Zavodljiva moć prestonice

Samo jednom u ovom veku Beograđani su direktno birali gradonačelnika, ali su, ipak, sve liste koje učestvuju na predstojećim gradskim izborima, najpre istakle kandidata za tu nekada prestižnu funkciju. Pre nego što je 2007. posredan izbor gradonačelnika ponovo ozakonjen, kandidat SRS Aleksandar Vučić je za „dlaku“ i svega dva procenta izgubio od kandidata DS Nenada Bogdanovića, ali to nisu bili ni izbliza najteži trenuci za aktuelnog predsednika Srbije u borbama koje je vodio za Beograd. Demokrate su nekoliko narednih godina bile na vrhuncu, a najveći broj, 50 mandata osvojile su maja 2012, kada je i sada njegov najveći oponent Dragan Đilas drugi put izabran za gradonačelnika prestonice. Prvi Đilasov izbor demokrate su „izborile“ sa svega pet mandata više od radikala, tako što je u poslednjem trenutku poništen dogovor kojim je grad trebalo da povede Vučić. Glasove 58 od 110 odbornika dogovorili su sa dve koalicije, SPS-PUPS-JS i DSS-Nova Srbija. Ta koalicija se raspala nakon nekoliko dana javnog mrcvarenja najvećeg koalicionog partnera, kada je Ivica Dačić, predsednik socijalista, uprkos obećanjima da je jedina moguća koalicija sa radikalima i DSS-om, saopštio da je dogovor postignut sa DS-om. Na republičkom nivou čekao ga je neodoljivi paket od čak pet ministarstava u vladi Mirka Cvetkovića, uključujući potpredsedničku i funkciju ministra unutrašnjih poslova za njega lično i obećanje da će SPS biti primljen u Socijalističku internacionalu. Usledilo je istorijsko pomirenje DS i SPS i višemesečna nelagodnost demokrata da biračkom telu objasne saradnju sa Dačićem - da ne bi izgubile Beograd. Muku će imati i Dačić, koji će od 2012, kad s naprednjacima pravi vlast, sve do 2022, kada odustaje od sopstvene zarad predsedničke kandidature Vučića, nastavljati da se iskupljuje za neprijatnost koju mu je priredio 2008. Bila je to, osim jedna od većih političkih prevara, i najveća istorijska potvrda značaja glavnog grada za sve druge nivoe vlasti. Demokrate su u tom trenu imale 102, a radikali 78 poslanika u Narodnoj skupštini. DSS je imao 30, a SPS 20 i sve je bilo moguće, ali ne i da vlast u Beogradu čini ona koalicija kojoj nije dat mandat i za formiranje Vlade Srbije. „Ovo nisu izbori za Beograd, oni su veoma važni za stabilnost Srbije, to je pitanje broj jedan“, reći će Dačić deset godina kasnije. Uoči izbora 2018. predsednik socijalista i tada prvi potpredsednik Vlade Srbije koju formira sa naprednjacima kazao je i da beogradske izbore treba ozbiljno shvatiti, ne u smislu personalnog rešenja za gradonačelnika - nego će se „meriti da li Vučić opstaje dalje na vlasti ili ne“. Otprilike u isto vreme, povratnik nakon kratke pauze i napuštanja DS-a Dragan Đilas ocenjuje da će „beogradski izbori biti najvažniji posle petog oktobra“. Nekadašnji gradonačelnik postao je bivši samo godinu i po posle izbora, uprkos tome što je u nekoliko navrata javno pohvalio naprednjake za borbu protiv korupcije, potpisivanje Briselskog sporazuma i neke kapitalne projekte nove vlade SNS i SPS. Predsednik Srbije, u drugom krugu izbora, postao je Tomislav Nikolić, republičku vlast formiraju naprednjaci, pa je tako i Beograd morao „pasti“. Izlišno je podsećati da SPS učestvuje u smeni čoveka čija moć je tokom jednog i po mandata kontinuirano rasla, pa je po odlasku Borisa Tadića, postao i predsednik DS, stranke u padu. Vučić, Đilas i Dačić pamte da pobedu opozicije u nekoliko gradova Slobodan Milošević priznaje tek nakon masovnih protesta 1996-1997, koji su trajali 88 dana i po mnogim potonjim teorijama doveli do njegovog pada oktobra 2000. Između ostalih razloga važnim se smatra uticaj koji su nove vlasti imale na lokalne medije. Ali tamo gde ih još uvek ima, lokalni mediji danas nemaju ni izbliza onaj uticaj na građane kakav su imali devedesetih godina prošlog veka. Lekcije o lokalnim kapislama za promenu režima bivši radikali savladali su do te mere da se i posle deset godina nenaprednjačke opštine u Srbiji broje na prste jedne ruke. Na lokalne izbore, osim Beograđana, 3. aprila izlaze i građani Bora, opština Aranđelovac, Smederevska Palanka, Lučani, Medveđa, Bajina Bašta, Doljevac, Kula, Knjaževac, Kladovo, Majdanpek, Sečanj i Sevojno. SNS i SPS jedine su stranke sa listama u svim opštinama, od kojih su redovni izbori još samo u Aranđelovcu, Boru i Sevojnu. U ostalim opštinama skupštine su krajem prošle godine padale