Mast od jazavca i „Metahjumen“

Skoro mesec dana sam kašljao kao magarac i izbacivao iz sebe beli šlajm, valjda, krečnu prašinu kojom nas Bil Gejts zasipa iz aviona. Počeli su da me teraju da odem do belopalanačkog Doma zdravlja mada znaju da bi kod lekara otišao samo kada me natovare na volovska kola... A pio sam svašta: pilule „flavameda“, čaj od bosiljka, pa čaj od islandskog lišaja koji, gle, raste i kod mene pored Vidova! Onda mi je Nataša, zmaj žena, rekla: „Dragane, bre, što od nastavnika Caneta ne potražiš mast od jazavca!“ Najavim se Canetu koji sa svojom Gocom živi u vikendici na Divljanskom jezeru, pa ’ajd, šipči pešice putem koji vodi do Babušnice. Ah Cane, onoliko smo puta kod njega uz gitaru pevali praznujući sve i svašta. Stignem kod Caneta oko podne, kad na stolu flaša domaće rakije, jer je to „najbolja zaštita od korone“. Tu je i salata od kiselog kupusa, a Goca iznela i proju sa ljutim papričicama, kasnije i tepsiju s piletinom i zapečenim krompirima. Naravno, i crno domaće vino. Onda kažem Canetu zašto sam došao, a on odmah iz frižidera vadi kutiju u kojoj je mast od jazavca, pa mi je nasecka u plastičnu kesicu. I ovako mi kaže: „Neki je stavljaju na krpu, pa na grudi, a ja ti savetujem da je staviš na supenu kašiku i razgreješ na plotni, pa je progutaj u tečnom stanju i videćeš, za dva-tri dana prestaćeš da kašlješ!“ Tako i bude, da kucnem u drvo. Jazavac, jazavac je čudo! Hrani se zdravo, i to zdravlje, evo, prenosi i na ljude, a oni ga se gade. Nego mast od jazavca dala mi je takvu snagu da pišem novi, koautorski roman sa Aleksandrom, a još se pošteno nisam odmorio od Tolstoja u Novom Sadu. A u novom romanu glavna junakinja je studirala u Kalkuti i treba da izloži svoju teoriju o psihofizici. Ona se seća da je pre 10.000 godina na Dunavu pored Lepenskog vira srela penzionisanog univerzitetskog profesora arheologije koji je tada bio njen duhovni učitelj! Napisao sam to poglavlje romana i skoknuo do kioska da kupim novine. I gle, šta pročitam u prošlu subotu! „Čovek iz Lepenskog vira spreman za domaću publiku“?!! Naime, nakon svetske premijere globalne inovacije iz Srbije na Ekspo 2022. u Dubaiju, praistorijski „Methjumen“ će biti prikazivan dva meseca u beogradskom Narodnom muzeju. Susret sa Lepencem obezbedila nam je, pomoću softvera, dr Sofija Stefanović. Ona je „oživela“ pračoveka iz Lepenskog vira. A kostur ovog pračoveka bio je sahranjen u sedećem položaju, tačnije u lotos položaju jogina, na osnovu čega je Dragoljub Srejović smatrao da je reč „o šamanu koji je bio povlašćen u društvu“. Gledam dugo i pažljivo fotografiju „Metahjumena“ iz novina. Ima kosu uvezanu u perčin, poput mene, ima istu malo kraću bradu, ali čelo mu je nešto niže i nema plave oči kao moje. Kao da nije vodio direktno poreklo od Belih bogova koji su pre 12.000 godina, u Podunavlju, napravili „arijevskog čoveka sa božanskim genom R1A1“. Ovo je rekao i ruski akademik Anatolij Kljosov i navukao na sebe bes celog naučnog sveta, pa i Rusa. K. G. Jung, moj guru iz Švice zadovoljno trlja ruke: „Opet je na delu moja teorija sinhroniciteta. Ti, sa Aleksandrom, počinješ da pišeš koautorski roman koji počinje vašim prvim susretom, pre 10.000 godina, na Dunavu kod Lepenskog vira, a u beogradski Narodni muzej stiže ’Metahjumen’ sa izložbe u Dubaiju!“ Slušam Junga, ali se pribojavam da „Metahjumen“ ne okrene ceo svet protiv nas. Jer, teško je podneti u celom svetu da je Srbija „kolevka arijevske rase“. A moja Crna o tome ne brine: „Mene zanima da li su i drevni Srbi iz Lepenskog vira koristili mast od jazavca?“