Početak kraja najgore vlasti

Skupština slobodne Srbije osnovana je nepuna četiri meseca nakon parlamentarnih izbora 2020, koje su obeležili bojkot velikog dela opozicije i praktično jednopartijski saziv Narodne skupštine. Jedan od ciljeva stotinak intelektualaca i aktivista bilo je povezivanje i ukrupnjivanje opozicije kako bi, iako inače svadljiva, počela da sarađuje, i kako bi vlasti konačno dobile relevantnog protivnika. Sedam nedelja uoči izbora, međutim, neki o SSS-u govore kao o semenu razdora na opozicionoj sceni. Počelo je sa sumnjivim objavljivanjem internog pisma, vlažnim snom svakog Ilije Čvorovića, u kojem Savet SSS-a obaveštava članstvo da Ujedinjena Srbija (SSP, NS, DS, PSG i neke manje organizacije), s kojom je neko vreme SSS dogovarao zajedničku listu i prisnu saradnju, funkcioniše – nedemokratski, a kao glavni uzročnik problema imenovani su SSP i njen lider Dragan Đilas. Advokat, bivši sudija, koministar unutrašnjih poslova u prvoj poslepetooktobarskoj vladi i savetnik ministra policije, sada član Saveta SSS Božo Prelević za NIN govori o spornom pismu, ali i o istraživanjima prema kojima je, s profesorima Miodragom Zecom i Dejanom Šoškićem, bio najbolje plasiran na listi poželjnih predsedničkih kandidata opozicije. „Istine radi, najbolje je bio procenjen Vučić. Iznenađen sam i dobrom ocenom i što sam uopšte meren. Saznao sam da me je za istraživanje predložio jedan član DS. Ipak, ne bih tu ocenu poistovetio s blanko podrškom. Pre je reč o prepoznatljivosti. Profesori Šoškić i Zec su angažovani intelektualci bez mrlje u biografijama, a to je vrsta koja nestaje. To je i pokazatelj da, uprkos višedecenijskoj vladavini Pinka, postoje građani koji vrednuju stav, principijelnost, vladavinu prava i integritet institucija, racionalan pristup društvu i politici. Što reče neko, „u mračnim vremenima, hrabro je biti svitac“. S druge strane, Vučić se ozbiljno bavi svojim protivnicima, a političari među njima izloženi su nezamislivom blaćenju, pa i ne čudi što je njihov ugled nešto manji. Razna vremena pamtim, ali se ne sećam ovolike koncentracije medija u funkciji zla. U takvim okolnostima opozicioni političari ne mogu ni da pridobiju veliku podršku građana. S treće strane, u poslednjih 30 godina političari za sebe uporno tvrde da su najpametniji, maltene bezgrešni, a Srbija je po svim bitnim parametrima za to vreme dospela na evropsko začelje, gde nikada nije bila. Nigde više pameti, ni gorih rezultata. Podozrivost prema političkim elitama samim tim nije neopravdana“, kaže Prelević za NIN. Gde tu stoji SSS? Na istom mestu gde je bio i pre godinu i po dana. Želeli smo da okupimo i osnažimo snage istinske opozicije, kako bismo zlu na vlasti skratili politički vek. Ono što piše u Apelu 50 mi zagovaramo od oktobra 2020. Jedino su naše prostorije bile otvorene za sve – Boška Obradovića, Borisa Tadića, bojkot-opoziciju, NDMBG, Nebojšu Zelenovića… Nažalost, nismo uspeli i sigurno snosimo deo odgovornosti. U redu, rekli smo, ali je i za nastup u više kolona važno imati dogovor o nenapadanju i zajedničku strategiju koja bi povezala partije s ekološkim, poljoprivrednim i radničkim protestima. Nažalost, ni to nije uspelo. Sad, mesec i po pred izbore, na brojnim protestima ne govore politički lideri. Teško je ne pomisliti da je nekima u opoziciji više stalo da sapliću one do sebe u opoziciji, nego da se zajednički pobedi jak i po Srbiju poguban SNS. Kao da je cilj da se bude najjači na opozicionoj sceni, makar i po cenu da se na njoj ostane sam. Nadam se da to niko ne želi, ali građani spolja stiču takav utisak, jer ne mogu da shvate zašto