Kome zvono zvoni

Na današnji dan pre tačno sedam godina, prvi potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, otvorio je u obrenovačkom naselju Stubline vrtić Zvončica. Tom prilikom je izjavio: „Srećan sam što smo pokazali da imamo snage i energije da slavimo život i borimo se za decu. Siguran sam da će ovo mesto dobiti novu nadu.“ I bi nada! Iako je glavne afere - Savamala, Jovanjica, Krušik, Doljevac, Helikopter, ubistvo Olivera Ivanovića - tek trebalo da se dogode, građanima Srbije beše odzvonilo. Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja, već je četiri godine član SNS-a i važan saradnik režima. Mafijaška hobotnica uveliko se širi po ministarskim kabinetima, i to baš u vreme kada Vučić najavljuje obračun sa organizovanim kriminalom. Državne institucije se polako gase, slobodni mediji su pod stalnim pritiscima režima, tabloidi i televizije sa nacionalnom frekvencijom proizvode virtuelnu stvarnost koja postaje dom za sve veći broj hipnotisanih građana. Među savetnicima tadašnjeg prvog potpredsednika, čiji cilj je da postane doživotni vladar i vlasnik Srbije, nalazi se i bivši britanski premijer, Toni Bler, najveći zagovornik NATO bombardovanja Srbije. Tu je i izraelski marketinški tim za Vučićeve pobede na svim budućim izborima, čiji se milionski honorari u evrima ne plaćaju iz naprednjačke kase, već to finansiraju svi građani Srbije. I zato, u ovim presudnim nedeljama uoči predstojećih izbora 3. aprila važno je stalno naglas izgovarati nepočinstva naprednjaka. Posle decenije njihove razbojničke vladavine Srbija je postala gluva soba u kojoj se utapa i nestaje svaki glas razuma. Izgleda da nema te sile koja može da otera ovu vlast. Ali, tako je izgledalo i u septembru 2000. Tako je izgledalo i u Rumuniji 1989. Valja ići od vrata do vrata, od čoveka do čoveka, otvarati oči poniženima i uvređenima, ubeđivati građane da im je poslednji minut da progledaju. Nemoguće je izmeriti razmere pljačke i štetu naprednjačke vladavine. I kada jednom budu oterani sa vlasti vući će svoje penzije i beneficije. Da li se neko pita koliko će nas jednog dana koštati npr. Vulinova penzija? I penzije svih onih nemuštih ministara i bednih garnitura tzv. poslanika koji su „predstavljali“ građane Srbije tokom naprednjačke vladavine? A gde je tek nakot DB-a? Oni buđavi ljudi, paraziti tajnih službi, koje izdržavaju građani Srbije? U tom redu za penzije biće i Lejdi Magbet Kavačkog klana, kao i „gitarista“ iz dvosobnog stana na Novom Beogradu. Možda je najveća pogubnost ove maligne vlasti to što su oslobodili zlo u ljudima, dali podsticaja onom najgorem što čovek u sebi nosi. Nema čuđenja, jer nema te abnormalnosti koja se u Srbiji danas ne doživljava kao normalnost. Nema otpora, jer tamo gde bi trebalo da je vladavina prava, građani se suočavaju sa razbojničkim licem režima. Kako je moguće da je zaista moguće da inspektor Dejan Jović nije umro od korone, kako glasi zvanični izveštaj, već je ubijen u bolničkoj sobi beogradske Infektivne klinike, budući da je bio na pragu da u samom vrhu policije otkrije nalogodavce i izvršitelje nekih ubistava. „Našao je posao u policiji. Radi kao kriminalac“, glasi aforizam Slobodana Simića. To jeste prava dijagnoza stvarnosti u Srbiji. Profesija kriminalac je po važećoj sistematizaciji u srpskoj policiji uslov za visoke položaje, posebno otkako je na čelu ona kreatura u odžačarskom odelu. Srbija je Vučićeva pozornica na kojoj već čitavu deceniju izvodi performanse. Šta bi sa njegovom trenerskom karijerom? Da li se iko toga seća? Vreme je da uoči izbora pokaže građanima indeks. Da se pohvali prosekom ocena. I da li negde neko vodi dosije našeg predsednika, još od vremena kada je kao student, navodno, radio u gvožđarskoj radnji u Londonu? „Čovek je fantastično biće“, rekao je Vladeta Jerotić. „Kad je stvaralac pa ima fantaziju - milina. A kad nije stvaralac, a ima fantaziju, onda mi lečimo.“