Ko je glavni šef

Uprkos brojnim otkrićima profesionalnih novinara o povezanosti državnih funkcionera sa grupom Veljka Belivuka vlast je propagandom gradila paralelnu stvarnost, da bi konačno hapšenjem ove kriminalne grupe odbacila svaku odgovornost i sebe predstavila kao njihovu glavnu metu. NIN je došao do novog dokaza koji ruši ovakav scenario vlasti. U „Izveštaju o izvršenim proverama i sadržaju komunikacije telefona Veljka Belivuka dobijenog na osnovu veštačenja“, koji je policija dostavila tužilaštvu u postupku protiv Dijane Hrkalović, nalazi se komunikacija Belivuka preko aplikacije WhatsApp sa pripadnicima policije, BIA, vođama navijača i vlasnicima noćnih klubova. Najznačajnija je poruka koju je Belivuku 20. oktobra 2016. poslao tadašnji glavni koordinator Žandarmerije Nenad Vučković Vučko: „Zna ona. Zna šef. Zna glavni šef. Ali nema dana da mi neko pet puta ne kaže od njih da te držim pod kontrolom da ne uradiš ništa. I moraš da se sabereš. Polako.“ Vučković koji je i fotografisan kako sa Mutavim i Nevoljom na tribinama Partizana predvodi navijanje, ove poruke je razmenjivao sa Belivukom nakon što je Stanković ubijen 13. oktobra 2016. Nakon njegovog ubistva najviši predstavnici države najavili su „rat mafiji“. U izveštaju se konstatuje da se „Ona“, „D“ i „Drugarica“, kako pišu Vučković i Belivuk, odnosi na Dijanu Hrkalović. Međutim, ne piše ko su ti iznad nje, „šef“ i „glavni šef“. Protiv Vučkovića se zasad ne vodi nijedan postupak. On se ne spominje u optužnici protiv Hrkalovićeve, a Beluvukova grupa je optužena samo za delovanje od 2019. godine. Da podsetimo, Hrkalovićeva je između ostalog optužena da je uticala da policija sa zakašnjenjem dostavi veštačenje komunikacije Belivuka u postupku za ubistvo Vlastimira Miloševića, 30. januara 2017. Belivuk je oslobođen za to ubistvo, ali zbog neobičnih dešavanja sa DNK tragovima. U izveštaju o komunikaciji Belivuka sačinjenom 4. januara 2021. se na početku navodi da su službenici Sektora unutrašnje kontrole (SUK) došli do saznanja da je N. N. policijski službenik Uprave kriminalističke policije (UKP) Policijske uprave za grad Beograd uklonio deo dokaza prilikom prikupljanja i obrade tragova sa lica mesta ubistva Miloševića. Navodi se i da je SUK došao do saznanja da je Služba za specijalne istražne metode (SSIM) tužiocu u postupku za ubistvo Miloševića dostavila „nepotpun materijal“ sa veštačenja Belivukovih telefona „koji nije bio podešen za adekvatno korišćenje u postupku“. Kako stoji u izveštaju, pripadnici SUK su razgovarali sa Dejanom Milenkovićem, šefom SSIM od 2015. do kraja 2020, i njegovim podređenima. Od svih su uzeli i službene beleške. Krik je nedavno objavio da je Milenković, koji je optužen zajedno sa Hrkalovićevom, u svom rokovniku, koji je oduzet i deo je predmeta protiv njih, zapisao da je ubijeni vođa navijačke grupe Janjičari Aleksandar Stanković – „državni projekat“. Takav tretman je, sudeći prema izveštaju, imao i Stankovićev naslednik Belivuk. U izveštaju se navodi ko je i kako u SSIM-u obrađivao telefone Belivuka, te da je veštačenje završeno 10. ili 11. februara 2017, a da je ono sudiji nadležnom u postupku za ubistvo Miloševića dostavljeno tek 27. marta 2018. Pobrojane su osobe sa kojima je Belivuk komunicirao preko WhatsApp, ali se u izveštaju uglavnom nalazi samo prepiska sa