opozicione grupe koje moraju imati samo jednog protivnika, nemaju jedinstvenu strategiju borbe. Da li mislite na Dragana Đilasa? Mogu da se ne slažem sa Đilasom, ali nemam ni trunke sumnje da je iskreni opozicionar, protivnik ove vlasti. Danas je to najvažnije. Mislim da su i Zdravko Ponoš i Vladeta Janković veoma dobri kandidati za predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda. Isto mislim i za Srđana Škora, inače našeg člana, koji je, doduše mimo dogovora, objavio i trči predsedničku kandidaturu. Da li će više predsedničkih kandidata povećati izlaznost ili apstinenciju? Istraživanja pokazuju da će više kandidata povećati i izlaznost i šansu za drugi krug izbora, jer se povećavanjem izlaznosti diže i prag koji Vučić mora da preskoči ako hoće pobedu u prvom krugu. Ako do toga dođe, cela opozicija mora da, kako god zna i ume, stane iza opozicionog kandidata. Ne mislim da će vlast pasti u aprilu, ali verujem da je ovo početak njenog pada. Dovršiće se i proces političke kristalizacije, pa se nadam da će neki lideri uvideti da više ne treba da vode stranke ili će doći do ukrupnjavanja ili novih koalicija. Na koga mislite? Žao mi je što se Boris Tadić, nakon poraza 2012. nije povukao iz politike, jer bi s obzirom na veliko iskustvo sada bio najjači Vučićev protivnik. On je iskusan i pametno zbori, ali njegov rejting nije s tim u skladu. Baviti se politikom u srpskoj gladijatorskoj areni unazad deset godina vrlo je opasno u svakom pogledu, i psihofizički, i finansijski. Gadno je gledati, a ne učestvovati. Od kada su ukinuli smrtnu kaznu, ubistvima se uglavnom bave državni tabloidi, a afere plasiraju na dnevnom nivou. LJudi i profesije se nepodnošljivo lako troše, uz turbo-folk muziku. To su orgije nad sopstvenim lešom, u šta se polako Srbija pretvara. To je zadnja scena Kusturičinog Underground-a. Nekako smo prepušteni neistini i kiču u vremenu kada je masa nošena svakodnevnom pohlepom rešila da se politički organizuje i kada joj je država postala plen. I boga su zamenili plastičnim, neispravnim surogatom, a sopstveno glodanje Srbije ograničili upravo njegovim trajanjem. Lakše bi bilo da su svoj glas digli i oni koji brinu o bogu i o narodu. Mnogi građani su za vašu potencijalnu kandidaturu saznali tek kad ju je SSS povukao nakon što je US kandidovala Ponoša, kao što su za trvenja unutar US saznali tek posle pisma. SSS je skup pametnih ljudi koji imaju izraženu želju da pomognu, a nemaju iskustvo bavljenja politikom i instinkte za podvale. Tu su profesori, akademici, ljudi stručni u svojim oblastima. Otkriću vam jednu tajnu – naši prvi izbori za kandidata bili su Dušan Teodorović, Čedomir Čupić i Vesna Rakić Vodinelić, ali su kandidature odbili, baš zato što našim članovima nije do funkcija. Svoju kandidaturu sam povukao kada je trebalo izjasniti se o podršci Ponošu, jer nam cilj nije bio da produbljujemo podele. Upravo suprotno. Inače, upadanje u tuđu internet komunikaciju i njeno objavljivanje je krivično delo. Svesni smo da SSS nema veliki značaj, ali objavljivanje pisma je po modelu humoreske Vojko i Savle. Šteta je načinjena nama, a ne nekom drugom. Teodorović i Čupić su rekli da nije trebalo da se objavi pismo, ali ga nismo mi ni objavili, već neko drugi, kome je sadržina pisma zasmetala ili su procenili da je „malo ubistvo među prijateljima“ dozvoljeno. Samo pismo je potpuno istinito i bilo je odraz demokratskih procedura u SSS – Savet je izneo svoje mišljenje o dosadašnjoj saradnji, tražio je izjašnjavanje, a čak 78 odsto članova je reklo da ne podržava dalju saradnju sa US. I još niko do sada nije rekao da ono što