Da NBS nije intervenisala dinar bi bio još jači

Povodom teksta u NIN-u „Vreme je da političari na vlasti prestanu da se ponašaju kao gospodari“, molimo vas da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, objavite odgovor sledeće sadržine: Pitanje novinara: vlast vam stavlja na teret i inflaciju iz 2010. od 6,5%, 2011. bila je 11%, a 2021. godine 7,8%. Jesu li slučajno prevideli da je inflacija 2010. i 2012. bila manja nego 2021? I može li se to uopšte porediti? Činjenice: Već samo pitanje sadrži neistinite navode. Prosečna godišnja inflacija koja je u 2021. bila na nivou od 4,0%, evidentno je manja od prosečne inflacije od 6,5% u 2010. i 7,8% u 2012. Isti je zaključak i ako se porede međugodišnje stope inflacije na kraju te tri godine, gde je na kraju 2010. i 2012. međugodišnja inflacija bila dvocifrena (10,3% i 12,2%). I ne, ove godine se ne mogu porediti jer je 2021, godina nezapamćenog globalnog šoka. Kao i u većini zemalja u svetu, od polovine prošle godine inflaciju opredeljuju više svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou. Podnaslov: Političari su skloni manipulacijama radi sticanja političkih poena. Jakim kursom dinara stvaraju se potpuno neutemeljene iluzije o napretku, visokim platama i BDP-u. Na inflaciju u Srbiji utiču i linearna davanja novca građanima. Odgovor: G. Šoškić u uvodnom delu intervjua u fokus stavlja manipulaciju, kojoj su, kako ocenjuje, političari skloni. A opet, korišćenjem antiteze kao glavne stilske figure i iznošenjem isključivo neargumentovanih ocena, on sam bavi se manipulacijom. Da li je onda i g. Šoškić političar? Ponovićemo podatke koje često iznosimo, javno su dostupni, a to je da je u poslednjih pet godina, od 2017. do 2021. NBS neto kupila na domaćem deviznom tržištu 4,2 milijarde evra. Reagovali smo na izražene aprecijacijske pritiske. Zaključci su nepromenjeni i ako kretanja analiziramo za poslednjih blizu deset godina, što je period koji je usledio nakon što je narod glasao protiv rezultata ljudi koji su vodili pogubnu ekonomsku politiku. Od avgusta 2012., sve do kraja 2021, NBS je bila neto kupac deviza u iznosu od 3,1 milijardu evra, kompenzujući time višak ponude deviza. To znači da neto kupovinom deviza u prošloj godini, kao i u poslednjih pet i deset godina, NBS sprečava da dinar ne ojača previše, što je suprotno opšteprisutnim tezama g. Šoškića da sprečavamo slabljenje dinara. Nećemo izostaviti ni činjenicu da smo devizne rezerve od avgusta 2012. uvećali za 6,3 milijarde evra – i to u ambijentu u kojem se država neto značajno razdužila u deviznom znaku. Dalje, politika deviznog kursa koju NBS vodi značajno doprinosi ostvarivanju osnovnih ciljeva centralne banke (monetarna i finansijska stabilnost), a ne iluzijama o bilo čemu. Napredak u razvoju ekonomije jeste rezultat postignute stabilnosti, i to u svim sferama ekonomije, jer samo stabilno okruženje može da privuče investicije koje sada bitno doprinose rastu. Vodeći računa o svojim građanima, Vlada RS donela je mere privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu, a i linearna davanja novca našim građanima su takođe značajna podrška u pandemijom izazvanim privremenim kretanjima. Teza: Inflacija je 2011. privremeno bila nešto viša zbog vrlo loše poljoprivredne godine, ali i zbog višeg od planiranog podizanja regulisanih cena. Činjenice: Te 2011. prosečna godišnja inflacija iznosila je 11,0%, što je skoro trostruko veća prosečna godišnja inflacija u odnosu na 2021. Prećutkuje se da je u tim godinama Vlada RS vodila neodgovornu fiskalnu politiku uz povećanje i plata u javnom sektoru i socijalnih davanja znatno iznad ekonomskih mogućnosti. O „kvalitetu“ tadašnjih politika govori i činjenica da je aranžman sa MMF-om koji je potpisan krajem 2011. godine, suspendovan već početkom 2012. godine, što znači da Srbija tada nije uspela da prođe ni prvu reviziju aranžmana. U odnosu na neodgovornu fiskalnu politiku iz ranijeg perioda, danas postoji suštinska