Jedna ili tri tačke

Žaljenje zbog prekida saradnje sa australijskom kompanijom Rio Tinto, na koji se Vlada Srbije odlučila nakon višemesečnih protesta širom Srbije, javno je izrazila jedino ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, koja veruje da, i uprkos ovoj odluci, razvoj rudarstva u Srbiji ne sme da stane, jer Srbija je, po njoj, rudarska zemlja, a svaka drugačija tvrdnja je samo proizvod neznanja. Suprotno stranačkim i političkim saborcima, koji danima optužuju prethodnu vlast za dolazak ove kompanije u Srbiju, ona smatra da izdavanje dozvola za istraživanje rezervi jadarita nije bilo pogrešno. I suprotno onima koji veruju da je budućnost ekonomije u IT-u, softveru i robotima, ona tvrdi da je zapravo rudarstvo budućnost. I ako ono stane, Srbija, koja je mogla biti bogata, ostaće opet na svetskom repu. Ovakve tvrdnje uticajne ministarke samo su dale dodatni vetar u leđa tvrdnjama da je raskid saradnje sa Rio Tintom, tačnije ukidanje Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar, zapravo predizborni trik SNS-a, čija stvarna namera je da ovaj projekat revitalizuje u danima ili mesecima nakon aprilskih izbora. Naime, dok premijerka Brnabić uporno insistira na tome da je na projekat Jadar stavljena tačka i da su sa pomenutom Uredbom ukinuti i svi drugi pravni akti u vezi sa ovim projektom, pojedini predstavnici ekoloških organizacija tvrde da je u pitanju prevara, jer ukidanju Uredbe nije prethodilo i rešenje Ministarstva za zaštitu životne sredine o ukidanju saglasnosti o strateškom uticaju Prostornog plana. Bez toga, a njegovo ukidanje Ana Brnabić je najavila ovih dana, Uredba je ukinuta na pravno pogrešan način, te Rio Tinto to lako može da ospori, što se zapravo i tumači kao namera da se projekat nastavi čim se na izborima potvrdi još jedna pobeda SNS-a. Čak i da tvrdnje Save Manojlovića, direktora Pokreta Kreni-promeni, da je reč o prevari nisu tačne, odnosno da nadležno ministarstvo zaista i ukine pomenuto rešenje, pitanje istraživanja litijuma i bora i dalje ostaje na mapi Srbije. I ako je suditi na osnovu onoga što je izjavila Zorana Mihajlović, ona neće dozvoliti da se tek tako razvoj rudarstva u Srbiji prekine. Zakona o trajnoj zabrani ili bar moratorijumu od 20 godina za istraživanja i eksploataciju litijuma i bora sigurno neće biti pre aprilskih izbora, a zapravo bi jedino usvajanjem jednog od ova dva dokumenta vlast pokazala iskrenu nameru da privremeno ili trajno stavi tačku na iskopavanje ovog minerala, iz koga se kasnijom preradom dobijaju baterije za električne automobile. Jer, iako tvrdi da niko drugi nije tražio istražna prava i da je priča o istraživanju rezervi jadarita u Srbiji zatvorena, nije jasno da li Ana Brnabić tom prilikom misli samo na područje Jadra, odnosno polja na kojima je do pre neki dan istraživao Rio Tinto ili pak govori o svim potencijalnim nalazištima na kojima se ovaj mineral istražuje. A trenutno ih je, prema tvrdnjama ekoloških organizacija, barem deset. Naime, australijska kompanija Volt Resources Limited, stoodstotni vlasnik domaćeg preduzeća Asena investment d.o.o, osnovanog juna 2020. ne krije svoje namere da u Srbiji otkriva rezerve litijuma i bora, dok je na oglasnoj tabli resornog Ministarstva rudarstva i energetike moguće naći nekoliko dokumenata koji svedoče o zahtevima za dozvole za geološka istraživanja litijuma i bora, kako ovoj, tako i nekim drugim kompanijama. U dokumentu koji je objavljen aprila prošle godine, a tiče se zahteva upravo Asena investmenta i to upravo za lokaciju Jadar Sever, Ministarstvo obaveštava kompaniju da je lokalitet „delimično slobodan“, jer, između ostalih, na njemu ista istraživanja vrši i jedna druga kompanija, Euro Lithium Balkan. Drugim rečima, niti je Asena investment jedina kompanija koja želi da istražuje na području Jadra, niti je Jadar jedino mesto u Srbiji koje opsedaju strane kompanije u nameri da dobiju dozvolu da na njima eksploatišu litijum i bor. U međuvremenu, krajem prošle godine sud je do okončanja postupka koji se vodi pred resornim Ministarstvom, firmi Euro Lithium Balkan privremeno zabranio istraživanja na području Valjeva, a razlog za to je zahtev pokreta Marš sa Kolubare da se prizna kao zainteresovana strana u sporu. Oni, naime, tvrde da je relevantna analiza utvrdila kontaminaciju okolnog zemljišta, kao i da neće odustati od borbe da se na tom području zabrani iskopavanje ovog minerala za kojim, očigledno, vlada groznica u poslednje vreme. Ni ovo nije kraj spiska kompanija koje su tražile ili dobile dozvolu da istražuju nalazišta litijuma i bora na više lokacija u Srbiji, a mesecima pre odluke Vlade da ukine prava data Rio Tintu, spekulisalo se da prvi čovek Srbije, predsednik Aleksandar Vučić, već ima spremnu rezervnu opciju, odnosno da se možda hoće odustati od Rio Tinta, ali svakako neće od iskopavanja, odnosno ogromnih para koje se vrte u ovom biznisu, a koje dokazuje i tolika zainteresovanost kompanija iz dalekih Australije i Kanade da rudare diljem Srbije. Ana Brnabić nije eksplicitno odbila predlog ekoloških organizacija da Srbija usvajanjem zakona o trajnoj zabrani istraživanja i eksploatacije dokaže da joj je briga za lokalno stanovništvo i njihovu životnu sredinu važnija od milijardi dolara koje bi da eksploatišu stranci, ali ako i ikada dođe na red, to će biti nakon izbora u aprilu. Neizvesno je i šta će nakon Vladine odluke preduzeti Rio Tinto, odnosno da li će, ukoliko zaista i ne postoji neki dogovor sa državom o povratku u prekinuti biznis, pokrenuti kakav arbitražni postupak i tražiti da se obešteti ili će jednostavno zaboraviti da je ikada imao nameru da pravi rudnik u zapadnoj Srbiji, te svoje ambicije da postane jedna od 10 najvećih kompanija u svetu u ovoj oblasti realizovati negde gde seljaci neće moći da ga spreče. U nekoj zemlji, čiji stanovnici, za razliku od srpskih seljaka, više vrednuju napredak i bolje razumeju razvoj, koliko god se to ne sviđa Zorani Mihajlović. Petrica Đaković