u pismu piše nije tačno. Prihvatljivi smo kao nestranački pojedinci, kao - kako političari kažu - „korisni idioti“, ali kao grupu nas već smatraju konkurencijom. Medijski su ispinovali naš zahtev za poslaničkim klubom, iako je to bio odraz želje za nezavisnošću. Kao problem se pominje i finansiranje SSS-a? Mi smo za 18 meseci, na zakup prostora, kompjutere i organizovanje na stotine putovanja po Srbiji gde smo se sastajali s građanima i demonstrantima, potrošili oko 17.000 evra sopstvenih para. Bili smo transparentni, a to se ovde izgleda izjednačava sa sejanjem razdora. U medijima je spinovana i želja SSS-a da, u skladu sa zakonom koji važi za sve, obezbedi svoje funkcionisanje ako uđe u parlament. Mnogi koji su hteli da pomognu, rekli su da se plaše odmazde vlasti i zato pogledajte ekološke pokrete koji u stvari neće da uđu ni u lokalnu vlast, jer se boje politike. Da li su razlazu s US kumovali pregovori oko pet poslaničkih mesta za SSS na osnovu kojih biste nastupali kao poslanički klub? Ne. To je lako dogovoreno pre nekoliko meseci. Problemi su bili strateški i proceduralni. U nukleusu tog kluba na listi US ste figurirali Rade Panić, Biljana Stojković, Žarko Trebješanin, Dragoljub Bakić i vi. Kakav je sada vaš i njihov status? Veliki je broj istaknutih intelektualaca i pojedinaca u SSS-u. Bakić je na listi NDMBGD, Trebješanin na listi DS, još odranije. Svi ti ljudi bi svojom energijom oplemenili svaku listu na kojoj bi se našli. Naš član je isključio struju RTS-u za vreme prenosa govora Aleksandra Vučića, Dragan Kleut je u Zrenjaninu organizovao štrajk upozorenja poljoprivrednika... U SSS su časni i odvažni ljudi koji su se angažovali za opšte dobro građana Srbije. Boreći se protiv zla naši prirodni saveznici su opozicione političke stranke koje dele iste vrednosti. Mi svi dajemo doprinos koliko je u našoj moći, nismo svi Petričić ili Koraks da to radimo tako genijalno ili tako temeljno kao prof. Rakić. Kakav je status Sava Manojlovića u SSS, otkako se profilisao s Kreni-promeni? Mi stariji smo već izgurali jednu revoluciju i naš cilj je bio da probudimo mlade ljude poput njega da se bore za ovu zemlju. Mi smo sa SEOS-om bili organizatori prvog protesta, napisali smo Zelenu povelju s akademikom Vladimirom Stevanovićem, napisali Povelju o obrazovanju… Naš cilj nikad nisu bile političke funkcije, već lociranje i izoštravanje problema. Verujem da smo u tome donekle uspeli. Savo odlično gura svoje akcije i mi ga u tome apsolutno podržavamo. Da li je plan u SSS od početka bio da se vaša kandidatura povuče u korist kandidata US? Mislim da moj visoki rejting zapravo proističe iz prepoznatljivosti, ne obavezno podrške. LJudi se sećaju da sam se 1996. popeo sa Đinđićem na kamion i rekao da su lokalni izbori pokradeni, da se od tada borim za vladavinu prava. Svi članovi SSS-a su takvi, mnogi i bolji od mene u onome što rade. Mnogi su preživeli šikaniranja i izbacivanja sa posla zbog učešća u obaranju Miloševića. Prvi smo i podnosili ostavke na funkcije kada smo videli prve anomalije u DOS-u. Zato je Zoran Ivošević po drugi put izgubio funkciju, što se desilo i predsednici Vrhovnog suda Leposavi Karamarković, pa i Vidi Škero. Za mene zbog kritika nije bilo nigde mesta nakon što sam podneo ostavku. Slobodanu Vučetiću su skratili mandat u Ustavnom sudu. SSS ima iskustva i s autoritarnim vlastima, ali i s razočaranjem u sopstvene snage. Neophodna je kontrola svake vlasti i tu ne smemo da grešimo. SSS je možda tu bila presenzibilna u svom stavu oko demokratskih procedura i ravnopravnosti svih učesnika. To se, nažalost, nije poštovalo. Đilas