Ima li ko da povuče ručnu

Kompanija Fijat, kasnije Fijat Krajsler Srbija (FCA), prva je velika svetska kompanija koja je, posle njenog osamostaljenja i nesrećnih 90-ih, došla u Srbiju. Bila je to investicija veća od milijardu evra (oko 1,5 milijardi evra, prema dostupnim podacima – prim. a.). U Kragujevac su, za Fijatom, došli stručnjaci iz cele Srbije, dok su, posle Fijata, u Srbiju pristigle na desetine kompanija za proizvodnju komponenti i pozicija koje se ugrađuju u sve brendove svetske automobilske industrije, pa i one najluksuznije. Ovako je prošlog četvrtka, 17. februara, otvoreno pismo generalnoj direktorki FCA Srbija, Silviji Verneti Blina, započeo predsednik grane metalaca u UGS Nezavisnost Zoran Stanić, ujedno i poverenik te sindikalne asocijacije u kragujevačkoj fabrici, koja od početka prošle godine posluje u sastavu grupe Stelantis, četvrtog po veličini proizvođača putničkih, komercijalnih i lakih teretnih vozila na planeti. Ta grupacija, naime, svake godine tržištu isporuči više od osam miliona četvorotočkaša. Direktorku Verneti Blina, koja je u međuvremenu avanzovala i postala deo petočlanog borda Stelantisa (pored Fijata i Krajslera u sastavu te grupe su i Pežo, Sitroen, Opel i još neki brendovi), Stanić podseća i da su svojevremeno građani Srbije, po dolasku Fijata, na televizijskim vestima gledali „zadovoljne radnike u besprekornim Fijatovim uniformama kako u proizvodnim pogonima u najnoviji Fijatov model (500 L - prim. a.) ugrađuju delove, dok se u pozadini čuje opuštajuća muzika....“ „Ali, kako su godine prolazile, proizvodnja je smanjivana, srazmerno tome smanjivan je i broj pozitivnih medijskih tekstova, a rastao broj onih sa negativnim konotacijama i naslovima. Radnici Fijata danas su u poziciji da ih ljudi na ulici, u prodavnicama i bankama bezmalo sažaljevaju. I ovi poslednji (prošlonedeljni) odlasci naših radnika u Slovačku (otišlo ih je 27, jer slovačkoj fabrici u Trnavi hronično nedostaju radnici) unose dodatni strah među zaposlene u FCA Srbija i još više degradiraju njihov status. Zašto se radnici iz Kragujevca šalju na `službeni put` u Slovačku, da bi radili u Pežoovoj fabrici u toj zemlji? Gde je tu interes naše fabrike? Mogu da razumem da se neki podaci i informacije kriju od konkurencije, i zato neću da vas pitam da li će i kada u Srbiju i Kragujevac da stigne novi model automobila. Ali vas, u ime radnika FCA Srbija, čiji ste direktor i dalje, pitam da li ćemo u skorije vreme ponovo da budemo najveći izvoznik u Srbiji? Ako nećete da nam odgovorite, samo klimnite glavom, da znamo čemu da se nadamo“, pita Zoran Stanić direktorku FCA. Male su šanse da će ovo pomalo srceparajuće sočinjenije jednog sindikalnog lidera da gane upravu kragujevačke fabrike. Naročito ako se ima u vidu da je ona bila „srca kamenoga“ i u leto 2016, kada je iz FCA Srbija i njenih kooporenatskih firmi otpušteno 750 radnike. Istine radi, uz solidne otpremnine. Da menadžment lako ne popušta pokazao je i godinu dana kasnije, u leto 2017, kada se na hiljade radnika FCA i firmi koje za nju proizvode razne delove za automobile, danima valjalo ulicama Kragujevca, tražeći veće plate i bilo kakvu informaciju o budućnosti automobilske industrije, a pre svega odgovor na pitanje da li će i kada u Kragujevcu početi da se proizvodi neki novi model, s obzirom na to da je 500 L ostao bez daha i da su i proizvodnja i prodaja godinama na nizbrdici, kao da su kočnice potpuno otkazale. Taj