listom, uglavnom uz isto obrazloženje - da se izbori obave o jednom trošku. Na samom početku, malo više od pola godine po osnivanju SNS-a, lekciju su naprednjaci podelili i drugima osvojivši u junu 2009. vlast u Kosjeriću i u dve važne beogradske opštine, Zemunu i Voždovcu. U prvoj vlasti koju SNS formira u Zemunu, učestvuju DSS i SPS, u to vreme još uvek koalicioni partner DS-a na republičkom nivou. Taj indikator promena raspoloženja poslužio je naprednjacima da na masovnim protestima zahtevaju prevremene izbore. U SNS je prešlo toliko radikala da sudsko oduzimanje 580 odborničkih mandata po žalbama iz SRS, nije ugrozilo ekspresno brz razvoj stranačke strukture u celoj zemlji. Već do septembra iste godine SNS nema odborničke klubove u samo tri opštine u Srbiji, a istraživanja im daju drugi najbolji rejting u zemlji od čak 21 odsto. Posle Nikolićeve pobede na predsedničkim izborima nije se čekalo mnogo da otpočne reorganizacija najvećeg broja lokalnih vlasti u kojima SNS do tada nije učestvovao. Baš zato je proglašavanje pobede liste dr Nenada Ristovića u Zaječaru, sredinom prošle godine „početkom kraja Vučićeve vladavine“, bilo politički naivno. I baš zato što je u pitanju bio lekar koji je vratio nacionalno odlikovanje predsedniku, dr Ristović nije prepušten slučaju, pa je danas kandidat SNS-a za poslanika u republičkom parlamentu. Zapravo samo promena vlasti u glavnom gradu bi u određenim okolnostima mogla da ima simboliku onog čemu se opozicija nadala u Zaječaru. Do sada dostupna istraživanja najveće šanse opoziciji daju baš na izborima za Skupštinu Beograda. Pojedinačno SNS-u se prognozira i više nego dupli rejting od najvišeg pojedinačnog među opozicionim strankama, ali optimizam da udruženim rezultatima opozicija, ipak, može da formira vlast njeni lideri nastavljaju da šire među građanima. Zajedno sa socijalistima, čija se vernost, iskustvo govori, može dovesti u pitanje tek kad se naprednjacima rejting prepolovi u odnosu na trenutni, i ostacima koje će omogućiti glasovi onih stranaka koje će ostati ispod cenzusa, malo je verovatno da trenutna vlast neće ponovo osvojiti Beograd. Posle nekoliko „kapitalnih projekata“ započetih u glavnom gradu, kohabitacija bi za naprednjake sad bila riskantnija nego ikada pre. Na aprilske izbore za Beograd prijavljeno je ukupno 11 lista. Svi akteri su, doduše u različitim koalicionim aranžmanima, učestvovali i na prethodnim izborima 2018. Tadićev SDS (Ajmo ljudi) bio je u koaliciji sa DS i sa Nebojšom Zelenovićem, koji je sada u koaliciji Moramo, sa pokretom Ne davimo Beograd. Na izborima na kojima je glasalo oko 815.000, odnosno 51 odsto građana, cenzus od pet odsto prelaze svega četiri liste: Aleksandar Vučić - Zato što volim Beograd sa 366.461 glasom (45 odsto) i 64 mandata, Dragan Đilas - Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju sa 154.147 glasova (18,93 odsto) i 26 mandata, Aleksandar Šapić - gradonačelnik sa 73.425 glasova (9,01 odsto) i 12 mandata i Ivica Dačić - Dragan Marković Palma – SPS - JS sa 49.895 glasova (6,13 odsto) i osam mandata. Po novim pravilima, sa ondašnjim rezultatima cenzus bi prešao još samo NDMBG sa oko 28.000 glasova, a ispod praga bi ostale liste za koje je glasalo više od 125.000 birača. Može se očekivati da će zbog nižeg cenzusa i manjeg broja učesnika 3. aprila biti manji broj rasutih glasova, a samim tim smanjiće se i postizborno „iskrivljenje“, koje nastaje raspodelom tih glasova tako da procentualno najveći broj mandata od ostatka dobije stranka koja je osvojila najviše. U ovom slučaju, trenutne okolnosti idu naruku opozicionim strankama, koje se, uz to, uzdaju i u veću izlaznost. Izbori za Beograd po pravilu su bili spajani sa parlamentarnim ili predsedničkim, a rekordna izlaznost posle 5. oktobra 2000. zabeležena je 2008, kada je glasalo više od 905.000 ili skoro 60 odsto birača. Sa izuzetkom 2004, kada je glasalo tek oko 34 odsto birača, izlaznost je u ostalim „terminima“ bila približno ista kao 2018. Težnja spajanju izbora za odbornike u glavnom gradu sa parlamentarnim ili predsedničkim za posledicu, trenutno više nego ranije, ima deficit lokalnih tema u fokusu javnosti. Sem nekoliko radikalnih opozicionih predloga - da se, na primer, izmesti spomenik Stefanu Nemanji ili sruši Beograd na vodi - iako duža od kampanje za republičke izbore i predsednika, kampanja za lokalne izbore u većini se svodi na promociju nosilaca lokalne liste - ličnosti koje bi u Skupštini grada trebalo da budu predložene za funkciju gradonačelnika. Odlazeći gradonačelnik nije imao ambiciju da se kandiduje za još jedan mandat, ali je u tu funkciju uspeo da unese jednu strukturnu promenu. Sve do izbora Zorana Radojičića verovalo se da je funkcija gradonačelnika treća najvažnija u zemlji. Istaknuti lekar dobio je šta je otvoreno govorio da želi - izgradnju bolnice Tiršova 2 - a za većinu drugih poslova prvi čovek Beograda bio je zapravo njegov zamenik Goran Vesić. Radojičiću nije tek tako prepušteno da crpe moć sa tog nepresušnog izvora, kao što ni prvi čovek SNS-a u glavnom gradu, posle ražalovanja Nebojše Stefanovića, nije postao makar ko - nego predsednica Vlade lično. Beogradski odbor SNS i grad Beograd naprednjaci su dali u ruke novajlijama u stranci - Ani Brnabić i formalnom kandidatu za novog gradonačelnika Aleksandru Šapiću, dvema figurama s najmanjom šansom da zavodljivu moć prestonice pretvore i u realnu stranačku, koja se jedino računa. Izborna lista broj 1: „Aleksandar Vučić Zajedno možemo sve“ Još jedan doktor za gradonačelnika Najbolji vaterpolo napadač svih vremena, Aleksandar Šapić (1978), odabran je da, kao kandidat za gradonačelnika i nosilac liste koalicije „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, pokuša da zada ključni udarac opoziciono orijentisanoj javnosti, koja veruje da je došao trenutak za promenu vlasti u Beogradu. Dosadašnjem predsedniku opštine Novi Beograd, čiji se Srpski patriotski savez (SPAS) tokom proleća 2021. „ujedinio“ sa SNS, trebalo bi da pomogne odbornička lista, u čijem vrhu se nalazi niz javih ličnosti: kardiolog Marija Zdravković (drugo mesto liste), koreograf i prvak baleta Konstantin Kostjukov (treći), nekadašnji košarkaš Partizana i potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije Nenad Krstić (šesti), glumica Iva Štrljić (sedma), prvakinja opere Sanja Kerkez (deveta). Nešto niže, pod rednim brojem 17 je voditelj TV Pink Živorad Nikolić - Žika Šarenica, a Branko Milićević Kockica na 24. mestu, odmah iza Nebojše Bakareca, dosadašnjeg republičkog poslanika SNS-a, poznatog po verovatno najprljavijim napadima na opoziciju i kritičku javnost. Odlazeći gradonačelnik, „nevidljivi“ dr Zoran Radojičić, nije na listi, ali se njegov zamenik, suštinski prvi čovek Beograda Goran Vesić - za koga je Šapić rekao da ga „ne vidi u svom timu“ - nalazi na četvrtom mestu. Vesićeva intenzivna kampanja (sada ima i TV kanal), naročito u suprotnosti sa slabo vidljivim Šapićem, ostavlja, međutim razloge za sumnju u zvaničnu verziju o budućoj gradskoj vlasti, ukoliko SNS bude u prilici da je formira. Dosadašnja premijerka Ana Brnabić je na 63, a ministar finansija i nekadašnji gradonačelnik Siniša Mali na 67. od ukupno 110 mesta na listi kandidata koalicije. Andreja Mladenović, dosadašnji pomoćnik gradonačelnika je osmi i sada je predstavljen kao kandidat Samostalne srpske stranke. Na listi su i predstavnici PUPS, SDPS, PS, PSS-BK, SPO i SVM-VMSZ. Sudeći prema Šapićevoj tvrdnji da „Beograd ide u dobrom pravcu“, te da su „izgrađene nove škole, vrtići, bulevari, pozorišta i sportski centri“, ukoliko postane gradonačelnik, drastičnih promena u Beogradu ne bi bilo. Beograd na vodi mu ne smeta, za razliku od Savskog mosta, koji bi izmestio, a trudio bi se da „čoveku priđe što bliže“ i lokalnu politiku spusti niže. „Živim za dan da dođem u situaciju da razbucam one splavove na savskom nasipu od kojih se ne vidi reka“, rekao je dosadašnji predsednik opštine na kojoj se dotični splavovi nalaze. Još jedan sa spiska doktora čija diploma se u javnosti osporava, Šapić je najbolji dokaz naprednjačke širine: pre samo četiri godine, uoči beogradskih izbora 2018, nazivali su ga „produženom rukom“ mrskog im nekadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa, čiji je pomoćnik bio u periodu od 2009 do 2012, dok je bio član DS-a. Tvrdili su tada da je „sa Jeremićem opljačkao građane, a sad juriša na gradsku kasu“, te da je „glasnogovornik lopovsko-tajkunske koalicije“. Vremenom su, ipak, revidirali stav toliko da su ga izabrali za potpredsednika SNS-a, a potom mu i poverili ključnu ulogu na najneizvesnijim izborima ovog proleća. Izborna lista broj 2: „Ivica Dačić – premijer Srbije, Toma Fila – gradonačelnik Beograda“ Uz SNS ili u opoziciju Prvo obećanje Tome File (1941), kandidata za gradonačelnika koalicije Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija i Zeleni Srbije, deluje kao da dolazi iz opozicionog tabora, očajnog zbog stanja u koje je naprednjačka vlast dovela Beograd: „Ništa neću da gradim i rušim, prvo što ću da uradim je da operem Beograd. Da ne bude prljav. Da bude Beograd, a ne sivograd ili crnograd, a za mostove i ostalo ima vremena“. Lista „Ivica Dačić – premijer Srbije, Toma Fila – gradonačelnik Beograda“, ipak, ne sprema iznenađenje, poput onog koje je posle parlamentarnih izbora 2012. priredila demokratama, odlučivši da naprednjacima omogući formiranje parlamentarne većine. Fila unapred jasno kaže da na izbore ide da bi pobedio, ali da će, ukoliko pobedi Aleksandar Šapić, podržati svog koalicionog partnera, dok, „ako pobedi kandidat opozicije Vladeta Janković, onda ide u opoziciju“. Siguran je, međutim, da se to neće desiti. Zajedno sa Filom, nekadašnjim braniocem Jovanke Broz, Slobodana Miloševića, Nikole Šainovića, Borke Vučić, Žarka Lauševića i drugih, koji, prema rečima Dačića, predstavlja „oličenje starog, pravednog i šarmerskog duha Beograda“, za pobedu u Beogradu, ali i za opstanak SPS-a, boriće se još 109 kandidata. Suprotno aktuelnom trendu, među njima nema javnih ličnosti. Na mestu broj dva na listi SPS, JS, ZS je Nikola Nikodijević, trenutno predsednik gradske skupštine, a na trećem Rade Basta, direktor JKP Beogradske elektrane. Četvrta je dr Dragana Despot sa Medicinskog fakulteta, a peta Ivana Vilotijević, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine. Iako im je nekadašnji koalicioni partner, PUPS od 2016. na listi SNS, socijalisti sa svojim sadašnjim partnerima svoju glavnu šansu vide u obraćanju penzionerima, kojih u Beogradu ima više od 405.000. Na predizbornom skupu u Obrenovcu, Fila je rekao da su najstariji sugrađani prioritet te izborne liste i da će se založiti da se rad gerontodomaćica, koje neposredno pomažu starim ljudima, „još više unapredi povećanjem njihovog broja, u cilju još većeg obuhvata lica kojima je potrebna pomoć“. Na prošlim beogradskim izborima, 2018. socijalisti su, u koaliciji sa JS Dragana Markovića Palme, osvojili 49.895, odnosno 6,13 odsto glasova. Rejting socijalista je, generalno, u padu (od parlamentarnih izbora 2016. do izbora 2020. izgubili su skoro 80.000 glasova) pa je bilo procena da je Dačić izražavao spremnost na izlazak na zajedničkoj listi sa SNS na svim nivoima upravo u strahu od ostajanja ispod cenzusa, naročito u Beogradu. Prema svim pokazateljima, za eventualno formiranje vlasti u Beogradu SNS-u će biti neophodni glasovi liste SPS. Zato činjenica da nije formirana zajednička lista verovatno govori da su istraživanja uverljivo pokazala da prelazak cenzusa za SPS nije upitan. Ako ponovo budu deo gradske vlasti, malo je verovatno da će socijalisti bitno uticati na način vođenja grada, jer to ni do sada nije bio slučaj. U suprotnom, Beograd bi, prema želji File, mogao dobiti spomenik Slobodanu Miloševiću. Izborna lista broj 3: „Dr Vojislav Šešelj Srpska radikalna stranka“ Od oca je ostanulo sinu Kardiohirurg, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, bivši v. d. direktora Kliničkog centra Srbije i donedavni lekar u Fudbalskom savezu Srbije, Miljko Ristić (1949) kandidat je Srpske radikalne stranke za gradonačelnika Beograda. Porodica Šešelj na beogradskim izborima biće zastupljena u imenu liste i na mestu broj tri, na kome je Vladimir Šešelj, jedan od sinova lidera stranke, inače student. Drugi na listi je preduzetnik Todor Šljivar. Na listi ima mašinbravara, penzionera, učenika, vozača, radnika obezbeđenja... ali ne javnih ličnosti, već su svi kandidati članovi stranke, uključujući i dr Ristića, nosioca liste. Radikali su na prošlim beogradskim izborima, sa osvojenih 19.094, odnosno 2,34 odsto glasova, ostali ispod cenzusa, što je bio samo jedan od pokazatelja devastacije nekada velike stranke – ispod crte ostali su i na parlamentarnim izborima 2012, 2014. i 2020. Tako nejaki, ipak su uspeli da prikupe potpise neophodne za kandidaturu brže od daleko snažnijih organizacija, i dobiju treće mesto na izbornom listiću. Ristić je najavio da će u kampanji prvenstveno promovisati poboljšanje zdravstvene zaštite građana i rešavanje problema poput legalizacije, zaštite životne sredine i rada javnih izvršitelja. Mnogo češće od Ristića, javnost je u prilici da sluša Vojislava Šešelja, dugogodišnjeg stranačkog lidera, osuđenog za ratne zločine pred Haškim tribunalom, koji