razlika. Povećanja zarada i penzija jesu visoka, ali i održiva, jer su u skladu sa nominalnim rastom BDP-a. Teza: Aktuelni rast inflacije bez adekvatnog odgovora monetarne politike. Činjenice: Od kraja 2013. pa sve do polovine 2021. inflacija u Srbiji bila je na na nivou od oko 2%, ili blizu tog nivoa. To je prvi put da Srbija ima inflaciju koja je uporediva sa evropskim zemljama. Period pre toga obeležila je inflacija koja je bila i veća, i volatilnija, vrlo često dvocifrena, a u nekoliko navrata je dostizala i nivo od skoro 15% (jun 2008, april 2011). Tvrditi da je aktuelna inflacija ostala bez adekvatnog odgovora monetarne politike, može samo neko ko ne zna da NBS svoje repo operacije već godinama unazad ne sprovodi po referentnoj stopi, već po izvršenoj repo stopi. Fleksibilan sistem varijabilnih aukcija koji smo uveli omogućava nam da se reaguje češće i blagovremeno na razne tržišne distorzije. Od oktobra prošle godine izvršnu repo stopu povećali smo sa 0,11% na 0,63%, što je praktično ekvivalent dva povećanja referentne kamatne stope od po 0,25 procentnih poena. Takođe, oštrije zatezanje monetarne politike kada je tri četvrtine međugodišnje inflacije vođeno rastom cena hrane i energenata nije svrsishodno, a takvu odluku ne podržava ni naša aktuelna projekcija prema kojoj će inflacija početi da opada u drugom tromesečju, u granice cilja će se vratiti krajem trećeg tromesečja, a na kraju godine projektujemo njeno kretanje na nivou oko centralne vrednosti cilja. Teze: „Pogrešna politika kursa“, „jak dinar“, „precenjen kurs“, „deprecijacija kursa u moje vreme bila dobra za izvoz“, itd… Činjenice: Ponavljanje ocena o „pogrešnoj politici deviznog kursa“ i „precenjenom dinaru“ neće ih učiniti tačnim, kao što ni dovođenje u vezu izvoza, tekućeg deficita i deviznog kursa nema uporište u kretanjima i podacima. Eksterna neravnoteža Srbije je u odnosu na 2012. drastično smanjena. To je činjenica. Ako pogledamo koliki je srpski izvoz, koliko je povećan, u kom periodu, kakva mu je struktura i da li se ta struktura promenila, zaključci se sami nameću. Sa 11,5 milijardi evra 2012, izvoz naše robe i usluga povećan je na preko 28 milijardi evra u 2021. Rast izvoza od oko 150% u tom periodu, odnosno oko 11% godišnje u proseku, jeste najbolja potvrda da politika deviznog kursa u tom periodu nije bila prepreka za rast izvoza. Naprotiv. Rast izvoza vodi prerađivačka industrija čiji je izvoz u periodu 2012-2021. povećan sa 7,5 milijardi evra na 19 milijardi evra, a ne postoji grana prerađivačke industrije u kojoj je rast izvoza izostao. Stope rasta se kreću od oko 50% za izvoz farmaceutskih proizvoda, odevnih predmeta i računara, do stopa od čak 200 i više procenata za izvoz motornih vozila, ostalih saobraćajnih sredstava, auto-delova, hemijskih proizvoda, tekstila, mašina i električne opreme. Deficit tekućeg računa platnog bilansa je u 2011. bio na 10,3% BDP-a, odnosno 10,9% BDP-a u 2012. Zatim je u periodu od 2013. bio u rasponu između 2,9% i 6,9% BDP-a, uz očekivanu stabilizaciju na oko 4% BDP-a. Veliki deo popravljanja eksterne pozicije potekao je od razmene robe i usluga. Deficit u razmeni robe i usluga koji je 2012. iznosio 5,5 milijardi evra, u 2021. biće ispod 4,5 milijardi evra. U strukturi izvoza dominiraju prerađivačka industrija i izvoz IKT, transportnih, poslovnih i turističkih usluga, dok sve veći deo uvoza čini uvoz opreme i repromaterijala za potrebe investicija i industrije. Konačno, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti smo i na pola koraka od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga, a i imamo višestruko veće investicije u zemlji. Strane direktne investicije su u 2021. na rekordnom nivou od 3,9 milijardi evra, a ukupne fiksne investicije će, prema našoj proceni, iznositi oko 24% BDP-a, odnosno oko 12,5 milijardi evra. Teza: Kako se jakim dinarom skriva istina o platama i BDP-u. Činjenice: Kada je reč o prosečnim zaradama i BDP-u, njihovom