žandarom Vučkovićem. Navodi se da je identifikacija ostalih još u toku. Tu je Aleksandar Vidojević - Aca Rošavi, koji je sa sada ubijenim Stankovićem predvodio navijanje. Inače Vidojević je više puta fotografisan sa Danilom Vučićem, punoletnim sinom predsednika Srbije i SNS-a. Od vođa navijača su tu još Marko Miljković, sada optužen kao vođa kriminalne grupe sa Belivukom, zatim Rade Petrović (Alkatraz), Dragutin Barać (Padinska skela), Bogdan Vukumirović (Južni front), Ivan Palanac (Pančevo) i Slaviša Veletić, koji je sa Vidojevićem bio član Skupštine FK Partizan. Pobrojana su dva kontakta koja se vezuju za BIA. Jedan je identifikovan kao Petar Lubina za koga se navodi da policija nema podatke „da li je još uvek pripadnik BIA“, ali je identifikovan kao izvršilac više krivičnih dela i da je pripadnik neimenovane navijačke grupe Partizana. Drugi je, kako ga je Belivuk zaveo u imeniku, „Radovan BIA“, koga policija još nije identifikovala. U izveštaju se ne pominje visoki funkcioner BIA Goran Colić, koji je krajem 2014. u ime navijača koje su predvodili Janjičari, izabran u Skupštinu FK Partizan. Inače, svi Janjičari u tu Skupštinu izabrani su na predlog Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade i bliskog saradnika Aleksandra Vučića. Iz policije, osim Vučkovića, pobrojani su Ivan Stanojčić, pripadnik Jedinice za obezbeđenje ličnosti i objekata i bivši pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Borko Aranitović, za koga se navodi da je evidentiran za „krivično delo otmice“. Inače, Aranitović je često viđan u društvu navijača i bio je neformalno obezbeđenje na inauguraciji predsednika Vučića 2017. Od vlasnika klubova imenovan je samo Predrag Drezgić, vlasnik DŽimisa. Pobrojane su i osobe za koje se navodi da su iz kriminalne sredine. Tu je Aleksandar Dabić za koga se navodi da je „pripadnik Kekine grupe“ (Dejan Stojanović Keka registrovan još 2002. u Beloj knjizi MUP-a kao vođa novobeogradskog klana). Prema operativnim podacima, pripadnici ove grupe su u vrhu „kavačkog klana“ kome je pripadala i Belivukova grupa. Belivuk je komunicirao i sa Lukom Medićem za koga se navodi samo da ima dve poternice. Medića su mediji označavali kao bliskog pripadnicima „kavačkog klana“. Navedeno je još ime Sretena Krivokuće za koga se navodi da ima više imovinskih krivičnih dela i da je „lice iz okruženja Miloša Delibašića i Stanka Buhanca“. Delibašić je osuđen kao pripadnik grupe koja je ubila Nikolu Bojovića, brata Luke Bojovića, koji je bio označen kao blizak „škaljarskom klanu“ sa kojim su „kavčani“ u sukobu. Dopisivanje, osim sa Vučkovićem i Petrom Lubinom, ne citira se u izveštaju, ali se kaže da je Belivuk sa svima preko WhatsApp komunicirao o „dogovaranju organizacije oko obezbeđenja noćnih klubova, organizacije oko utakmica, u vezi sa plaćanjem članova Skupštine FK Partizan, kupoprodaji raznih vozila i dr.“ Ova grupa je na tribinama nasiljem sprečavala navijanje protiv Aleksandra Vučića od 2014. Citiraju se poruke koje je sa žandarom Vučkovićem razmenjivao 23. jula 2016. u vezi sa utakmicom u Novom Sadu. Belivuk piše da je „video za karte sa Vazurom“. Miloša Vazuru, direktora Partizana, i njegove saradnike napala je pre toga 28. aprila 2016. grupa u kojoj je bio Belivuk, koji je kasnije zbog toga osuđen na kućni zatvor. Istog dana Vučković upozorava Belivuka da ne ide u Pančevo, i piše: „Zvao sam te da ne naletiš na policiju, a to ću rešiti u ponedeljak zakonski. Bili su na uviđaju.