gotovo svakodnevno gostuje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. U tim nastupima uglavnom se bavi zaštitom interesa svog „političkog sina“ Aleksandra Vučića, kome je obećao podršku na predsedničkim izborima. Izborna lista broj 4: Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici Za spas duše Beograda I Srpska stranka Zavetnici odabrala je lekara kao kandidata za gradonačelnika Beograda – to je primarijus dr Mladen Kočica (1961), kardiohirurg u Kliničkom centru Srbije, član Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i sekcije za kardiovaskularnu hirurgiju Evropskog udruženja kardiologa. Druga na listi je Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica stranke, a slede diplomirani menadžer Dušan Stojiljković, pravnica Bojana Bukumirović i student Stefan Jovanović. Na listi nema poznatijih javnih ličnosti. Prilikom predaje liste, Đurđević Stamenkovski je za dr Kočicu rekla da se „kao specijalista kardiohirurgije borio za srca ljudi“, te da je „sada vreme da spasi i dušu Beograda“. Taj, kako je rekla, veliki stručnjak i humanista, „ostao je u svojoj zemlji, da brine o svom narodu“, pa će se „kao prvi među jednakima“ u timu Zavetnika, „boriti da se u svakom trenutku našeg grada ljudi osećaju kao svoji na svome“. I to je, otprilike, sve što je, do polovine marta, javnost uspela da čuje o prvom na listi Zavetnika na beogradskim izborima i namerama te stranke vezanim za glavni grad. A nije da nije bilo prilike, s obzirom na otvorenost medija, naročito televizija, za stavove Zavetnika i njihove predsednice – što je u potpunom neskladu sa dosadašnjim političkim značajem te organizacije. Od 2012, kada su osnovani, Zavetnici, naime, nijednom nisu uspeli da pređu cenzus na parlamentarnim izborima, kao ni na beogradskim izborima 2018. Tada su osvojili 5.301, odnosno 0,65 posto glasova, a u kampanji su se istakli napadima na prostorije Fonda za humanitarno pravo, Žena u crnom, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Inicijative Ne davimo Beograd. Izborna lista broj 5: Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija) Tim za svođenje računa Za Vladetu Jankovića (1940), kandidata za gradonačelnika najšire opozicione koalicije koja učestvuje na izborima, pobeda u Beogradu predstavljala bi početak promene vlasti u celoj Srbiji, a njegova uloga u tome je da, kao čovek „kojim niko ne može manipulisati“ bude „neka vrsta koordinatora“ grupe stručnih ljudi „u mladim, najboljim godinama“. Sve to sa ciljem „da se vlast vrati građanima“. „Da se ne lažemo, ja sam profesor književnosti. Otkud ja znam da popravljam kanalizaciju i sipam so“, rekao je bivši ambasador u Vatikanu i Velikoj Britaniji i profesor Beogradskog univerziteta, nakon što je priznao i da je, pre nego što je prihvatio kandidaturu, morao da se konsultuje i sa – lekarima. Na koalicionoj listi čiji je Janković nosilac su profesor FON-a Vladimir Obradović, diplomirani ekonomista Vesna Petković, istoričarka i predsednica beogradskog odbora SSP Mila Popović, advokat Miloš Pavlović, master konzervator Vladimir Pejić... Lider SSP i bivši gradonačelnik Beograda je na 60. mestu liste. Više bi o načinu na koji je lista Ujedinjeni za pobedu Beograda zamislila buduće vođenje grada, mogao da kaže spisak ličnosti koje je potencijalni gradonačelnik odabrao za svoj stručni tim. U njemu su, između ostalih, Žarko Trebješanin (kultura i obrazovanje), Danilo Ikodinović (sport), Mile Delić (politika za najstarije), Marko Stojanović (zdravstvo), Tihomir Stanić (kultura), Tatjana Manojlović (mediji), Mila Popović (lokalna samouprava)... U ime koalicije, Janković obećava sprovođenje ozbiljne reforme javnih preduzeća i uvođenje lokalnih referenduma, a „ono što je važno na samom početku je da podvučemo crtu, svedemo račune, šta imamo, kome smo dužni, ko je te dugove napravio, čime raspolažemo, pa tek onda možemo reći šta ćemo da uradimo“. Ipak, i pre tog svođenja bilansa, na spisak planiranih radova stavljeno je vraćanje stare Železničke stanice u funkciju i zaustavljanje izgradnje na Makišu, sve u sklopu promene rute metroa koju je odabrala aktuelna vlast bez obzira na stavove stručne javnosti. Stari Savski most ostao bi na mestu na kome stoji od 1942. godine, a ono što bi bilo sklonjeno jeste svaka ideja o gondoli koja bi skrnavila kalemegdanske zidine. Primarna zdravstvena zaštita bila bi dostupna svima, a bile bi izgrađene otkupne stanice