štrajk, tokom kojeg nedeljama sa proizvodnih traka nije izašao nijedan automobil, okončan je čudnom nagodbom menadžmenta Fijata i Vlade Srbije sa tadašnjim rukovodstvom Samostalnog sindikata, kojim su zahtevi pobunjenih trudbenika ispunjeni „na kašičicu“. Plate su im, naime, povećane za 2,2 odsto, a dogovoreno je da i u naredne tri godine prate zvaničnu inflaciju, koja u te tri godine nijednom nije bila veća od dva procenta. Sticajem okolnosti, baš istog dana kada je Zoran Stanić u ime UGS Nezavisnost poslao pismo direktorki, novo rukovodstvo Samostalnog sindikata FCA Srbija o budućnosti fabrike automobila u Kragujevcu razgovaralo je sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, koja je, podsetimo, prema najavi predsednika Aleksandra Vučića još krajem prošle godine trebalo radnicima Fijata da „saopšti dobre vesti“. Brnabićeva im, međutim, do kraja 2021. o budućnosti kompanije, u kojoj je država - čiji je ona premijer – jedan od suvlasnika, sa 33 odsto kapitala, nije rekla ništa. Samo im je onomad, kako je preneo Savez samostalnih sindikata Srbije, poručila da „veruje da će Fijat da ostane u Srbiji“. Učesnici prošlonedeljnog sastanka sa Anom Brnabić iz Samostalnog sindikata FCA za NIN tvrde da im premijerka nije rekla da „veruje“, nego da „Fijat ostaje u Srbiji“, da se „o novim modalitetima saradnje države i Fijat Krajslera, odnosno Stelantis grupom, razgovara već šest meseci“, a u poslednja dva meseca „intenzivno“. Isto tvrde i u vrhu uprave kragujevačke fabrike. Na naše pitanje ima li Fijat budućnost u Srbiji, iz FCA odgovaraju kratko i odsečno – „naravno“! Nešto se, u međuvremenu, ipak promenilo. Jedan od članova delegacije Samostalnog sindikata, koji je prošle nedelje razgovarao sa predsednicom Vlade, tvrdi da im je ona navodno rekla da država Srbija ovoga puta sa Fijatom ne pregovara sa „gaćama spuštenim do kolena“, jer Fijat, kako je objasnila, nije više za srpsku privredu bitan kao 2008, kad je došao u Kragujevac. To je, donekle, zaista tačno. Pogotovo ako se pogleda spisak najvećih „srpskih“, zapravo stranih izvoznika, jer su prošle godine primat u vrhu preuzele dve kineske kompanije, Hbis grupa (železara Smederevo) i Ziđin Bor koper (nekadašnji RTB Bor), sa ostvarenim izvozom od 752,7 i 750,3 miliona evra. FCA, do pre nekoliko godina neprikosnoveni lider, skliznuo je 2021. na deveto mesto sa izvozom od samo 285,5 miliona evra. A pre devet godina sam Fijat je izvozio više od dva sada najveća „srpska“ izvoznika, Hbisa i Ziđina. Ni kragujevački radnici, ni upućeni u domaće privredne (ne)prilike ne dele mišljenje premijerke o značaju Fijata i ističu da je automobilska industrija i dalje jedan od glavnih pokazatelja privrednog potencijala i razvoja jedne zemlje. S druge strane, priča o Fijatu pred svake izbore dobija osim ekonomske i političku dimenziju, jer sadašnja vlast, u to vreme opozicija (tada su svi naprednjaci još uvek bili u SRS), ne može da oprosti Italijanima što su odluku o dolasku u Srbiju doneli 2008, u finišu predizborne kampanje i po njihovom uverenju tako pomogli Borisu Tadiću da pobedi njihovog kandidata Tomislava Nikolića. Kao da je bilo koja ozbiljna strana kompanija spremna da rizikuje stotine miliona evra da bi u tamo nekoj državi pogurala jednog predsedničkih kandidata. Poznavaoci automobilske industrije zato podsećaju da je te 2008. Fijat u Kragujevac došao zato što mu je u tom periodu naglo počela da raste prodaja na evropskim