Poslednja rupa na svirali

Izazvana raznim „spinovanim optužbama“ u javnosti, uprava Udruženja likovnih umetnika Srbije organizovala je konferenciju za medije, prošlog četvrtka, ne bi li novinarima objasnila „šta se zapravo dešava“ u ULUS-u. Hladnoća u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, sedištu Udruženja gde se nabrajanje uspeha i problema odigralo, dala je šlagvort govornicima za opis brojnih nedaća sa kojima se suočavaju. Naime, zdanje na Malom Kalemegdanu, podignuto pre nešto manje od veka da služi umetnosti, sada u vlasništvu Republike, ULUS kao korisnik ne može sam da rekonstruiše. „Sredstva su pronađena i dobijena je građevinska dozvola, ali nemamo informaciju kada će radovi početi“, rekla je Milica Ružičić, članica Upravnog odbora. Od saniranja memle što je dobrano zahvatila podrumske prostorije, prioritetnije su elektroinstalacije, usled čije dotrajalosti Paviljon sad nema grejanje. Najveći strah uprave je izbijanje požara, odnosno, repriza situacije iz marta prošle godine. Taj požar je i izazvao negativne reakcije izvesnog broja članova što su na društvenim mrežama optuživali sadašnju upravu za izbijanje vatre koja je progutala deo dokumentacije. „Uputili smo mnoge dopise Ministarstvu kulture, ali nas ono ignoriše“, Ružičićeva je opisala „slabu komunikaciju“ sa nadležnima. Slično je i sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem, koji je ULUS-u, ali i ULUPUDS-u i KCB-u samoinicijativno opredelio bivšu zgradu Infrastrukture železnice Srbije, nadomak stanice Prokop, za radne prostore (a ne kao zamenu za „Cvijetu“, koja im može biti i oduzeta), a sad nema vremena ni da zakaže sastanak da ovo i zvanično potvrdi. „Pripremili smo četiri moguća rešenja korišćenja radnog prostora koji potrebuje čak 93,1 odsto ispitanih članova“, posvedočila je Ružičićeva, ilustrujući odnos vlasti prema umetnicima izrekom „poslednja rupa na svirali“. Brojni sastanci i dopisi nisu pomogli ni po pitanju duga na ime zdravstvenog i penzijskog osiguranja koje su na račun samostalaca napravile neke opštine, zbog čega pojedini ne mogu da se leče, ni da ostvare penzije. Mali pomak je postignut, jer je iz Zakona o kulturi izbačena reč „može“, vezana za obaveze lokalnih samouprava, ali decidiranost u vidu „mora“ i dalje izostaje. Sada, skupa sa još 14 reprezentativnih udruženja, ULUS zahteva da se otpiše glavnica od oko 870.000 evra, kao i dvodecenijska kamata, i formira radna grupa za pitanja samostalaca. Ako se 2018. izašlo u susret sveštenim licima, u istoj grupi poreskih obveznika, zašto ne bi i umetnicima, tako nekako računa. Problem po sebi je unutrašnja napetost u Udruženju, gde je svako uveren da je neopozivo u pravu. Brojke su na strani nove uprave, aktuelne od kraja 2019, jer je za njih glasalo čak 180 članova, kako je istakao Vojislav Klačar, takođe iz UO ULUS-a. Od tada su redovne sednice onemogućene koronom, dok je vanredne izbore sprovodila suprotna grupa, osujećena nedostatkom kvoruma. Poslednjoj „legalnoj“, u decembru, prisustvovalo se preko Zum platforme, što je stara uprava osporila. „Uzimajući u obzir nezadovoljstvo dela članova, nećemo čekati istek mandata, već ćemo izbornu sednicu zakazati za 27. mart“, objavio je Klačar. Danilu Prnjatu iz Umetničkog saveta ostalo je da istakne zasluge aktuelne garniture – ukidanje kotizacije za izlaganje u „Cvijeti“ i Galeriji ULUS-a u Knez Mihailovoj (takođe spornog statusa), uvođenje honorara za samostalne izložbe u iznosu od 25.000 dinara. Uvedeni su i fondovi solidarnosti, pružena pomoć članovima vezana za pandemiju, obnovljena tehnička oprema, urađena kolekcija Fonda mladih i kartoteka kontakata članova, osnovana biblioteka... započeta praksa ulaganja u produkciju. A pritom su i konsolidovane finansije Udruženja, uz namirenje nasleđenih dugova. Nasleđene čarke ipak nisu izmirene, pa se čeka pomenuta prolećna izborna skupština, gde će se videti kome članstvo više veruje.