je imao drugačiji stav, i takav stav je legitiman, kao što je legitimno i naše neslaganje s njim, i zato smo prekinuli saradnju. Za nas to nisu nimalo sitna pitanja. Da nam je plan bio da grabimo funkcije, odavno bismo se postavili drugačije i obezbedili neke mandate. Mi smo se zahvalili posle više za nas važnih neslaganja i poželeli im najiskrenije svu sreću i pobedu. Odakle onda priče o SSS kao semenu razdora? Ne znam. Naš izlazak iz US ne znači da menjamo stranu fronta. I dalje smo rame uz rame sa Đilasom, Vukom Jeremićem, s kojim nije bilo nikakvih nesporazuma, Zoranom Lutovcem… S druge strane u vlasti imate koaliciju u kojoj se međusobno optužuju za proizvodnju i promet narkotika, zlostavljanje žena, ubistva i korupciju, a u njoj niko živi ne sme da pisne. Kokeza uzme 640 miliona evra, pouzdano znam da je veći deo novca morao da vrati, takođe mimo zakona i uz prisilu, a krivično ga niko ne goni. Da ne govorimo o aferi Doljevac, ubistvu Olivera Ivanovića, Jovanjici i drugim plantažama marihuane, Krušiku, Ritopeku… Kad se udruže bezbednosne službe, pare i kriminal, dobijete mafijašku državu koja raste kao kancer. Milošević je malo dete za ovo što se danas radi. S obzirom na to, SSS nije pristao na neravnopravnost, ali nije pokrenuo ni ratove s US. Radije ću da se ne složim i raziđem s njima, da sarađujem sa drugim građanima i pokretima, nego da živim u zlu sadašnje vlasti koje nam se iz izbora u izbore nameće kao jedino moguće. Čini li vam se da iz svih nesuglasica opozicije najviše profitira Vučić, iako mu, prema nekim istraživanjima, rejting u poslednje vreme pada? Za smenu ove, najgore vlasti, neophodna je najbolja moguća opozicija. NJe za sada nema okupljene i biće tragično ako se ne opameti. Sve stranke kada se skupe, opet nema dovoljno profilisanih kandidata od autoriteta za popunjavanje lista. Pitanje nije: Vladeta ili Dobrica, nego i Vladeta i Dobrica, i ko još može da im pomogne. Recimo, nije smelo da se desi da se Dveri izguraju iz US. Bilo bi šteta i da DJB i SDS ne uđu u parlament, a rizik za to je veći sad, kad nastupaju samostalno. Prošli beogradski izbori su bili zgodna pokazna vežba. Po broju osvojenih glasova opozicija je pobedila, ali je 18 odsto tih glasova ostalo ispod cenzusa. Ne govorim o lažnoj opoziciji, raznim „belim preletačevićima“ i ljudima s novcem i medijskom probojnošću, a bez ikakve prave infrastrukture. Ne govorim ni o neprincipijelnim političarima poput Šapića koji prvo poziva ljude da ne glasaju za Vučića, a onda prelazi kod Vučića. Zašto je to uradio, ako ne za pare? Kako uopšte staviti Vladetu Jankovića i njega u istu ravan? Šapić Beograd vidi kao bazen za vaterpolo, kome je do kupanja, neka glasa za njega. Verujem da je više onih koji žele drugačiji, ozbiljniji Beograd i Srbiju. Čini se da šansa za smenu vlasti nikad nije bila veća? Borisu DŽonsonu se trese stolica zbog učešća na proslavi za vreme zabrane okupljanja, a ovde se nakon jasnih indicija da su Belivukovi koljači nastali u kuhinji aktuelnih vlasti ne dešava ništa. Bjelogrlićeve Senke nad Balkanom su u tom smislu slikovite – mi i dalje živimo u Jatagan-mali, samo imamo mobilne telefone. To je jedina razlika za ovih skoro sto godina, ne računajući period komunizma. A ni komunisti ne bi došli na vlast da ljudima nije bilo dozlogrdilo da ih arče predratni partijski prvaci. Slovenija danas meri napredak Srbije ka EU, a izašli smo iz iste države. Negde smo opasno pogrešili. Greši i Vučić i on svoj pad više ne može da zaustavi. U suprotnom ne bi podmićivao glasače sa po 100 evra i 20.000 dinara, ne bi zaduživao naše unuke za šaku glasova. Ovde