Ekonomski rezultati pokazuju ko je radio u javnom interesu

Kaže se da pravnik izgleda najjadnije kada brani sopstveni slučaj. Čini se da ovo još više važi za ekonomiste kada raspravu prenesu isključivo na ad hominem ravan (i to pretežno o sebi), umesto da matematički preciznim argumentima i pouzdanom statistikom podupiru svoje teze. Od kada je bivši guverner Dejan Šoškić u intervju datom NIN-u 20. januara počeo da iznosi netačne i polovične tvrdnje, nastojali smo u našim odgovorima da ilustrativno demantujemo pre svega ono što je iznosio o makroekonomiji i o ekonomskim rezultatima Srbije, kao što su neutemeljeni i već ranije poznati stavovi koji se tiču deviznog kursa, inflacije, monetarne politike… U jednom manjem delu, kao odgovor na neskrivenu nameru da se dovodi u pitanje nezavisnost centralne banke, a da se društvo u kojem on radi i prihoduje prikaže kao duboko koruptivno (o čemu se ne sećamo da je govorio kao guverner) ‒ istaknute su nesporne činjenice koje nisu bile poznate javnosti u vreme njegovog izbora za funkcionera NBS 2009. godine, a koje je on samo potvrdio u svom poslednjem odgovoru od 17. februara: da je u vreme izbora za predsednika Saveta NBS 1) imao vlasništvo u društvu koje je pružalo usluge bankama i 2) da je bio član Ekonomskog saveta predsednika Vlade. Zanimljivo je da se bivši guverner u poslednjem odgovoru više ne bavi ključnim pitanjima diskusije koja je vođena, niti poređenjem vremena kada je on bio funkcioner NBS s današnjim vremenima. Ne želimo da zaključimo da su to za njega sporedne teme, kao što su sporedna tema bili i građani i privreda tokom njegovog mandata. U tom odgovoru, međutim, suprotno svim naučnim postulatima i metodološkim postavkama koje tako gromoglasno i nadmeno zagovara, bivši guverner pokušava da nas ubedi da je iz pravnog i suštinskog, pa i moralnog ugla, apsolutno na mestu da budete funkcioner NBS i da imate udele u privrednom društvu koje pruža usluge bankama, a da usput budete i član tela koje je obrazovao predsednik Vlade. Da bi to postigao profesor Šoškić prekoračuje granice svoje specijalnosti, postaje autoritativni pravnik i upušta se u samovoljno tumačenje normi o sukobu interesa i Zakona o NBS, razume se, jer je samo on u mogućnosti da sudi o sebi i da pokaže da je u pravu ‒ i to uprkos činjenicama. A kako glase činjenice. Po rečima bivšeg guvernera nema sukoba interesa jer kod njega nije postojala mogućnost da privatni interes utiče na javni interes, najpre zato što je Savet nadzorni organ koji nema „direktnog uticaja na poslovno odlučivanje NBS“ poput nadzornog odbora u kompanijama, a zatim i zbog toga što njegovo „preduzeće“ nije poslovalo s NBS, a „manjinsko vlasništvo u pravnom licu se ne tretira kao mogući izvor sukoba interesa“, to vlasništvo je zapravo „investiciono-štedni instrument“. Tvrdnja da predsednik i članovi Saveta NBS suštinski nisu u mogućnosti da budu u sukobu interesa jer nemaju direktni uticaj na poslovne odluke, ne samo da nije zakonski utemeljena, jer se sva pravila o sukobu interesa koja važe za guvernera podjednako primenjuju i na predsednika i članove Saveta, već predstavlja i namerno prećutkivanje zakonskog delokruga ovog tela. Da navedemo samo neke nadležnosti: Savet odlučuje o finansijskom planu i usvaja finansijske izveštaje NBS, te direktno može uticati na to koliko će sredstava biti opredeljeno za superviziju banaka, 2009. godine imao je ovlašćenje da bira viceguvernere, pa i onog koji se bavio poslovima kontrole banaka, on utvrđuje