Samo s poezijom nema medijske manipulacije

Esejima Veštačka inteligencija i prirodna glupost (( Re)konekcija, Novi Sad, 2021) Nina Živančević, pesnikinja i esejistkinja, autorka umetničke proze, književne, muzičke i likovne kritike, predstavlja sopstveni tridesetpetogodišnji angažman. Rođena i odrasla u nekadašnjoj Jugoslaviji, veći deo života u provela u SAD i Francuskoj, s doktoratom uporedne književnosti na delu M. Crnjanskog, nekadašnja asistentkinja A. Ginzberga i D. Meserlija, profesorka opšte književnosti, engleskog jezika, savremenog filma i teatra na Sorboni, bivša saradnica Living teatra i La mame, izveštava o bitnim avangardnim pojavama 20. veka. Samoanalitičko-kritičkom katalogizacijom dosadašnjih umetničkih identiteta, iz vizure Evropljanke, autorka u sopstvenoj životnoj rekonstrukciji, meditator je i medijator, prema mišljenju Vladislave Gordić Petković, iz pogovora naslovljenog Trenutkom Nine. Ova knjiga dragocen je poetski i akademski dokument, za sadašnje/buduće generacije, o umreženosti Pariza/NJujorka, Beograda/Amsterdama, Teherana sa Boulderom (Kolorado). Na heterotopsko putovanje, Nina (od)vodi čitaoca i tamo ga suočava sa: autorom Urlika kako u poseti Beogradu ne propušta guslarsko veče, Crnom tarantulom Keti Aker, Biblijom autorkine mladosti, H. Arent, P. Levijem... U eseju o kreolizaciji jezika, Živančević se bavi upotrebom jezika pisaca u egzilu, uz mogućnost nastanka metajezika, uz primere V. Nabokova, D. Albaharija i N. Mitrovića. U eseju Teorija i praksa: Ja kao ptica Nina progovara o momentima nesigurnosti stvaranja na maternjem jeziku. Tada su joj lekovitost pružali: Crnjanski, R. Petrović i D. Albahari. Živančević se seća da je velikom Ferlingetiju u City Lights pripovedala o draguljima M. Petrovića, J. Zivlaka, R. Lazić, S. Gudževića, V. Despotova, N. Tadića, V. Kopicla. Taj spisak najboljih, proširen poezijom T. Šuškić, A. Ristović, B. S. Ostojića... (raz)otkriva zašto je, kao Katalin Ladik, Nina ulazila u sfere pesničkog performansa. Povodom temata o ženskoj književnosti u Rusiji, u okviru dana ruske kulture u Francuskoj, Ninu zanima eventualna mogućnost uticaja političkih okolnosti na samoubistvo Marine Cvetajeve. Tada je dobila negativan odgovor o umešanosti sovjetske vlasti u slučaj M. C. Komparirajući Majakovskog i njegovog duhovnog naslednika irskog porekla iz SAD Frenka O’Haru, sa konferencije Revolucija reči, Nina predočava da je Majakovskog uklonio Berija i njegovi KGB agenti. Iluzijama virtuelne tehnologije, u okviru teksta o Veštačkoj inteligenciji na Praškom univerzitetu (2018) autorka podseća na zamke u koje upadamo prilikom prekomerne upotrebe virtuelnog i usled neprestanog oslanjanja na tehnologije u doba njihovog vrtoglavog razvoja. Opaska Vilijama S. Barouza iz intervjua (1986) o potrebi ljudi za (zlo)upotrebom, kratko definišu ne samo ovaj, već i ostale tekstove. Urednice ove knjige ne propuštaju da „obasjaju“ snagom šara Blejkovog Tigra iz studije o „proročkom vizionaru ili revolucionarnom proroku“ Nininu biografiju: Tigre, Tigre što isijavaš... u šumi tame: Koja besmrtna ruka ili oko, bi se usudili da odrede tvoju strašnu simetriju? V. Blejk, pesnik, slikar, grafičar, revolucionar, bio je najvažniji izvor Ginzbergove inspiracije. Istovremeno osluškivanje Debisijeve muzike i Malarmeove poezije, važna je tačka oslonca u traganjima Nine Živančević za idealnim aurama kreacije. U svojoj rekonekciji, ona pominje na tri mesta Gesamtkunstwerk /total work of art: kod V. Kopicla,u eseju o V. Blejku i pasusu o Malarmeu i Vagneru. Razmišljajući o „fašizmu“ i „strahu“ u kontekstu kritike savremenog francuskog javnog mnjenja Nina preporučuje rediteljski debi Etjena Komara Đango iz 2017, priču o ratnim godinama slavnog muzičara romskog porekla, veliku antiratnu himnu. Uz opasku da je Đangov Rekvijem za Cigane samo jednom izveden u Francuskoj. Pitanjem umetničke otvorene forme i uloge umetnika u smutnim vremenima, Nina završava izveštaj o veštačkoj inteligenciji i prirodnoj gluposti: „Biće svakog umetničkog dela visokog kvaliteta subverzivno je i ono je najživlji angažman, politički komentar i protest, i kada direktno ne razotkriva politiku“. Uz ritam gitare Đanga Reinharda, Nina ispituje bitak stvaranja poezije. „Jer samo sa njom, poezijom, nema cenkanja i medijske manipulacije“, kako je govorio Alen Badju, podseća nas Nina. Katarina Lazić