i javni skladišni kapaciteti za poljoprivrednike. Janković obećava da bi, nakon promene vlasti, sve u Beogradu bilo rađeno transparentno, a najavljeno je i formiranje gradske agencije protiv korupcije. „Neki računi će morati da se polože, ali to ne znači progon bivše vlasti. Ko je kriv, odgovaraće po zakonu, osvete neće biti“, obećao je kandidat za gradonačelnika koji nije član nijedne od stranaka članica koalicije koju predstavlja. Demokratsku stranku Srbije, čiji je bio osnivač i funkcioner, napustio je 2014. Izborna lista broj 6: Dr Miloš Jovanović – Nada za Beograd – Nacionalno demokratska alternativa – Srpska koalicija NADA – Demokratska stranka Srbije (DSS) – Za Kraljevinu Srbiju (Monarhisti) – Vojislav Mihailović Protiv zagađenja i urbanističkog haosa Da je Vojislav Mihailović (1951), pravnik, poznatiji kao unuk četničkog generala Draže Mihailovića najveća nada za Beograd, veruju u koaliciji DSS-a, jednog od dva dela POKS-a (Monarhisti) i nekoliko udruženja građana, koja je upravo njega stavila na prvo mesto izborne liste i kandidovala za gradonačelnika Beograda. Mihailović je već bio na toj funkciji od januara 1999, kada je na zahtev Srpskog pokreta obnove, čiji je tada bio član, sa tog mesta smenjen Zoran Đinđić, pa sve do velike promene vlasti, 5. oktobra 2000. Zanimljivo je i da je na izborima, na kojima je DOS, čiji je predsednički kandidat bio Vojislav Koštunica, tadašnji lider DSS-a, pobedio Miloševića, Mihailović bio predsednički kandidat SPO-a (osvojio je 2,95 odsto glasova). Na beogradskim izborima 2018, Mihailović je bio prvi na listi POKS-a, koji je osvojio 0,53 odsto glasova, dok je DSS tada dobacio do 1,12 procenata. Lider DSS-a Miloš Jovanović drugi je na listi, sledi Marko Sarić, iz iste stranke, četvrta je Jelena Bogdanović (Monarhisti), a potom se kandidati dveju stranaka uglavnom naizmenično smenjuju. Svi zajedno obećavaju rešavanje problema zagađenja (što više vozila na ekološko gorivo u gradskom saobraćaju, subvencije taksistima za ekološki pogodnija vozila, filteri na toplanama, kazne za zagađivače) i urbanističkog haosa (Beograd će rasti u širinu, a ne u visinu, biće vraćeni parkovi i zaštićeni arhitektonsko nasleđe i kulturne celine koje je „urbanistička mafija posebno napala u starom jezgru grada, što nije moglo da se desi bez pomoći nekog iz vlasti“). Koalicija se zalaže da prigradska naselja dobiju iste infrastrukturne uslove kao i centar grada. Mihailović je obećao i da će ispitati projekat Beograda na vodi i ocenio da su tamo „otišle milijarde koje je trebalo da odu Direkciji za javno zemljište“, a Beograd je mogao da ih iskoristi za finansiranje širenja infrastrukture. „Ako sam umeo da vodim grad u vreme bombardovanja, sa skromnim budžetom, ubeđen sam da ću sa iskustvom koje imam to još bolje sada raditi“, rekao je Mihailović, dodajući da je spreman da „svoje prezime i svoj lični i porodični ugled, založi za dobrobit građana“. Izborna lista broj 7: „Moramo – Za dobar grad – Akcija – Ekološki ustanak – Ćuta – Izbor za našu opštinu - platforma Solidarnost – Forum Roma Srbije – Dobrica Veselinović“ Za reviziju svih štetnih ugovora Beograd će biti zelen, održiv i solidaran grad, veruju u koaliciji Inicijative Ne davimo Beograd, Otvorene građanske platforme Akcija i Ekološkog ustanka. Kao idealnog gradonačelnika koalicija Moramo vidi politikologa Dobricu Veselinovića (1981) iz NDMBG, pokreta koji funkcioniše bez klasičnog lidera. Na listi koalicije, posle Veselinovića, nalaze se Natalija Simović, Radomir Lazović, Jelena Vasiljević, Robert Kozma, Milica Marušić Jablanović, Dejan Atanacković... Lista je dobila podršku velikog broja javnih ličnosti, među kojima su predsednik SANU Vladimir Kostić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić, prorektor BU Ratko Ristić, glumice Svetlana Bojković i Katarina Žutić... Koalicija je predstavila Plan za dobar grad, u kome su kao ključne tačke navedene revizija i raskidanje svih štetnih ugovora, unapređenje javnog prevoza i rešavanje saobraćajnih gužvi, poboljšanje kvaliteta vazduha i ulaganje u kulturu i obrazovanje. Najavljena je decentralizacija grada, veće učešće građana u donošenju odluka i uvođenje centra za podršku žrtvama seksualnog nasilja. Govoreći o reviziji i raskidanju štetnih ugovora, Robert Kozma je na promociji programa koalicije obećao da će u prvih sto dana nakon izbora ekspertski tim koalicije proći kroz sve štetne ugovore