izražavanju u evrima, i tezama da se kroz „jak“ dinar povećava iznos plata i BDP izražen u evrima, treba imati u vidu još jednu vrlo prostu činjenicu koju smo do sada nebrojeno puta ponovili. NBS prethodnih pet godina nije bila neto prodavac deviza, već neto kupac deviza. Ako se zna da smo na deviznom tržištu neto kupili 4,2 milijarde evra u periodu 2017-2021, nije teško zaključiti da bi bez naših intervencija (ili sa intervencijama manjeg obima), devizni kurs dinara prema evru bio jači – a ne slabiji. Dakle, govorimo o tome da bi se dinarski iznos plata i BDP-a, u evre preračunavao ne po kursu od 117,58, već po nižem kursu od primera radi 115, 110… u zavisnosti od toga koliko bi jačanje dinara bilo bez naših intervencija. Drugim rečima, iznos prosečne plate i iznos BDP izražen u evrima bio bi veći – a ne manji. Teza: Tadašnja nepotrebno restriktivna monetarna politika nas je koštala nižih stopa rasta BDP-a. Da tada i kasnije nismo bespotrebno dozvolili nominalno jačanje dinara u odnosu na evro danas smo mogli privremeno da koristimo jačanje dinara kao amortizer… Odgovor: Stopa rasta realnog BDP-a u 2015. od 1,8% za mnoge je bila iznenađenje jer je postignuta u uslovima fiskalne konsolidacije, kada je uobičajeno da privrede beleže pad ekonomske aktivnosti. Srbija je zapravo jedan od retkih primera zemalja koje su, zahvaljujući koordinisanom delovanju fiskalne i monetarne politike, i u uslovima fiskalne konsolidacije zabeležile rast BDP-a. Za nas to nije bilo iznenađenje, i tu godinu možemo da posmatramo i kao prekretnicu u prelasku na novi model privrednog rasta koji je zasnovan na investicijama i izvozu, koji su te godine i dali pozitivan doprinos rastu BDP-a. Upravo je u toj 2015. NBS smanjila referentnu kamatnu stopu sa 8% na 4,5%, što je smanjenje za 350 baznih poena, i ujedno i najveće smanjenje referentne kamatne stope tokom jedne godine. Takođe, na kraju 2014. devizni kurs iznosio je 120,9583, a na kraju 2015. bio je 121,6261 dinara za evro, tako da nije jasno o kakvom nominalnom jačanju dinara u odnosu na evro govorimo u 2015, koja je po mnogo čemu bila specifična, a svakako će ostati zapamćena kao godina kada se krenulo u dugo odlagano fiskalno uređenje zemlje. Teza: Voleo bih da je NBS sposobna da napravi dobru prognozu kretanja inflacije i da se date prognoze obistine…..ne očekujem da će se inflacija brzo vratiti na niske nivoe iz prethodnog perioda. Odgovor: NBS je svojim projekcijama godinama unazad dobro predviđala kretanja i inflacije i BDP-a. Naše projekcije su javno dostupne, one su i javno predstavljane, i vrlo je lako proveriti stepen njihovog ispunjenja. I u uslovima ogromne neizvesnosti 2020. NBS je najmanje korigovala svoje inicijalne projekcije iz maja 2020, u poređenju sa brojnim drugim institucijama. Čak i u 2021, kada je ceo svet bio suočen sa ogromnim izazovima poput rasta cena energenata, primarnih proizvoda, prekinutih lanaca snabdevanja… mi smo u avgustu projektovali rast inflacije za period do kraja 2021. i u 2022. Ono što nismo mogli da predvidimo, a što nisu ni druge centralne banke očekivale, jeste da će rast cene energenata prevazići sva očekivanja (nafta, gas, a posebno cene električne energije), da će zbog prekinutih lanaca snabdevanja mnoge sirovine biti deficitarne u priličnoj meri i da će njihove cene biti višestruko povećane, da će suša bitnije uticati na cene hrane… i to se sve dešavalo globalno i prelivalo se na sve zemlje sveta. U našim projekcijama i saopštenjima ističemo da će se inflacija u trećem tromesečju 2022. vratiti u granice cilja, a ne da će se vratiti na niske nivoe na kojima je bila pre pandemije. Očekuje se postepeno smanjenje inflacije do kraja godine, a zatim i njeno kretanje oko centralne vrednosti cilja u 2023. Odgovor na komentare o programu otkupa korporativnih obveznica od strane NBS. Nezadovoljstvo sopstvenim rezultatima prenosi se i na instrumente koje je NBS koristila kao odgovor na pandemiju, s ciljem da pomogne