Reči utehe

Ukoliko ste ovih dana bili u potrazi za utehom i lepom rečju, za nečim što bi vas umirilo i ulilo vam sigurnost u ovim nesigurnim i ludim vremenima, obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića svakako nisu bila zdrava opcija za vas. Nakon što nas je nedavno umirivao neverovatnim količinama graška, pasulja, sardina i samo-što-nije-stiglo mleka u prahu, predsednik se u nekoliko navrata ponovo obraćao građanima, što preko medija, što preko Instagrama, govoreći kako imamo i para i benzina i brašna i svega ostalog, nakon čega su građani, potpuno logično, potrčali napolje i prosto poharali rafove sa brašnom, benzinske pumpe i menjačnice širom zemlje.  Zlobnici će reći: „Eto, toliko ljudi veruju predsedniku!“, ali greše. Nije to do njega, to je malo do globalno nezgodne situacije u kojoj su se našli svi, pa i mi, ali je malo i do tradicionalnog nepoverenja ljudi u mlinare, menjače i pumpadžije. Možda vam je na trenutke delovalo da predsednik pravi nepotrebnu dramu, kao kada je, kao u nekom transu, na konferenciji ponavljao: „Dobra nam je zemlja…dobra, dobra, dobra nam je država”, ili kada je objašnjavao koliko puta inače ide u crkvu, a sada, eto, razmišlja da ide još češće i da se moli da rat u Ukrajini prestane, ali ne bi ni to trebalo uzeti previše ozbiljno.  Imajmo u vidu da je kampanja u toku, do izbora je ostalo manje od mesec dana, napad Rusije na Ukrajinu je praktično „pojeo“ medijski prostor i pošten čovek koji hoće da učestvuje i pobedi na izborima mora baš dobro da se potrudi da dođe u fokus građanstva dekoncetrisanog jurenjem deviza, BMP-a 95 i tipa 500. Do sada je predsednik već iskoristio par pomenutih tehnika, kombinujući ih sa već oprobanim i dokazanim „meni je najteže“ pristupom, ali ako želi da napravi dobar rezultat na izborima, moraće još mnogo da se potrudi. Možda u narednih mesec dana vidimo predsednika kako na nekoj konferenciji koristi čuvenu briselsku tehniku ležanja na mantilu, kako demonstrativno lomi kvaku ili se jednostavno rasplače nad sudbinom kletom koja mu je, umesto nove izborne pobede, servirala globalni nuklearni rat.  Sa druge strane, u celom ovom haosu treba razmišljati i o onome od čega se živi, a to je ekonomija, i izvući nešto dobro. Pošto smo već utvrdili da Vučićeve konferencije mogu da imaju efekta na ponašanje potrošača, to treba iskoristiti. Nađemo proizvod kojem prodaja ne ide baš najbolje, recimo  prokelj ili patlidžan, predsednik izađe i kaže da imamo dovoljno patlidžana i prokelja i nema potrebe da građani prave zalihe, pa da vidiš kad krene trka za prokeljom i patlidžanom. Pijace ima da budu opelješene u roku od odma’, a predsednik ima ponosno da pokazuje slike krcatih magacina i slavodobitno da zaključi: „Dobra nam je zemlja…dobra, dobra država, pobrinula se država i sad imamo mnogo patlidžana. Velikih, sjajnih i otpornih na nuklearnu radijaciju. Dobra nam je država!”