razloge za razrešenje guvernera i viceguvernera, njemu se podnose izveštaji koji se odnose i na kontrolu banaka… To da su članovi Saveta samo „ikebane“ i da nemaju ništa sa supervizijom banaka, pa samim tim ne mogu uticati na odluke NBS, jednostavno nije tačno. Kada je reč o demagoškom obrazloženju za manjinsko vlasništvo, treba reći da član 28. tada važećeg Zakona o NBS nedvosmisleno propisuje (važeći zakon je još stroži) da guverner i članovi Saveta „ne mogu imati akcije, osnivačke uloge, ni dužničke hartije od vrednosti“, bez navođenja bilo kakvog praga učešća tih udela. Ne postoji nijedno tumačenje koje govori u prilog tome da se suprotno onome što piše ovo tretira kao udeo veći od 20 odsto, niti su ikada bilo koja institucija ili pojedinac tumačili na ovaj način ovu odredbu. Privatni interes može uticati na javni i kada je zanemarljivo mali udeo u pitanju, pa i onda kada neko nema direktan udeo. Primera radi, nije nezamislivo da sukob interesa postoji i kada se udeli poseduju preko povezanih lica, prijatelja, poslovnih prijatelja ili kolega na univerzitetu bez obzira na veličinu udela. No, ako bismo pratili logiku koju on naziva „suštinom“, izgleda da za bivšeg guvernera nema nikakvih problema i da guverner i članovi Saveta imaju do 20 odsto vlasništva u finansijskim institucijama koje NBS kontroliše. Svođenje jednog nesporno vlasničkog instrumenta (udela u privrednom društvu) na štedno-investicioni instrument, pa makar i bio manjinski, samo govori o tome da su sva sredstva dozvoljena kako bi se zamaglila suština. Ne zaboravimo i da je predsednik Saveta guvernera, za vreme dok je g. Šoškić bio guverner, takođe imao udele u istom privrednom društvu (i nije ih otuđio), a te udele je imao i dok je bio član Saveta NBS, a g. Šoškić predsednik Saveta NBS. Toliko o vladavini prava i borbi bivšeg guvernera protiv korupcije. Posebno je upečatljiv loš pokušaj da se pokaže da društvo u kojem je bivši guverner bio vlasnik nije poslovalo s NBS, pa samim tim ni on kao funkcioner NBS nije mogao biti u sukobu interesa, bez obzira na to što su se u to vreme, u ne baš malom broju, sklapali poslovi tog društva s bankama. Bivši guverner, kada mu se to dopada, sužava značenje udela samo na one preko 20 odsto glasačkih prava ili kapitala, a na drugoj strani ne želi da vidi da se njegovo „preduzeće“ podvodi pod pojam „drugih pravnih lica koja kontroliše ili s kojima u obavljanju svojih funkcija NBS sarađuje“ (član 28. Zakona o NBS). Naime, prema članu 102. Zakona o bankama, kontrolna funkcija NBS obuhvata ne samo banke, već i „pravna lica koja su s bankom kod koje se vrši kontrola povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima“. Ne iznenađuje opredeljenje zakonodavca da NBS ima nadzorna ovlašćenja i nad subjektima koji posluju s bankama, što posebno ima težinu kod IT kompanija i u današnje vreme kada su savremene tehnologije prožele sve aspekte poslovanja banaka. Ono što iznenađuje jeste da bivši guverner neće da prepozna svima vidljivu suštinsku, lukrativnu i poslovnu povezanost tih kompanija s bankama i posledičan nadzor NBS, pa samim tim ne vidi ama baš ništa pogrešno u tome što je kao funkcioner NBS bio jedan od vlasnika takve kompanije. G. Šoškić ipak konačno priznaje i da je bio član Ekonomskog saveta predsednika Vlade. Na stranu to što je Zakonom o NBS propisano da funkcioner NBS ne može biti član tela kojeg imenuje Vlada. Nije možda značajno ni to što je sprečavanje konflikta interesa jedan od najvažnijih kriterijuma