bržem oporavku domaće privrede, ali i da doprinese inicijalnom razvoju važnog segmenta tržišta kapitala. Stav da je NBS imala nameru da kupi obveznice samo „odabranih“ preduzeća je apsolutno neutemeljen. Program je dizajniran na način da ima jasne kriterijume, prema kojima se daje jednaka prilika svim privrednim društvima da u njemu učestvuju, bez obzira na njihove karakteristike, poput strukture vlasništva. Nismo preduzeća razdvajali na javna i privatna, jer ni kriza nije birala koga će da pogodi. U skladu sa tim odlučeno je da u programu mogu da učestvuju sva preduzeća dovoljnog boniteta, bez izuzetka. Zatim, aluzija na primarnu emisiju i probleme iz ranih 90-ih godina još jedan je primer pokušaja manipulacije. Mi smo zadovoljni što smo prilikom sprovođenja detaljnih analiza i pripreme programa kupovine korporativnih obveznica (što je samo jedan od instrumenata koji su upotrebljeni tokom 2020. sa istim ciljem), sami sebi postavljali mnogo više pitanja nego što pojedini to danas čine. Procenjivali smo sve rizike, zbog čega je u okviru programa definisan niz kriterijuma i ograničenja. Otuda je nejasno na koji je tačno način, kojim kanalima transmisije, ovaj program podstakao inflaciju, kako se u poslednje vreme navodi, opet bez argumentacije? Dalje, iako uvođenje novih instrumenata sa sobom nosi izazove (jedan od njih je i određivanje cene), u ambijentu još uvek nedovoljno razvijenog sekundarnog tržišta korporativnih obveznica, proces određivanja cene bio je u skladu sa najboljom praksom, baziran na stopama prinosa na najlikvidnije dinarske instrumente (državne obveznice Republike Srbije), kao i na detaljnoj proceni riziko-premije svakog emitenta. O tome da su navedene transakcije realizovane po tržišnim uslovima svedoči značajno interesovanje investitora za kupovinu ovih instrumenata – u suprotnom, zašto bi banke kao profesionalni investitori učestvovali u transakcijama koje bi im donele gubitak ili predstavljale visok rizik? Izjava da će se „gubitak po osnovu korporativnih obveznica znati tek kada one dospeju na naplatu“ takođe je krajnje nejasna. Sva preduzeća koja su učestvovala u programu imaju pozitivne ekonomske rezultate i pokazatelje, i nema nikakvog utemeljenja da se očekuje da neće isplatiti obaveze po osnovu emitovanih obveznica – ni periodično (kuponi), ni po dospeću (nominalna vrednost). Zbog toga ostaje nejasno ko će ostvariti gubitak? Niti će ga imati banke, koje su takođe u posedu dela emitovanih obveznica, niti će ga imati NBS. I jedni i drugi po osnovu finansijskih tokova iz obveznica mogu imati samo pozitivan efekat, a pravično, na tržišnim principima ostvareno vrednovanje, uporedivo sa cenom dinarskih kredita koje kompanije ostvaruju za odgovarajuće ročnosti, potvrđuje da ni domaća preduzeća, emitenti obveznica, neće biti na gubitku. U ambijentu globalne ekonomske krize i „zamrzavanja“ mnogih finansijskih tokova, ta preduzeća uspela su da iskoriste priliku da putem alternativnog izvora finansiranja – refinansiraju obaveze koje su im dospevale, i da nastave da investiraju u svoje poslovanje. To je još jedan pokazatelj da se vodilo računa da ovaj program nema inflatorni karakter, pored činjenice da je on ograničen na maksimalnih 55 milijardi dinara od čega je iskorišćena svega polovina (27,55 milijardi dinara). Takođe, od početka krize, odnosno od 18. marta 2020. NBS je svojim aktivnostima iz sistema povukla 63,5 milijardi dinara, od čega trajno – 10,1 milijardu dinara. Povukla, a ne ubacila u sistem, gde bi ulivanje likvidnosti u sistem moglo da ima inflatorni karakter i to tek ako bi bilo prekomerno. Slučaj Agrobanke – ko je platio ceh? Jedna od najboljih ilustracija rezultata rada g. Šoškića na mestu guvernera NBS i dometa u očuvanju finansijske stabilnosti bankarskog sektora jeste i slučaj stečaja Agrobanke. Agrobanka je primer najvećeg bankrotstva jedne banke u domaćem bankarskom sistemu, a nakon bankarske reforme iz 2001, ispostavljajući trošak poreskim