tržištima, sa 600.000 na 900.000 vozila godišnje i što se očekivao nastavak tog trenda, pa su mu postojeći kapaciteti bili nedovoljni za povećanje proizvodnje. S obzirom na to da su Slovačka, Bugarska, Rumunija i Mađarska već bile u Evropskoj uniji, za lokaciju nove fabrike izabrana je Srbija, koja je u proleće 2008. jednostrano počela da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (formalno SSP je stupio na snagu tek 1. septembra 2013). Uz to, u Srbiji su na raspolaganju imali i jeftiniju radnu snagu, a mogli su da računaju i na obilne državne subvencije, poreske i druge pogodnosti, koje se, kada se sve sabere, mere stotinama miliona evra za proteklih 14 godina. Iz tadašnje Zastave već u rano proleće 2008. godine pušten je „beli dim“ u znaku informacije da je Fijat dao „ponudu koja se ne odbija“. Svi su tada mislili da je Fijat došao da i ostane u Srbiji, a neki su i danas u to uvereni. Svoj optimizam baziraju na, doduše nezvaničnim, ali ne i potpuno nepouzdanim saznanjima da je FCA Srbija sa nemačkim proizvođačem auto-delova i pozicija ZF, koji od 2019. ima i fabriku u Pančevu, ugovorio proizvodnju i isporuku kontingenta elektromotora za ugradnju u hibridne i automobile na električni pogon. S tim u vezi uveliko se spekuliše da bi krajem ove ili početkom naredne godine u Kragujevcu mogla da startuje proizvodnja hibridne pande i(li) električne lančije, a da bi proizvodnja postojećeg modela 500 L bila nastavljena sve dok bude kupaca na tržištu. Prema tim informacijama, proizvodnja pande i(li) lančije bi trebalo da uposle kragujevačku fabriku do stizanja novog modela, koji se ne očekuje pre 2024. U sindikatima FCA kažu da im je gotovo svejedno koji će modeli da se proizvode i da im je bitno samo da se radnici i fabrika konačno uposle, jer su od početa godine radili svega sedam dana, a do juna će imati posla za još samo 10 dana. Za pola godine, dakle, tek 17 radnih dana, a fabrika ima kapacitet da godišnje proizvede skoro 200.000 automobila, a projektovana je da može da proizvede i 300.000 vozila. Poslednjih godina, posebno od leta 20016, proizvodnja zbog slabe tražnje za modelom 500 L konstantno pada, bez posla je ostala čitava jedna smena od 750 radnika, što kod mnogih, pa i u rukovodstvu Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, izaziva strah da su Fijatovi dani u Srbiji odbrojani i da bi uskoro mogli biti stavljeni katanci na fabričke pogone. Sreća u nesreći je što su najskuplji pogoni, Preseraj i Lakirnica, uzidani u fabriku i ne mogu se preseliti. Čak i kada bi Fijat, odnosno Stelantis, hteo da obustavi proizvodnju u Kragujevcu, ne bi imao drugog izbora do da fabriku proda, jer ne bi mogao opremu da premesti u neku drugu zemlju, kao što to mogu neke druge kompanije. Bar neke od brojnih dilema mogle bi uskoro biti otklonjene, jer bi početkom marta izvršni direktor Stelantisa Karlos Taveras svetskoj javnosti trebalo da predstavi novi plan poslovanja grupacije za naredni period. Saopštavanje strateških planova za Srbiju i Tursku je odlagano već dva puta, u oktobru i krajem 2021, a spekuliše se da je to zbog toga što je Pežo, kao finansijski i proizvodno najjači partner, nametnuo svoju dinamiku rada, poslovanja i planiranja celoj grupaciji. Jedino što se za sada zna su najave iz Stelantisa da će podržati napore da se smanji emisija štetnih gasova. Samo to još uvek nije nikakva garancija da će i sada zaposleni u FCA u narednom periodu moći lakše da dišu.