personalne nezavisnosti centralnih banaka koji utvrđuju i razrađuju akti ECB-a (videti na https://www.ecb.europa.eu/, Izveštaj o konvergenciji za 2020. godinu, str. 26). Međutim, jeste važno da se građanima objasni da lažno prikazivanje ugrožavanja samostalnosti NBS, koje nema osnova ni u kakvim doslednim stavovima, niti standardima, predstavlja izgovor za to što bivši guverner nije preduzeo nijedan praktični korak na jačanju samostalnosti NBS. Prema delima bivšeg guvernera, institucije bi bile samostalne samo ako jedni te isti ljudi sede u njima, pa bi onda tako u slučaju NBS jedno te isto lice najpre odlučivalo o utvrđivanju režima dinara u svojstvu člana Saveta, a onda u potpuno drugoj ulozi posavetovalo Vladu da li da se saglasi s tom odlukom. Dužni smo i da demantujemo druge očigledne neistine bivšeg guvernera iznete u prethodnom odgovoru. Tako on kategorički tvrdi: „Tadašnji Savet je utvrdio koeficijente i metod obračuna naknada rukovodstva NBS. I sadašnje rukovodstvo prima svoje naknade na osnovu tih odluka… da li bi i sadašnje rukovodstvo i 'potpisnica' trebalo da vrate sve svoje do sada primljene naknade od 2012. godine po osnovu iste odluke 'nelegalnog' Saveta NBS?“ Zaista nam je žao što bivši guverner ne prati pažljivo poslovanje NBS pa ne zna da su važeći koeficijenti rukovodstva NBS odavno utvrđeni na najtransparentniji način, i to Statutom NBS (2013) koji je objavljen u Službenom glasniku RS i na veb-sajtu NBS. Čudi i da bivši guverner ne zna ni da su u vreme dok je on bio guverner koeficijenti funkcionera NBS bili uređeni Statutom NBS (2010), a ne posebnom odlukom o koeficijentima nelegalno izabranog Saveta koja, istini za volju, nije ni bila dostupna javnosti. Dalje, bivši član Saveta NBS iz 2003. godine postavlja pitanje kako Kabinet guvernera dozvoljava sebi da u svojim saopštenjima ocenjuje legalnost odluka Skupštine Srbije. Moguće je da za profesora Šoškića pravna pitanja iz afere „Bodrum“ nisu razjašnjena, ali je konačan sud o zakonitosti izbora, ubacivanjem tuđih poslaničkih kartica, dala upravo Narodna skupština. Naime, baš ona je 25. februara 2004. stavila van snage odluku o izboru predsednika i članova Saveta NBS, i to posle samo sedam meseci od tog izbora. Da li profesor tvrdi da je tadašnji izbor za predsednika i člana Saveta bio punovažan i da je postojala Ustavom propisana većina za izbor? Ne, naravno, to nije ni smisao, bivši guverner želi samo da relativizuje prošlost i skrene pažnju s nikakvih, skromnih ili vrlo loših rezultata dok je bio u NBS. I za kraj, NBS kojom rukovodim već deset godina insistira uporno na tome da sve institucije u ovoj zemlji rade svoj posao u skladu sa zakonom, od pravosudnih organa do samostalnih institucija koje se bore protiv korupcije, a NBS shvatam pre svega servisom građana i privrede, a ne sredstvom za ostvarivanje privatnih želja i neostvarenih ambicija na štetu javnog interesa. Za razliku od mog prethodnika, građani i sve nadležne institucije su od mog stupanja na funkciju guvernera u avgustu 2012. godine upoznati s celokupnim mojim radom i jasnim i vidljivim rezultatima tog rada. Onaj ko radi u interesu svih građana nema razloga da skriva svoju političku opredeljenost i veru u ideju napretka Srbije, zasnovanu na saradnji monetarne i izvršne vlasti i poštovanju nezavisnosti sudske, a odgovorna zakonodavnoj vlasti. Naprotiv, ponosna sam što sam na čelu institucije koja skoro deceniju već doprinosi boljem životu građana Srbije. Jorgovanka Tabaković guverner NBS