Kraljevi i prosjaci 2.0

U svojoj reakciji objavljenoj u nedeljniku NIN, 13. januara 2022. na moj tekst Kraljevi i prosjaci, objavljenom u nedeljniku NIN, 6. januara 2022, direktor Republičkog zavoda za statistiku, dr Miladin Kovačević demantuje proračun britanskog časopisa The Economist da je od izbijanja globalne pandemije virusa korona „višak smrtnosti” u Srbiji zaključno sa oktobrom 2021. iznosio blizu 42.000 ljudi. Podsećam, „višak smrtnosti“ britanskog časopisa The Economist je pokazatelj koji se izračunava tako što se uporedi petogodišnji prosek broja umrlih na godišnjem nivou u pretpandemijskom periodu sa brojem umrlih na godišnjem nivou nakon izbijanja pandemije kovida-19. Obrazloženje u prilog korišćenju ovog pokazatelja je da raspoloživi podaci nisu u stanju da pruže celovitu sliku o smrtnosti od ovog virusa iz nekoliko razloga: zanemaruje se da ima umrlih od korone koji se prethodno nisu testirali, najčešće zbog nedostatka testova; ne računaju se sekundarne smrti do kojih je došlo jer hronični bolesnici i oni urgentni slučajevi nisu bili u mogućnosti da dođu do neophodne zdravstvene nege usled prenapregnutosti zdravstvenih kapaciteta; kašnjenje u prikupljanju podataka. Na osnovu ovog pokazatelja, koji pruža daleko realniju sliku smrtnosti od ovog virusa, Srbija je, na osnovu proračuna britanskog časopisa The Economist zaključno sa oktobrom 2021, zauzela peto mesto na svetu. Prema pisanju The Economist-a, izvori koji se u ovom proračunu koriste su GitHub repository, the Human Mortality Database i World Mortality Dataset. U demantovanju ovog proračuna, dr Miladin Kovačević se koristi podacima Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu kojih zaključuje da „prosečan broj umrlih na godišnjem nivou za period od 2015. do 2019. godine iznosi 102.269“, da je u „2020. godini broj umrlih iznosio 116.850“ i da „višak smrtnosti“, kao „razlika između broja umrlih u 2020. godini i prosečnog broja umrlih u pretpandemijskom periodu iznosi 14.581“. Proverom podataka, utvrdio sam da je ovaj deo argumentacije tačan. Ipak, postoje određeni problemi. Prvi problem je u tome što u poslednjem izveštaju koji je RZS objavio 25. januara 2022. piše da je u periodu januar-decembar 2020. u Srbiji umrlo 114.954 ljudi. Međutim, u svom reagovanju od 13. januara 2022, koje sam citirao u prethodnom pasusu, dr Kovačević saopštava da je broj umrlih u 2020. bio 116.850. Da li to RZS „šteluje podatke“ o broju umrlih? Gde je za samo dve nedelje, između 13. januara, kada je objavljeno reagovanje dr Kovačevića u NIN-u, i 25. januara, kada je RZS na svom sajtu objavio zvanične podatke, nestalo 1.896 preminulih u 2020. godini? Drugi problem je što dr Kovačević nije analizu podataka produžio i na 2021. Prema zvaničnim podacima RZS, ukupan broj preminulih u periodu januar-decembar 2021. iznosi 135.901 (sa nadom da je ovaj podatak tačan). Kada se od ovog broja oduzme prosek za period 2015-2019. od 102.269 preminulih, dobićemo „višak smrtnosti“ za 2021. od 33.632 ljudi. Kada se ovom „višku smrtnosti“ za 2021. doda „višak smrtnosti“ od 14.581 ljudi iz 2020, dobićemo ukupan „višak smrtnosti“ za 2020. i 2021. od 48.213 ljudi. Na osnovu izloženog, smatram da je procena britanskog časopisa The Economist da zaključno sa oktobrom 2021. „višak smrtnosti” u Srbiji iznosi blizu 42.000 ljudi, okvirno tačna.