obveznicima i institucijama Republike Srbije od oko 370 miliona evra (tada 1,3% BDP-a Srbije). Problemi u radu Agrobanke kulminirali su tokom 2011, a ukupan gubitak iskazan u toj godini iznosio je oko 284 miliona evra (29,7 mlrd dinara). Agrobanka je 2011. završila sa negativnim kapitalom i pokazateljem adekvatnosti kapitala od – 34,44%, što je čak 46,44 procentnih poena ispod regulatorno propisanog minimuma. Nepotpuna i polovična rešenja kroz formiranje banke za posebne namene – Nove Agrobanke u maju 2012, uz finansijsku pomoć države od 85 miliona evra u vidu emitovanih obveznica i pet miliona evra novčanih sredstava obezbeđenih od strane Agencije za osiguranje depozita, bila su pokušaj kupovine dodatnog vremena, a zapravo su samo dodatno negativno uticali na troškove sanacije gubitaka te banke. Tako nagomilan problem, kreiran nesavesnim i neblagovremenim aktivnostima u periodu kada je g. Šoškić bio guverner, ostavljen je na rešavanje novom rukovodstvu NBS. Konačno rešenje Nove Agrobanke, koje je doneto u cilju zaštite interesa deponenata banke, kao i vraćanja poverenja u poljuljani sistem, podrazumevalo je bespovratnu finansijsku podršku Agencije za osiguranje depozita putem transfera finansijskih sredstava iz Fonda za osiguranje depozita u iznosu od 206 miliona evra, čime je taj Fond efektivno ispražnjen uz dodatno formiranje obaveze države Srbije u iznosu od 74 miliona evra. Zbog značajnih nepravilnosti u poslovanju banke, specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal je tokom 2012. podiglo optužnice za 21 okrivljeno lice, uključujući i predsednika Izvršnog odbora banke. Izjava: Ostavku sam podneo zbog činjenice da je novoformirana koalicija predložila izmene zakona o NBS, samo sa ciljem da se promeni rukovodstvo NBS. Istina: Navodno narušavanje nezavisnosti NBS kada je g. Šoškić napustio funkciju guvernera 2012. i navodni pad kreditnog rejtinga Srbije zbog toga, nemaju utemeljenje u realnosti. Razlozi odluke rejting agencija bili su brojni, a među njima su i rastući rashodi na ime kamata. Sve agencije navodile su duple deficite – fiskalni i platnobilansni, kao razloge za odluku koja je tada samo doneta, a na osnovu „postignuća“ u prethodnom periodu. Drugim rečima, razlozi su bili neadekvatna makroekonomska politika koja je vođena u periodu kada je g. Šoškić bio guverner, kad su nosioci politika doveli Srbiju na rub bankrota i unizili životni standard građana. Činjenica je i to da S&P rejting agencija već duži niz godina u svojim izveštajima naglašava upravo operativnu nezavisnost i jačanje kredibiliteta NBS. Takođe, izuzetno visok stepen hipokrizije predstavlja davanje ovakve izjave upravo od strane g. Šoškića, koji je bio nelegalno izabran za člana Saveta NBS u tzv. aferi „Bodrum“ 2003. Pretpostavljamo da nije vratio naknade koje je tada primao kao član nelegalno izabranog Saveta, a koje su upravo uvedene u to vreme. Pored toga, nije zameriti profesoru Šoškiću što uopšte ne prati proces evropskih integracija Republike Srbije usled brojnih drugih obaveza, pa nije upoznat s činjenicom da su potvrđena nezavisnost i samostalnost NBS i njena monetarna politika (ne samo na regulatornom nivou, već i u praksi) još 2018. ključno doprineli i otvaranju poglavlja 17 u pregovorima sa EU. S druge strane, često pominjanje društvene korupcije u javnim nastupima g. Šoškića, po svemu sudeći nema drugi cilj, pored neutemeljenog predstavljanja loše slike o Srbije, nego da skrene pažnju građana Srbije s nesporne činjenice da je g. Šoškić kao funkcioner NBS imao udele u privrednom društvu koje je neposredno pružalo bankama, neretko u državnom vlasništvu, usluge koje se odnose na softverska rešenja u vezi s primenom regulatornih zahteva upravo NBS. Činjenica da je g. Šoškić kao predsednik Saveta guvernera NBS bio istovremeno i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade, i pored izričitih zakonskih zabrana, govori o tome koliko profesor iskreno poštuje samostalnost NBS.