i poslove koji su do sada potpisani, a kao primer je naveo spalionicu otpada u Vinči, prodaju PKB-a i Beograd na vodi. Plan za unapređenje saobraćaja „30 minuta od kuće do posla“ podrazumeva davanje prednosti javnom prevozu u saobraćaju, širenje mreže žutih traka, uvođenje tri brze linije autobusa, tri brze linije tramvaja i tri linije BG voza, a među obećanjima je i smanjenje cene javnog prevoza, ukidanje tarifne zone i uvođenje noćnog prevoza u tarifni sistem. Predstavljen je i plan za rešavanje problema zagađenog vazduha u šest koraka – od informisanja građana o ekstremnim zagađenjima i uvođenja strogih kontrola zagađivača, do dugoročnih mera kao što je smanjenje broja individualnih ložišta, podizanje energetske efikasnosti i prelazak sa fosilnih na održiva goriva. Sva istraživanja javnog mnjenja prognoziraju listi Moramo ulazak u beogradsku Skupštinu, za šta je, verovatno, zaslužan dugogodišnji predani aktivizam njenih članica. „Promena dolazi odozdo“ je moto inicijative NDBGD koja je široj javnosti postala poznata nakon organizovanja protesta zbog rušenja u Savamali 2016. Prvi izborni pokušaj, pokret sa žutom patkom kao simbolom, imao je na beogradskim izborima 2018, kada je, sa osvojenih 3,44 odsto glasova, ostao ispod crte. Aleksandra Jovanovića Ćutu iz Ekološkog ustanka javnost je upoznala zahvaljujući borbi protiv malih hidroelektrana. Nebojša Zelenović (Otvorena građanska platforma Akcija) bio je gradonačelnik Šapca, opštine koja se dugo opirala „naprednom talasu“ i predsednik je stranke Zajedno za Srbiju. Izborna lista broj 8: „Duško Vujošević – Boris Tadić – Ajmo ljudi – Socijaldemokratska stranka – Nova stranka – 1 od 5 miliona – Tolerancija Srbije – Ujedinjeni pokret zelenih Srbije – Bošnjačka građanska stranka – Stranka Crnogoraca“ Trenutak da se svako izjasni Nosilac liste koalicije sa sloganom „Ajmo ljudi“, okupljene oko bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića je proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević (1959) koji, međutim, ne želi da bude gradonačelnik, nego zamenik gradonačelnika. „Želim da budem Goran Vesić“, rekao je Vujošević podsećajući na sukobe koje je imao sa dosadašnjim suštinski najmoćnijim čovekom u Beogradu. Najtrofejniji trener u istoriji Partizana javno je kritikovao SNS zbog mešanja u sport, nakon čega mu je, kaže, onemogućen rad u Srbiji. Vujošević kaže da je nevoljno ušao u politiku, zbog prijateljstva sa Tadićem i zato što veruje „da je došao trenutak da svako mora da se izjasni“. Smatra da bi, ukoliko bi opozicija zavladala Beogradom, njegovo mesto bilo u antikorupcijskim organima, „eventualno u gradskom odboru za sport, možda i nešto oko invalida“. Drugi na listi koalicije SDS, Nove i nekoliko manjih organizacija je Aleksandar Ivanović iz SDS, nekadašnji predsednik Skupštine opštine Vračar. Slede advokat Srđan Sandić, književnica i rediteljka Vida Ognjenović, menadžer Milica Čanović, ekonomista Vukota Jakšić i doktor Dejan Žujović. Najbolje rangirani kandidat Nove, deveti na listi je sindikalni aktivista Dragoljub LJubičić. Dragoslav Šumarac, koji je istakao i brzo povukao predsedničku kandidaturu je na 17. mestu. U javnim nastupima nakon prihvatanja kandidature, Vujošević je obećao da će se boriti za rešavanje ekoloških, saobraćajnih, kanalizacionih i arhitektonskih problema u Beogradu. Govorio je o potrebi da se Beograd zaštiti od devastacije i „brze zarade“ ljudi koji su na vlasti. Založio se za formiranje tima stručnjaka koji bi napravili plan kako da se rasterete saobraćajne gužve, kao i za povratak prvobitne trase metroa. Smatra da ne bi trebalo graditi na mestima koja su vekovima čuvana, kao što su Krunska ulica, Kalemegdan, Košutnjak. Na beogradskim izborima 2018, okušala se koalicija u kojoj je, osim SDS i Nove, bila i Demokratska stranka, ali je sa 2,25 odsto glasova ostala ispod cenzusa. Izborna lista broj 9: „Nemanja Šarović – Za sav normalan svet“ Vlast da plati za sve laži Pokret LJubav, vera, nada je za gradonačelnika Beograda kandidovao lidera pokreta Nemanju Šarovića (1974) koji tvrdi da je njegov politički cilj da „sruši Aleksandra Vučića“. Pravnik i nekadašnji predsednik beogradskog odbora SRS bio bi, da je na izborima 2008. pobedila ta stranka, izabran za gradskog menadžera, što je bilo predviđeno koalicionim sporazumom između SRS, DSS i SPS. Nakon odlaska Vučića sa funkcije generalnog sekretara SRS bio je pominjan kao