“ Opet se dopisuju oko utakmice 31. jula u Kruševcu. Belivuk piše: „Samo da razdelim karte i da organizujem naše. Neću biti na utakmici“, a Vučković odgovara: „Dobro. Ja sam na vezi sa Davorom oko policije i karata i toga. Da ih sprovedu u centar grada do stadiona.“ Dopisuju se ubrzo, 2. avgusta 2016, kada Vučković upozorava Belivuka da njegov saradnik sa kojim je sada optužen da je predvodio grupu, Marko Miljković, ne ide u Pančevo i da ima neku poternicu. Pišu o skidanju nanogvice Darku Ristiću Medi, koji je sa Belivukom bio osuđen za prebijanje Vazurinih saradnika. U izveštaju zatim piše da se iz razgovora „može zaključiti da je Vučković imao kontakte sa LJubomirom Đorđevićem, tužiocem Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu sa kojim je završavao mogućnost odlaganja izdržavanja kazne nošenja nanogvice za Belivuka“. Ovo tužilaštvo je sa Belivukom i Ristićem postiglo sporazum o priznanju krivice za prebijanje Vazurinih saradnika. Stanković, koji se vidi na snimku, nije bio ni optužen nakon što ga je javno abolirao premijer Vučić izjavivši da nikog nije takao. Vučković piše da će videti sa „LJubom tužiocem i D“, što je, kako se navodi, skraćenica za Hrkalovićevu. U izveštaju se navodi da je Vučković komunicirao oko odlaganja kazne i sa sudijom Aleksandrom Stepanovićem, sada predsednikom Višeg suda u Beogradu, a tada, kako se navodi, „sudijom za izvršenje krivičnih sankcija“. Vučković šalje poruku Belivuku: „Što se tiče Belivuka i Ristića, čekaju poziv Prvog suda za izdržavanje, a onda ide kao za Saleta procedura za odlaganje. Advokat podnese molbu za odlaganje zbog: ugovora o radu koji traje do januara na građevini ili bilo gde, žena treba u decembru da im se porodi, leče se od nečega itd. Ako Prvi sud odbije, onda šalje advokat žalbu Višem sudu i Viši sud će da prihvati. Ovo mi je sve Stepa jutros rekao.“ Inače, Aleksandar Stanković Sale Mutavi bio je još živ u vreme pisanja ovih poruka i njemu je za vreme vlasti SNS-a 13 puta odlagan odlazak u zatvor kao predvodniku grupe narkodilera. U izveštaju su date poruke koje su Belivuk i Vučković razmenjivali povodom godišnjice Oluje 5. avgusta 2016. dogovarajući organizovanje skupova i koje će parole nositi. Belivuk pita za parolu, a Vučković mu odgovara: „Pitaću šefa“, pa kasnije: „Sutra ujutru se viđam sa Nebojšom, pa ću i njemu reći“. Ne objašnjava se ko je „šef“ i ko je Nebojša. Tadašnji ministar policije je Nebojša Stefanović. Na predlog Belivuka „Dogodine u Kninu“, Vučković odgovara: „Dajte nešto interesantnije. I vređajte ustaše slobodno.“ U izveštaju se zatim prepričavaju razgovori iz septembra 2016, gde se spominje Dijana Hrkalović, ali se još, kako se kaže, „identifikuju događaji na koje se odnosi prepiska“. Vučković piše: „Ja sam oko tebe i te stvari rekao ministru i D...“ Zatim žandar piše Belivuku da je izašao sa D i da izvesnog Miksu mora odmah da skloni sa splava. Dopisuju se oko karata za utakmice. Belivuk piše: „Reče mi Acika da ide da ti donese lovicu od propusnica. Nije loše za jedan dan posla“, a Vučković odgovara: „Malopre mi dao. Svaka čast. Evo me sa D.