Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   31.01.2023. 10:47
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Џаба су мерили

Док је опозиција, терајући вука, истерала Зеца, власт ће за председника кандидовати најбоље оцењеног ученика, „ђака генерације“. А можда је проблем у истраживањима, јер грађани хвале Кину и Русију, а куде САД и ЕУ. Али, ако одлазе, бирају Запад, а не Исток

Уместо по оној народној - три пута мери, једном сеци, део опозиције је изгледа преломио преко колена. Само једном су, и то џаба, мерили. И одмах решили да пресеку. Једно од њихових истраживања показало је да код грађана најбоље као могући председнички кандидат стоји професор економије Миодраг Зец, са просечном оценом 2,72. Боље од њега оцењени су само Александар Вучић (3,06) и Ана Брнабић (2,76). Логично, ако се има у виду да сваки други испитаник као најважнији извор информисања наводи – телевизије. А у свим телевизијама са националном фреквенцијом председник и премијерка осећају се као код своје куће. Па тако не избивају ни из домова оних који се тако „информишу“.
Грађани су солидно, са 2,49 оценили још једног професора економије Дејана Шошкића. Како смо уопште дошли до тога да грађани боље оцене дају професорима економије, а не професионалним политичарима, чији су се рејтинзи такође мерили? И како је могуће да је неко оцењивао професоре, а да пре тога није имао бар „добробит сумње“ (узречица министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордане Чомић) да би они хтели и да трче ту трку? А ако су им већ „узели меру“, и ако су „терајући вука, истерали Зеца“, да ли су покушали бар да неког од њих наговоре да прихвати кандидатуру? Или су, брже-боље, дигли руку и од њих, као и од адвоката Боже Прелевића, члана Скупштине слободне Србије, кога су такође „мерили“? А и он је имао бољу оцену (2,60) од „правих“ опозиционих политичара, па и Здравка Поноша (2,32), кога су, после низа натезања, подржали ССП, НС, ДС и ПСГ. У међувремену је и Скупштина слободне Србије повукла кандидатуру Прелевића.
И док ће опозиција имати више „тркача“ (кандидатуре су већ најавили Бошко Обрадовић, Милош Јовановић и Милица Ђурђевић, ДЈБ ће имати свог кандидата, Борис Тадић још размишља…), Ивица Дачић практично је отклонио све дилеме о заједничком кандидату СНС-а и СПС-а. Лидер социјалиста рекао је да ће СПС подржати кандидата напредњака, али само ако то буде Вучић. Власт ће, дакле, за разлику од опозиције, кандидовати најбољег ученика у разреду, „ђака генерације“. Можда и несвесно – мада са превејаним лидером социјалиста човек никада не може бити баш скроз сигуран – Дачић је тиме прекинуо игру жмурке и Вучићево натезање да се још не зна ко ће бити председнички кандидат СНС-а. Ако у СНС-у до сада то нису стварно знали, сад знају. Као кад је у мају 2017, између два круга председничких избора, Дачић рекао да не зна ко ће бити председник, али зна ко ће бити премијер. Ни Дачић, међутим, не зна све. Ето, на пример, још не зна да ли ће кандидат СПС-а за градоначелника Београда бити контроверзни пулмолог Бранимир Несторовић, оснивач покрета Витезови реда Змаја. Таман, што би рекао Љубивоје Ршумовић, још нам само але фале.
Ништа мање од „мерења“ несуђених председничких кандидата дела опозиције нису чудни ни резултати истраживања Галуп интернешнела о утицају међународне политике Кине, Русије, САД и ЕУ на стабилност у свету. Од 40 земаља обухваћених истраживањем, Србија и Албанија су једине у топ пет држава по уделу грађана који имају позитиван или негативан став о четири највеће суперсиле. Конкретно, грађани Србије имају негативан став према САД (71 одсто) и ЕУ (51 одсто), а позитиван према Русији (64 одсто) и Кини (56 одсто). У Албанији огромна већина, између 79 и 86 одсто грађана, има позитиван став о све четири највеће силе.
Ниједна друга земља нема као Србија тако јасно дефинисан однос према Западу (негативан) и Истоку (позитиван). Како ће са оваквим односом грађана изгледати, ако га уопште и буде, неки будући референдум о чланству у ЕУ? Шта би тек било у случају да власт, уз подршку проруске опозиције, одустане од пута ка Бриселу и окрене се ка Москви или Пекингу? Коначно, ако тако стварно мисле зашто неупоредиво више људи из Србије одлази на Запад него на Исток? Или, можда и одлазе они који виде куда плови овај брод? А можда само ни овом истраживању не би требало придавати превише пажње, као што се ни део српске опозиције није много обазирао на своје истраживање рејтинга потенцијалних председничких кандидата. Јер, у Србији све може да буде, али не мора да значи.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Синиша Мали, министар финансија

Циљ нам је био да ширимо оптимизам међу младима и да виде да је држава ту за њих, да смо јаки, стабилни, да имамо снаге да помогнемо и њима. Они ће потрошити тај новац на различите начине, неко ће уложити у криптовалуте, неко купити књиге, платити испите, курс језика, извести девојку на вечеру…

Прочитајте све мисли
bg