslednjih nedelju dana glavna tema je saga Novaka Đokovića i Australije. I svi imaju mišljenje o svakom njenom aspektu. Kako je došlo do toga da se Đokoviću ukine viza, da mu se onemogući bilo kakva komunikacija na tri sata i da više od pet dana provede u imigracionom centru u Melburnu? Izmorena lokdaunima i strogim pandemijskim pravilima, javnost u Australiji burno je reagovala na najavu Đokovićevog dolaska u Melburn sa izuzećem. Premijer Australije Skot Morison samo dan pre Novakovog polaska nehajno je tvrdio da je to pitanje za vladu savezne države Viktorija, ali je ubrzo promenio ploču. I najžešći tamošnji Novakovi kritičari priznaće da je do promene Morisonovog stava došlo najverovatnije kao posledica žustrih reakcija – premijer je uvideo priliku da na velikom sportskom imenu zaradi poneki preko mu potreban politički poen pred majske izbore. Međutim, plan mu se obio o glavu. Ogoljena je igra gluvih telefona, za jednu ozbiljnu državu i tako veliki događaj nedopustivo loša komunikacija između federalne vlade, države Viktorija i Teniske asocijacije Australija u kojoj je kolateralna šteta bio najbolji teniser sveta. „Pravila su pravila, ali ne znamo koja su pravila“, jedna je od brojnih šala koje kruže internetom poslednjih dana. N1 i Radio-televizija Srbije direktno su prenosili sudsku raspravu o Đokovićevoj žalbi sa početkom u nedelju u ponoć po srednjoevropskom vremenu. Obično sam tokom Australijan opena sâm sa poslom i mislima, ali ovo je bio drugačiji „meč“, meč koji su mnogi pratili u celosti u gluvo doba noći. Sudija Antoni Keli rečenicom „šta je više ovaj čovek mogao da uradi?“ najavio je odluku koja je opasno naštetila ugledu australijskih vlasti, a Đokovića vratila na slobodu. Barem privremeno, pošto ministar za imigraciju Aleks Hok ima diskreciono pravo da srpskom teniseru opet ukine vizu. U trenutku pisanja ovog teksta, odluka još nije doneta. Kakva god ona da bude, posle svega što je prošao, Novaku su smanjene šanse da se bori za desetu titulu na Australijan openu. Đoković nije uvek bio milioner i svetski broj jedan, bio je dečak koji je prošao što i svi mi devedesetih, a u tenisu se probijao bez pomoći sponzora i bogatih nacionalnih federacija. Većinu najvažnijih mečeva u karijeri igrao je i protiv rivala i protiv publike. Ulazio je u sukobe s novinarima. Svi ti pritisci, sva je prilika, učinili su ga jačim i njegovu sportsku veličinu čine još impozantnijom. Ipak, ovo je drugačija vrsta mentalnog napora – izlazi iz niše sporta, jer Đoković praktično ima celu državu za svojim vratom. Šuška se i o pojačanim merama bezbednosti ukoliko bude igrao na Australijan openu. Uz to, Đoković je pet dana bio bez treninga i bez svoje stroge rutine, pod stresom i umoran. Čak i da je sve idealno, Novak najpre u Danilu Medvedevu i Aleksanderu Zverevu ima žestoke protivnike, koji su ga prošle godine pobeđivali u nekim značajnim mečevima na betonskoj podlozi. Otvaranje sudskih spisa otvorilo je i dva pitanja o kojima se polemiše u domaćoj i svetskoj javnosti. Prva – Novak nije vakcinisan. U sadašnjim okolnostima, to je tema nabijena emocijama u kojoj se samo ekstremi priznaju. Što napisa kolega iz Gardijana: „trenutno je najradikalniji stav pokušaj da shvatiš obe strane.“ Đokovićeva karakterizacija kao antivaksera ne stoji, jer se javno nije izjašnjavao o temi vakcinacije smatrajući, pretpostavljam, to pitanje intimnim. Pritom, na turniru u Beogradu u njegovoj organizaciji, omogućena je vakcinacija svim teniserima i članovima timova koji su to želeli. To ne radi čovek koji odgovara druge od vakcinisanja, zar ne? Kako god da se završi sapunica u Australiji, Đoković će morati da porazmisli o vakcinisanju. Teniserima je već stigao dopis da će za nastupe u Italiji vakcina biti obavezna, slično se očekuje i u SAD, i na većini najvažnijih turnira. S druge strane, pandemijska realnost neprestano se menja, a omikron varijanta virusa pokazuje da lakše probija vakcinu. Zvuči surovo, ali sa aspekta organizacije turnira, važan je jedino pozitivni test – ispadaš bilo da si bez simptoma, bilo da se (ne daj bože) završi upalom pluća. Tako smo imali primer egzibicionog turnira u Abu Dabiju – od osmoro (vakcinisanih) učesnika, šestoro se zarazilo. Australijan open nije imao vremena da prilagodi već utvrđene protokole, ali ubuduće će biti potrebni dodatni ili drugačiji kontrolni mehanizmi. Drugo pitanje koje je otvoreno sudskim spisima jeste sporni datum Đokovićevog pozitivnog testa na virus korona. U dokumentima piše da je test obavljen 16. decembra. Dan kasnije, Teniski savez Beograda svečano je proglasio najbolje takmičare u sezoni, a pehare i priznanja uručio je Đoković. Sâm Novak i njegov brat Đorđe, koji je prethodnih dana bio aktivan u medijima, insistiraju na medicinskoj privatnosti i na tome da se javno ne govori o zdravstvenim kartonima. Međutim, javnost će tražiti objašnjenje i tražiće da Novak obrazloži šta se tačno desilo i koji je hronološki sled događaja. „Mislim da još postoji nekoliko pitanja na koja treba dati odgovore, kada su u pitanju izolacija i slične stvari. Siguran sam da će nam Novak reći nešto više o toj temi narednih dana“, kaže Endi Mari, Đokovićev vršnjak i rival. Jedno je sigurno – ukoliko Novak bude igrao na Australijan openu, uobičajena konferencija za medije pre turnira biće sve samo ne obična, i najmanje će se govoriti o tenisu. Zasad su spekulacije brojne, a i u Đokovićevom interesu bilo bi da ponudi objašnjenje. Kada čovek počne da se bavi sportskim novinarstvom, ne očekuje da će se među potrebnim veštinama naći i poznavanje imunologije, te pravnog i političkog sistema Australije, ali u ludim vremenima živimo. Zato, neka se ova priča što pre završi, a verujemo i da bi svi akteri želeli da se nikada nije ni desila. Pa da Đokovića gledamo tamo gde je najbolji, u njegovoj dnevnoj sobi – Rod Lejver areni. Saša Ozmo novinar Sport kluba