“ Vučković je od Belivuka tražio da sazna gde su navijači zakazali obračun. A Belivuk je od žandara tražio da mu sazna ko su pripadnici UKP-a koji su loše govorili o njemu dok su ispitivali izvesnog Đuku, koga su između ostalog pitali kako je on član Skupštine Partizana, a Miloš Radisavljević Kimi nije. Janjičari su se sukobljavali sa Kimijevom grupom. Vučković odgovara da će ti policajci „dobiti po ušima“ i kaže: „Za nedelju ćeš da dobiješ čast.“ Belivuk odgovara da su upali na istočnu tribinu i zaključuje: „Ovo je prva utakmica da se nijednom nije čulo to skandiranje.“ Ne navodi se koje skandiranje. Belivuk se dopisuje sa Vučkovićem gde ga saslušavaju povodom ubistva Saleta Mutavog. Vučković ga moli da se strpi i da će ubice biti pohvatane i piše mu da je odlično što nije spomenuo policajcima Stevana Stamatovića, označenog kao pripadnika „škaljaraca“, za koga je Belivuk prethodno pitao. Kako se navodi u izveštaju, Vučković tada šalje, najverovatnije, sliku Stamatovića. Stamatović je ubijen sa Ivanom Dedovićem, označenim takođe kao „škaljarac“, 19. januara 2019. u Atini. Grčki istražitelji su zbog ovog ubistva ubrzo tražili obaveštenja od Srbije za Belivuka. Belivuk obaveštava Vučkovića da je priveden sa Miljkovićem krajem oktobra 2016. i zatim se dopisuju oko automobila koji mu je privremeno oduzet tom prilikom. Povodom automobila se Belivuk dopisuje i sa Petrom Lubinom za koga policija ne zna da li radi u BIA. Vučković obaveštava Belivuka da je jedva sredio da njega puste, a da automobil i rotacija ostaju, dok mu vraćaju pronađeni novac i pancir. Lubina mu piše: „Sada ćemo da vidimo šta je zapelo i da ti vrate.“ U izveštaju se navodi da posle ubistva Stankovića, Belivuk za dopisivanje sa Vučkovićem koristi samo jedan novi broj. Vučković je, kako se navodi u izveštaju, o hapšenju Vladimira Popovića Popa, vlasnika kluba Havana, obavestio Belivuka porukom: „Krenuli smo da lomimo kičmu.“ Popović je ubijen 1. decembra 2018, a mediji su ga označili kao bliskog „škaljarskom klanu“. Belivuk se raspitivao o vlasniku kafića u blizini mesta gde je ubijen Sale Mutavi, a Vučković ga moli da se smiri i da ne preti nikome. Belivuk piše da pita D za „ostale načine da se reši“ i zatim navodi: „Slučaj Arkana koji je bio država nije rešen nikako drugačije nego ulicom. Da se pravosuđe pitalo još bi se svi šetali Beogradom živi.“ Istog tog dana 20. oktobra dopisuju se još, kada Belivuk piše: „I da ti kažem samo još ovo pošto mi je D rekla da ne brinem onaj dan, kunem ti se da se ne bojim nikog ni sekunde i da sam spreman kao i brat što je bio. Onaj govor nije izmišljen mi smo se stvarno spremali na ovo.“ A Vučković mu na to odgovara porukom sa početka teksta: „Zna ona. Zna šef. Zna glavni šef...“ i dodaje: „Imamo jake pozicije brate. Imaš mene u deset ljudi sam u policiji, a tu sam ti na usluzi non stop i znaju da smo zajedno. Ako smo pametni samo ne može da nas dobije niko na polju tribine i naših poslova.“ Dva dana kasnije Belivuk piše Vučkoviću dugu poruku koju počinje sa: „Pitao je Acika.“ Ne objašnjava se ko je Acika. Zatim Belivuk piše da će da se drži obećanja datog Vučkoviću, te mu poručuje: „Svi živi se raspituju o tebi i govore kako treba da se distanciraš jer te puštaju niz vodu itd. Pravim se lud. Ali kada mi neko kaže kako se sve ovo desilo jer brat nije hteo da sluša i da ako ne budu mogli da dođu do nas udariće na porodicu. E pa brate za to ne znam ko bi čekao. Molim te ako treba da sednemo da vidimo šta ćemo daj da sednemo jer ovo je ulica i svi podmuklo napadaju. Osećam se kao u klanici i čekam koljača. E pa mi smo ti koji kolju a ne ove žene...