Četiri dana rada – san ili realnost

Pošto je prethodno objavio da će zaposleni dobiti mogućnost da se „diskonektuju“, odnosno da ne moraju da odgovaraju na mejlove i pozive između 23 sata uveče i 5 ujutru, belgijski premijer Aleksandar de Kro došao je sa još jednom vešću. U paketu reformi koji je vlada usvojila predviđeno je i skraćenje radne nedelje. Zaposleni će moći da biraju i četvorodnevnu radnu nedelju. Radnici će sami moći da odlučuju kako žele da rasporede radne sate, na četiri dana ili na više, odluka će važiti šest meseci, kako bi mogli da menjaju raspored u skladu sa svojim potrebama i da imaju slobodu da se usklađuju sa porodicom. Belgija nije jedina koja pokušava da prati promene koje se već dugo osećaju, ali ih je pandemija tako jasno pokazala. Davno je uočeno da sistem višečasovnog rada u kancelariji, koji se potom preko poruka i telefonskih razgovora nastavlja i kod kuće, iscrpljuje zaposlene i smanjuje učinak, da posle nekoliko sati dolazi do pada koncentracije, da se vreme provodi u predugom piljenju u ekran, dok istovremeno porodične obaveze trpe, što donosi dodatne frustracije. Posebno su ugroženi roditelji, naročito razvedeni koji moraju sami da brinu o deci i oni koji dele starateljstvo, pa su primorani da dodatno žongliraju između posla kome nema kraja i obaveza kod kuće. Istovremeno, radne obaveze zauzele su toliko vremena da je postalo nejasno kada počinje, a kada se završava radni dan i gde je granica između profesionalnog i privatnog života. Kraće radne nedelje prvi je isprobao Island i to još mnogo pre pandemije, 2015. Četiri godine kasnije, kada su se analizirali rezultati, pokazalo se da je veći deo zaposlenih birao takav način rada. Oko 85 odsto njih zaključilo je da im prilagođavanje radnog vremena olakšava i posao i život, da ih čini zadovoljnijim i produktivnijim. Naravno, kompanije takav režim usklađuju sa svojim potrebama, skraćenje radne nedelje ne mora nužno da znači i smanjenje broja radnih sati. Da se nešto mora menjati shvatili su svi onog časa kada se ispostavilo da nam predstoji duga borba sa virusom, a da život ne može da se zaustavi. Portugalska vlada upravo je odlučila da poslodavci mogu da plate kaznu ukoliko kontaktiraju sa zaposlenima van radnog vremena, oni će takođe morati da pomognu u plaćanju računa za struju i internet, pošto se troškovi rada od kuće do sada nisu uzimali u obzir. Zabranjeno je i nadgledanje zaposlenih dok rade od kuće, roditelji dece do osam godina mogu da rade od kuće u skladu sa svojim potrebama bez prethodnog najavljivanja poslodavcu. Prva evropska zemlja koja je donela ovakve propise, ipak nije dozvolila pravo na „diskonektovanje“ van radnog vremena, Španija je donela odluku o mogućoj radnoj nedelji od 32 sata u ugovoru na tri godine, bez smanjenja primanja, Velika Britanija u junu počinje eksperiment četvorodnevne radne nedelje sa tridesetak kompanija, nešto slično najavljuju i Amerika i Irska, pripremaju se Kanada, Australija i Novi Zeland. Ujedinjeni Arapski Emirati postali su prva država na svetu koja je uvela radnu nedelju od četiri i po dana. Vladine službe petkom završavaju u podne. Čak je i japanska vlada počela da razmatra tu mogućnost, Majkrosoft Japan već je 2019. ponudio zaposlenima fleksibilnije radno vreme i pokazalo se da su oni koji su prihvatili da učestvuju u tom projektu postali produktivniji za 40 odsto. Ni poslodavci nisu ostali bez prava, postoje profesije koje ne pružaju mogućnost rada od kuće, postoje poslovi koji zahtevaju dužu satnicu, postoje ograničenja u samoj organizaciji i velike razlike između firmi koje zapošljavaju nekoliko hiljada ljudi ili manje od deset. Sve je to još u razmatranjima, ali pravila očigledno moraju da se menjaju. Ivana Janković