Nova tačka raskola velikih sila

Kako su ruski vojnici ušli u Kazahstan, na poziv tamošnje vlade, tako su demonstracije dobile značaj koji uveliko prevazilazi nezadovoljstvo zbog poskupljenja goriva. „Mislim da nas nedavna istorija uči da kada Rusi jednom uđu u vašu kuću, veoma je teško naterati ih da odu“, izjavio je Entoni Blinken, američki državni sekretar, a ubrzo je dobio i odgovor. „Ako Blinken toliko voli lekcije iz istorije, evo jedne koja mi pada na pamet: Kada vam Amerikanci uđu u kuću, veoma je teško ostati živ, a ne biti opljačkan ili silovan“, rekao je Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova. Protesti koji su počeli zbog povećanja cene gasa, rasturili su vladu, doveli do smena i ubrzo se pretvorili u politički obračun. Zvanični podaci govore da je život izgubilo 164 ljudi, a da je 7939 pritvoreno. Vlast je ponovo preuzela kontrolu kada je Organizacija ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO) poslala svoje snage. Vojnici su stigli iz svih država članica, dakle iz Rusije, Belorusije, Jermenije, Kirgistana i Tadžikistana. Tako je 2.500 ruskih vojnika ušlo na teritoriju nekadašnje sovjetske republike. To je unelo nemir, pa je Blinken najavio da će zahtevati objašnjenje od kazahstanskih vlasti, dok je Kina poručila da je spremna da pomogne u uspostavljanju bezbednosti. U međuvremenu Nursultan Nazarbajev napustio je zemlju, koju je vodio otkako je, pre tri decenije, stekla nezavisnost, do pre dve godine, kada se formalno povukao, ali zapravo ostao i dalje čovek pod čijom su kontrolom do prošle nedelje bile najvažnije poluge, od političkih do ekonomskih i finansijskih. NJegov naslednik, Kasim Žomart Tokajev, trebalo je da nastavi da radi u skladu sa ustaljenim običajima, ali nije. On je upotrebio svu raspoloživu silu i pozvao u pomoć Moskvu, kako bi obuzdao demonstracije. Potom je postavio novog predsednika vlade, izjavio da je sprečen pokušaj puča koji je koordinisan iz jednog stranog centra, da je zemlja ponovo stabilna i da će se vojnici ODKB ubrzo povući. Rusiji se zahvalio na pomoći. Kazahstan je do sada uspešno održavao ekonomske veze i sa Zapadom i sa Moskvom i sa Pekingom. Tako su se investicije, zahvaljujući rezervama nafte i gasa, slivale sa svih strana, a geostrateški značaj čuvao višedecenijsku vlast od kritika zbog nedostatka sloboda i korupcije. Tu je Ševron, američka energetska korporacija, koja je došla među prvima, a za njom Ekson Mobil, takođe američka naftna i gasna kompanija, pa Britiš Petroleum, Lukoil, Kineska nacionalna korporacija i mnoge druge, koje su omogućile da se zemlja bogati toliko da joj se, za koju deceniju, prognozira mesto u 30 najrazvijenijih zemalja sveta. Podaci govore da je čak i usred pandemije, Kazahstan uspeo da tokom prošle godine zabeleži porast stranih investicija za 30 odsto u odnosu na prethodnu. Sporan je uvek bio način na koji je to bogatstvo raspoređivano. Većina od 19 miliona stanovnika bliža je siromaštvu, za zemlju koja je najveći svetski proizvođač uranijuma i na devetom mestu po izvozu nafte i čiji stanovnici imaju u proseku 32 godine, to je ozbiljan poraz. Ipak, decenijama je taj sistem opstajao, dok ga pad cene nafte, pandemija i rastuće nezadovoljstvo nisu uzdrmali dovoljno da se klanovi unutar državnog vrha sukobe međusobno. Koliko taj sukob zapravo traje sada je manje važno, jer je sada kao pobednik izašao Tokajev. On je odlučan u nameri da odbrani svoje pozicije i predupredi bilo kakav sledeći pokušaj, što je već jasno stavio do znanja, između ostalog i proširujući ovlašćenja policije, da u slučaju novih nemira može da puca bez upozorenja. U međuvremenu se javio i Muhtar Abljazov, bivši ministar energetike u vladi Nazarbajeva, koji je pobegao iz zemlje i u odsustvu osuđen zbog ubistva i korupcije. On je pozvao u pomoć zapadne prestonice upozoravajući da će se, ako se nešto ne preduzme, „Kazahstan pretvoriti u Belorusiju“ i istovremeno se preporučujući za lidera opozicije. Uznemireni su u zemlji i van nje, na mestu koje je do juče smatrano stubom regiona, sada se sile koje su očekivale da će im se ulaganja isplatiti i politički, ponovo sukobljavaju. Rusi, pritom, čine 20 odsto stanovništva i ruska vojska je na terenu, ali zapadne investicije su velike, a naftni sektor najvažniji. Zato su opaske koje su razmenili Blinken i Lavrov pokazale da se za Kazahstan otvara novo poglavlje. I šta ko očekuje od njega. Ivana Janković