Ne postoji ni teorijska mogućnost za „štelovanje“ statistike zarada

U tekstu Lepe reči lepo lažu, u svojoj obradi trenutno popularne teme Beogradske kartice, gospođa Vera Didanović je u svojoj argumentaciji lakonski spomenula „kreativnost“ zvanične statistike u obračunima prosečne zarade koja se „kosi“ sa „realnim životom“. Ne ulazeći dublje u pitanja metodologije obračuna zarada, gospođi Didanović ćemo samo ukratko ukazati da je statistika zarada zapravo najbolji primer i domen statistike u kojem ne postoje bilo kakve, pa čak ni „teorijske“ mogućnosti za nekakvu „kreativnost“ u izradi statističkih indikatora o kojoj kritičari RZS-a neprestano konfabuliraju, budući da se obračuni izvode direktno iz administrativnih evidencija Poreske uprave bez bilo kakvih naknadnih preračuna od strane RZS-a. Iliti, narodskim jezikom rečeno – „To je – što je“, i to – gospođa Didanović može biti uverena – važi, važilo je i važiće ne samo za statistiku zarada, već i za ostale domene statistike. Po ko zna koji put apelujemo na ekonomiste i analitičare da se, ukoliko statističku metodologiju ne poznaju dovoljno, uzdržavaju od izanđalih teorija zavera o nekakvom štelovanju i falsifikovanju zvanične statistike i da vlastiti nedostatak kreativnosti nadoknađuju neprimerenim, neosnovanim i besmislenim insinuacijama i klevetama na račun RZS-a.