“ Pisao je to Belivuk 22. oktobra 2016, a uhapšen je tek 4. februara 2021. i optužen za više ubistava. Nakon ovoga u izveštaju se navodi Belivukova komunikacija sa osobama čija imena nisu navedena u spisku kontakata. Prvo je preneta prepiska sa Veliborom Srećkovićem, za koga u izveštaju piše da je izvršilac više krivičnih dela. Belivuk pita Srećkovića za automobil čiju registraciju šalje, a zatim dobija odgovor čije je vozilo. U izveštaju se navodi da je proveru za to vozilo obavio pripadnik Žandarmerije Slobodan Arsić. Aleksandar Đorđević Aca Rendavi obaveštava Belivuka da je uhapšen njegov prijatelj Jovan Grkić, a Belivuk mu odgovara da ga je obavestio ranije da mu se sprema nešto i da će se raspitati ko stoji iza hapšenja. Zatim se Belivuk dopisuje povodom paljenja Gradske kafane na Novom Beogradu 24. novembra 2016. Dopisuje se prvo sa Nemanjom Zdravkovićem i Predragom Drezgićem za koje se navodi da su evidentirani kao počinioci krivičnih dela. Zatim se povodom istog događaja dopisuje sa Vučkovićem. Belivuk mu piše da su počinioca izvukli iz pritvora i dodaje: „Taj što ga je izvukao napolje i ti iz Savskog venca su ekipa pandura koja sebe zove Beranska ekipa i glume ozbiljan kriminal po gradu. Već su preuzeli dva kafića i jednu kafanu na Savskom vencu... Drezga dečko pita šta ćemo jer on u nas sve gleda kao zaštitnike što je i logično...“. Vučković mu odgovara da se uhapšeni zbog paljenja Gradske kafane drži strogo priče da je to uradio zbog devojke, i piše: „Znam sa kojim inspektorima je dobar i njihova povezanost sa njim se proverava.“ Belivuk pita da li je tačno da je u BiH uhapšen Jovica Vukotić za koga navodi da je „vođa škaljara“, a Vučković odgovara: „Za Vukotića nije tačna info, ali strpljenja malo i oko njega.“ Vukotić je uhapšen u Turskoj, pa izručen Srbiji koja ga je izručila Crnoj Gori. Dok je bio u beogradskom zatvoru, prema navodima optužnice, četvorica su presrela njegovu suprugu i pokušala da u posude za hranu koje mu je nosila ubace cijanid. Terete se za pokušaj ubistva. U poslednjem dopisivanju koje se citira u izveštaju konstatuje se da se Belivuk dopisuje prvo sa Milanom Stevčićem Stivenom, za koga se navodi da je počinio falsifikovanje isprava. Stevčić se zahvaljuje Belivuku kome kasnije žandar Vučković piše: „Stivenovu sestru sam rešio za EPS da je zaposle već sledeće nedelje, a ženu u bolnicu do kraja godine.“ U jednom ranijem dopisivanju Vučković piše da sedi sa direktorom EPS-a. Direktor EPS-a u vreme ovog dopisivanja bio je sada čuveni Milorad Grčić. Optužnica protiv Belivukove grupe se odnosi samo na period od 2019. iako ova dopisivanja otkrivaju mnogo o periodu pre toga. Ukoliko je tačno da je Dijana Hrkalović sklonila ove prepiske, ona to nije uradila samo zbog sebe i bliskog saradnika, žandara Vučkovića, već zbog „šefa“ i „glavnog šefa“ kojima se nažalost zasad ne bave istražitelji. Do sada se branila ćutanjem, a izborom novog advokata Vladimira Đukanovića pokazuje i dalje bespogovornu odanost naprednjacima koji su je i postavljali na sve funkcije u MUP-u. A vlast je na taj način preuzela punu kontrolu nad slučajem Hrkalović.