Потрошачке цене су у Турској само у току децембра нарасле за скоро 14 одсто. Цене хране и пића биле су веће за 44 одсто у односу на 2020. годину – само парадајз, незаменљиво важан у медитеранској гастрономији, поскупео је за 75 одсто за годину дана! Инфлација је највиша у последњих 19 година и порасла је на 36 одсто, што је и даље битно мање од педесет одсто, колико поједини предвиђају да ће нарасти до краја априла, односно четрдесет одсто, колико предвиђају људи у Голдман Саксу. С друге стране, а истовремено, вредност турске валуте неуморно опада – у време писања текста, један амерички долар вредео је 13,36 лире, чак 45 одсто мање у односу на прошли јануар. Иза свих ових бројки крије се непредвидива, али свакако мрачна будућност турске економије чије суноврате председник Реџеп Тајип Ердоган описује тек као „каменчиће на путу“, због којих је ипак тужан, како каже. Иза свих ових речи, пак, стоји читав низ дубоко погрешних одлука и чини се да је већи проблем што им се крај не види. Глобална инфлација, углавном узрокована прекидима у глобалним ланцима снабдевања, испоставила се тек као погодан мизансцен.