njegov naslednik na tom mestu, što se, ipak, nije desilo. Radikale je napustio nakon neuspeha na parlamentarnim izborima 2020, da bi u septembru te godine formirao pokret LJubav, vera, nada, sa još jednim bivšim funkcionerom SRS, generalom Božidarom Delićem (Delić je, početkom ove godine, napustio tu organizaciju i formirao svoj pokret). Šarović je, od formiranja svog pokreta, pokušavao da privuče pažnju javnosti performansima poput vožnje pokretnog toaleta na kome je pisalo „pokretna kancelarija Gorana Vesića“. Najavio je kampanju u kojoj će građanima ukazati na sva izneverena obećanja i laži, a vodiće je, pre svega, na društvenim mrežama. Drugo mesto na listi pokreta pripalo je Branku Dragoviću, privatnom preduzetniku, treće Aleksandru Vuksanoviću, studentu, a četvrto doktorki stomatologije Snežani Dragović. Za 110 odborničkih mesta, pokret je predao listu sa 50 kandidata. Izborna lista broj 10: „Suverenisti – Saša Radulović (DJB), Milan Stamatović (ZS), dr Jovana Stojković (ŽZS)“ Rampa za ugrožavanje slobode Kandidat koalicije Suverenisti za gradonačelnika Beograda Vojin Biljić (1977) veruje da će ta koalicija biti iznenađenje na beogradskim izborima i da bez nje neće biti moguće formirati vlast u glavnom gradu. „Suverenisti će u tom slučaju biti garant da neće biti ponovnog uvođenja kovid ausvajsa (propusnica) i drugih ugrožavanja slobode građana“, naveo je u saopštenju Biljić, advokat, potpredsednik DJB, predsednik beogradskog odbora stranke i poslanik u 11. sazivu Skupštine. „Beogradu je potreban gradonačelnik koji će okupljati, a ne deliti građane, koji će raditi u interesu građana, a ne stranih investitora, koji će kod svakog izazova videti priliku, a ne problem, ali koji će istovremeno biti sposoban“, navedeno je u obrazloženju njegove kandidature. Priča o „okupljanju“ građana, doduše, deluje dosta čudno kad dolazi od organizacije koja je za 110 odborničkih mesta okupila svega 50 kandidata, a teško je zamisliti i da bi nekadašnje biračko telo DJB, koje je bilo liberalno i prozapadno orijentisano, moglo imati previše razumevanja za stavove koje ta organizacija sada zastupa. Aktuelni, antiglobalistički stavovi, omogućili su DJB-u formiranje koalicije sa Zdravom Srbijom Milana Stamatovića, predsednika opštine Čajetina i Pokretom Živim za Srbiju doktorke Jovane Stojković, poznate po antivakcinalnom aktivizmu. Prema rečima Stamatovića, koalicioni sporazum je postignut lako, „što govori o velikom međusobnom poverenju i podudaranju pogleda“, a to je „retkost na domaćoj političkoj sceni“. Iza Biljića, na listi Suverenista su Hranislav Stojković, Tamara Bradić i Peđa Milosavljević. Saša Radulović, lider DJB je na 40. mestu, a Branka Stamenković, predsednička kandidatkinja koalicije na 38. Na beogradskoj listi koalicije nema predstavnika pokreta Živim za Srbiju. Izborna lista broj 11: „Boško Obradović – Srpski pokret Dveri – POKS – Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije“ Za uređeniji i čistiji Beograd I Patriotski blok, koji čine Srpski pokret Dveri i deo POKS-a, za gradonačelnika je kandidovao lekara – dr Borislava Antonijevića, specijalistu ginekologije i akušerstva u GAK Narodni front, nestranačku ličnost koju je šira javnost upoznala zahvaljujući otvorenoj promociji leka ivermektin za prevenciju i lečenje kovid infekcije. Antonijević je imao brojne medijske nastupe u svojstvu predstavnika udruženja građana Lekari i roditelji za nauku i etiku – LRNE, tokom kojih je iznosio lažne vesti (poput, na primer, tvrdnje daje potpredsednica SAD Kamala Haris rekla da su u bolnicama u Americi samo vakcinisane osobe i da samo vakcinisani umiru). Antonijević je najavio da će slogan kampanje biti „Srcem za Beograd“, a kao prioritete je naveo zdravlje ljudi i unapređenje i proširenje porodice. Antonijević je treći na listi, koju predvodi Radmila Vasić, predsednica gradske organizacije Dveri, dok je na drugom mestu Božidar Pavlović, predsednik Gradskog odbora POKS-a. U ime koalicije, Radmila Vasić je obećala rešavanje svakodnevnih problema običnih ljudi i otvaranje vrata institucija za sve građane. Lista Patriotskog bloka je, prema njenim rečima, „nastavak dosledne i iskrene borbe za uređeniji i čistiji Beograd“. Kao glavne ciljeve navela je brigu o porodici, borbu protiv kriminala i korupcije, zaustavljanje urbanističkog haosa i divlje gradnje u Beogradu, zaštitu zelenih površina i uređenje saobraćaja. Vera Didanović