je jedan čovek odlučio da udavi pravosuđe, parlament, Vladu, ali i opoziciju i medije. Ne bi me čudilo da za dve godine kupi United Media ili možda ugasi NIN. Takva gramzivost u jednom trenutku mora da dođe na naplatu. Neće on proći dobro, niko ovde neće proći dobro. Ovo normalan čovek ne može više da podnese. Kad Vučić padne, a brzo će - teško baš u aprilu, osim ako građanima ne proradi imunitet protiv diktatora - verujem da će odahnuti i Srbija i region. Jedino kome će to teško pasti su ovi koji su kršili sve zakone, i svetovne i duhovne, toliko da ne mogu sve ukradeno da ponesu. U pismu ste naveli da su pred SSS dva puta – izlazak iz izborne trke ili savez sa zeleno-levom koalicijom Moramo. Šta deluje izvesnije? Niko u SSS se nije bavio partijskom politikom, naša ambicija nije politička fotelja. Dosad smo mogli bez njih, zašto bi nam sad bile potrebne? SSS ne funkcioniše po direktivama i nijednom članu nećemo reći da ne treba da bude na nekoj listi, ali smo kao grupa bliži odluci da ne učestvujemo na izborima. Mi ćemo pozvati građane da glasaju za demokratske kandidate. Na više demokratskih lista ima članova SSS, a i među predsedničkim kandidatima. Ako pobede biće to zasluga i građana i njih, ali ako ne osvoje Beograd i uticajan broj poslaničkih mandata i ako niko od njih ne uđe u drugi krug predsedničkih izbora, postaviće se pitanje lidera. Nadam se da će bar Apel 50, koji su potpisali mnogi naši članovi, da utiče na pravljenje jedinstvene strategije. Šta lično mislite o koaliciji Moramo? Oni su ne samo potrebni, nego neophodni. Izgleda da je vlastima palo na pamet da prvo građane izbace iz Srbije, a da Srbiju onda pretvore u jedan veliki rudnik. Dok nas dele na četnike i partizane i po svim drugim osnovama, oni dovode Rio Tinto, i Rio Sava i Rio Zvezda da potruju i jedne i druge. Da li ste primetili da oni koji odu, recimo u Nemačku, više nisu ni četnici ni partizani, već Srbi, ili Jugosloveni, tamo su nam i Bosanci i Hrvati „dobre zeme“. Ima li boljeg dokaza da se s njima neko najstrašnije poigrao i razorio im zemlju? I nastavak tog razaranja na kraju košta 100 njihovih evra? Plaćanje, podmićivanje, uvoz bosanskih i crnogorskih državljana su za mene jasni znakovi panike unutar SNS-a. Osećaju da im se bliži početak kraja i razrađuju izlazne strategije, jer se broj krivičnih dela koje su počinili verovatno meri stotinama. Pouzdano znam da narasta i unutrašnji pritisak, pošto je nezadovoljnih u SNS-u sve više. Gumenim čekićima vladaju oni koji se plaše, ne samo poraza, nego i gubitka slobode. Pre četiri meseca sam rekao da do saslušanja grupe Veljka Belivuka, koji sad tvrdi da je rušio Savamalu, i optuženih za „Jovanjicu 2“, neće doći pre izbora. Nažalost, bio sam u pravu. Posle Petog oktobra pojavili su se neki Čume, neki Spasojević, a 20 godina kasnije opet su neke ubice i koljači na platnim spiskovima vlasti, i ti ljudi se dovode u vezu sa SNS-om i SPS-om. Neverovatna podudarnost, zaista. Zato eventualna pobeda na beogradskim izborima neće biti pobeda opozicije, već građana, koji su i u zeleno-levim protestantima prepoznali zastupnike svojih interesa. SSS je mnogo pomogla kao i mnogi drugi tim ljudima, ne zbog njih, nego zato što se u Jadru čuva zdravlje svih građana Srbije, osim onih koji su već obezbedili nekretnine u Kini, Dubaiju… Da li će opozicija, nezavisno od želja građana koji traže ukrupnjavanje i saradnju, završiti Vučićev posao, i to pre aprilskih izbora? Zanimljivo je da skoro nema opozicione stranke u kojoj nisu bivši članovi DS. Oni su ranije nesuglasice iz matične partije preneli u nove stranke, što je