Kina postruška

Znam, naslov kolumne vas je zbunio! A kina postruška je praistorijska alatka stara 240.000 godina i nađena je u Sićevačkoj klisuri u pećinama Velike i Male Balanice, tu, kod Niša. Ova alatka važno je otkriće srpsko-kanadskog arheološkog tima, koje je objavljeno u prestižnom časopisu Žurnal of hjuman evolušn iz Amsterdama. Ali, šta vredi kada to nisu zabeležile nijedne naše ozbiljne novine, a ni tabloidi? Pažnja naše javnosti skreće se isključivo na atentat na predsednika države, pošto je Rio Tinto, odjednom, u drugom planu. I počeću da verujem da srpska istorija počinje sa mojim Alekom, a da su sve ostale ličnosti od Nemanje, Karađorđa, do druga Tita i Miloševića, izmišljene, a pitanje je da li je postojao i Đinđić?! Elem, kina postruška dokazuje da praistorija Evrope počinje baš ovde, u vreme kada su ljudi počeli „regularno da koriste vatru“. E, sad, ova prastara alatka nađena je, gle, i u pećini Kesem u Izraelu, pa se naučnici lome - da li su, još tada, postojale ljudske zajednice koje su naseljavale Balkan, Anadoliju i Bliski istok, a koje su znale jedna za drugu? Samim tim, postavlja se pitanje da li je kina postruška iz Sićeva otišla u pećinu Kesem u Izraelu ili je odande dospela u Sićevo? Počelo je, pak, da preovlađuje mišljenje da se to desilo kasnije, u vreme nastanka „anatomski modernog čoveka“, to jest, kada su bogovi napravili čoveka „po svom obličju, pareći se sa čovečicama“, o čemu izveštava i Prva knjiga Mojsijeva iz Starog zaveta. A „prvi čovek“ Adam, po Kenetu Klarku, napravljen je na - Rtnju! Po ruskom akademiku Anatoliju Kljosovu to se desilo pre 12.000 godina na Balkanu kada je čovek, od bogova, dobio gene R1A1, koje u sebi imaju i Srbi i ostali balkanski narodi. Tako kina postruška postaje škakljivo, ne samo naučno pitanje! Jer, setite se, neki ugledni američki univerziteti pokušali su da iskoriste autoritet,nedavno počivšeg autohtoniste Jovana Deretića ne bi li dokazali da je vinčanska kultura bila jevrejska, a da smo mi, Srbi, dođoši. Ali, srećom, sačuvano je vinčansko pismo, naša vinčanica, u kojoj je dvadesetak slova istovetno našoj današnjoj ćirilici. Pošto je taj pokušaj falsifikovanja vinčanske kulture i istorije propao, sada sa alatkom kina postruška kao da hoće da se pokaže da je ona na Balkan stigla iz izraelske pećine Kesem u Sićevo. K. G. Jung, moj guru iz Švice se, ovde, smeška: „Koliko se sećam, dečače, ti si, svojevremeno, u NIN-u, objavio tajni plan Mosada o preseljenju Jevreja iz Izraela u Srbiju, u slučaju da dođe do izraelsko-iranskog nuklearnog sukoba i nije bilo nikakvog demantija na taj tvoj novinski članak. Sada se, evo, ide mnogo dalje u praistoriju. I pitanje je, nije li ta kina postruška iz pećine Kesem doneta iz Sićeva?!“ I nije to jedina dilema koja me opseda. Svojevremeno su se na orgijama ranohrišćanske barbelognostičke sekte iz Aleksandrije služile paštete, u kojima je bilo i ljudskog mesa. I Roman Polanski u filmu Rozmarina beba pokazuje da je njegova žena bila žrtva sledbenika Čarlsa Mensona zato što nije htela da se odrekne nerođene bebe. Moja Crna se na sve ovo zgražava: „Tek sada razumem vapaj fleksitarista koji hoće da upute ljudski rod na biljnu ishranu, jer mesožderstvo i ljudožderstvo vode u propast ovaj svet. I, baš me zanima da li su i stanovnici sićevačkih pećina jeli paštete sa tim dodacima?“