tragično, jer je Srbiji DS neophodan. U vreme Dragoljuba Mićunovića, DS je ulagao u usavršavanje i političko opismenjavanje svojih kadrova i bilo bi bolje da ta znanja koriste za bolju saradnju, a ne za međusobnu borbu. Danas su najmanje za ujedinjenje upravo članovi do juče iste stranke. Trebalo bi da već znamo aksiom da muka ujedinjuje, a mi ga tek sad otkrivamo, i to u okolnostima u kojima vlast ima nesebičnu podršku delova međunarodne zajednice i multinacionalnih kompanija kojima je obećala rentu i delove Srbije. Danas se pravi opozicionari i nekoliko desetina hiljada demonstranata bore protiv više protivnika nego devedesetih, kada je protiv Miloševića bila i Crkva, i Univerzitet, pa i cela međunarodna zajednica. Na strani Srbije su iskreno samo građani i opozicija. U liderskoj politici kakva je naša, liste kandidata za lokalne i republički parlament bez predsedničkog kandidata bezmalo kreću iz minusa. Hoće li koalicija Moramo u pregovorima sa SSS dobiti kandidata i kakva je budućnost SSS ako odluči da uopšte ne učestvuje na izborima? Trenutno ne znam odgovor na prvo pitanje. Lično mislim da bi za Srbiju bilo dobro da ima jednu kandidatkinju sa levice koja bi se bavila ekologijom, budući da je većina kandidata manje-više desno opredeljena. SSS je uložio ozbiljan trud da uspostavi dijalog i naš posao nije završen. Naš okrugli sto o referendumu okupio je desetoro univerzitetskih profesora, koji možda nisu imali isto mišljenje, ali su imali argumente, pa su i prisutni predstavnici opozicionih partija s tog stola otišli s punim razumevanjem za šta se na referendumu glasa. Plašim se da će takvih tema tek biti. Bezbednosnih i pravosudnih, recimo. Ko god i kada god da dođe na vlast, zateći će oglodanu zemlju. Ne razara SNS obaveštajne službe i policiju za džabe, već da bi zatirali svoje tragove i onemogućili istrage kada padnu. Pritom, kada smo se posle Petog oktobra usprotivili nepravilnostima u radu države, prvo su nas oplele one „demokrate“ koje su danas kod Vučića. Ako se njima i njima sličnima ne stane na put, preživeće i sledeću promenu vlasti. Ovde često i boginja pravde u političkim slučajevima nosi fantomku. Ovde ima i previše dokaza pa zato neki minuti ostaju za ucenu i dugo sećanje. Ovde se i bivši državni sekretar policije drži u zatvoru samo da ne izađu dokazi pre izbora. Bogova sve više, a raj sve dalje, reče aforističar Pataković. Rekli ste da je ekspertska vlada najbolja za mirnu tranziciju vlasti. Da li je ona uopšte moguća, s obzirom na to da je i u Crnoj Gori propala, upravo zbog borbe za moć? I dalje to mislim. A crnogorska vlada nije propala zato što je bila ekspertska, već zato što je Dritan Abazović učinio sve da DPS padne s vlasti dok je bio u opoziciji, a onda je s pozicije vlasti učinio sve da DPS vrati u život. Nažalost, u tome je imao i pomoć Beograda. Milu Đukanoviću Vučić treba za širenje straha od velikosrpske politike, a Vučiću Milo da bi imao koga da optuži za navodno pripremane atentate. Sjajno se slažu i imaju istog medijskog savetnika. Bio sam u kontaktu s porodicom Zdravka Krivokapića, i na neki način sam svedok šikaniranja kojem su njegove ćerke bile izložene u Beogradu. Bilo je to monstruozno. Milu ili nekome njegovom tako nešto nikad ne bi moglo da se desi. Izgleda da tom bratstvu doprinose i isporuke banana. Sa njima nema nama Evrope. Zato će oni koji su za Evropu nastaviti da odlaze i dolaziće povremeno samo da vide da li nam je bolje od toliko banana. E, zato bi svi trebalo da izađu na izbore, da se za bolju budućnost svoje zemlje izbore svojim glasovima i kontrolom biračkih mesta. Stefan Slavković