Crtanje nove mape sveta

Za NIN iz Dohe Izašla sam iz zemlje u julu, mesec dana pre ulaska talibana u Kabul, priča mi mlada Avganistanka koja sada živi u SAD, dok u lobiju hotela Šeraton čekamo akreditacije za Doha forum. Kaže da je položaj žena u njenoj zemlji sada još gori nego što je bio, „ali koga briga za to, svi pričaju samo o Ukrajini“, zaključuje ona. Posle dve i po godine pauze uzrokovane pandemijom, Katar je ponovo okupio oko 3.000 najuticajnijih ljudi iz oblasti politike, diplomatije, ekonomije, obrazovanja i medija. Ispred mene na sigurnosnoj kontroli - Dejvid Bekam. Kako ga nisam video u programu, proverio sam na netu odakle on ovde. Slavni 46-godišnji fudbaler potpisao je, naime, 150 miliona funti vredan ugovor o promociji Katara i Svetskog prvenstva u fudbalu, a  bilo ga je i na Doha forumu.  Ulazim u salu i razmišljam kako je rat u Ukrajini „potopio“ sve ostale goruće teme - od Avganistana i Jemena, preko pandemije i globalnog zagrevanja do izraelsko-palestinskih odnosa. Kao potvrda ovog utiska - van programa i kao prilično iznenađenje za većinu učesnika - putem video-poruke obraća se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Zelenski vrlo pažljivo bira kako će da se obrati publici najrazličitijih profila. Tako je pre par nedelja dok je u video-obraćanju govorio članovima Britanskog parlamenta - parafrazirao čuveni Čerčilov govor iz 1940: We shell fight on the beaches (Borimo se na plažama). Kada se obraćao poslanicima Bundestaga parafrazirao je Reganov govor ispred Berlinskog zida iz 1987: „Srušite ovaj zid, gospodine Gorbačov.“ Znajući ko je većina u publici i svestan toga da Zapad svakako ima na svojoj strani, Zelenski je najveći deo govora usmerio domaćinima i ostalim muslimanima i Arapima. Pozvao je zemlje proizvođače energije da povećaju proizvodnju kako Rusija ne bi mogla da koristi svoje bogatstvo nafte i gasa da „ucenjuje“ druge nacije. Apelovao je na učesnike da utiču na svoje vlade da se provede potpuni embargo na uvoz nafte i gasa iz Rusije. Istakao je i da će ukrajinski muslimani u toku svetog meseca ramazana ratovati zajedno sa ostalima za odbranu svoje zemlje. Očekivano, na kraju govora je dobio gromoglasan aplauz. Konferenciju je zvanično otvorio šeik Tamid bin Hamad al Tani, vladar Države Katar koja, kako sam pisao u reportaži na ovom mestu sa prošlog Doha foruma 2019, mnogo ulaže u „meku moć“, od medijske kuće Al DŽazira, preko ove konferencije i medijacija u brojnim konfliktima širom Afrike i Azije do, naravno, Svetskog prvenstva u fudbalu. Potvrdu ove činjenice Katar je dobio već u prvom panelu kada se Lindzi Grejem, američki senator iz Republikanske stranke, posebno zahvalio domaćinu za posredovanje prilikom povlačenja Amerikanaca iz Avganistana u avgustu prošle godine. Grejem se potom, očekivano, obrušio na ruskog predsednika Vladimira Putina: „Ako se Putin izvuče iz ovoga - možemo uskoro da očekujemo da Kina napadne Tajvan! On je najdestruktivnija pojava u proteklih 20 godina i vreme je da ode. Ne sugerišem da neko sa strane treba da ruši Putina, to treba da uradi sam ruski narod“, rekao je Grejem koji je u Senatu SAD još od 2003. godine. U istom panelu govorio je i šef evropske diplomatije Đozep Borelj, koji je rekao da nakon ovoga što se desilo Ukrajina sigurno ne bi potpisala Budimpeštanski sporazum kojim se 1994. odrekla nuklearnog oružja u zamenu za bezbednosne garancije koje je dobila od SAD i Rusije. Sporazum su tada u glavnom gradu Mađarske nasmejani potpisali ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk, Bil Klinton i Boris Jeljcin.  Borelj je takođe upozorio svog američkog sagovornika: „Senatore, pazite se crtanja crvenih linija. Jer kad ih neko pređe - morate da reagujete. A to nije uvek slučaj.“ „Čujem da se ovde govori kako je Marijupolj ‘evropski Alepo’, ali ja moram da vam kažem da je Alepo bio ‘naš Alepo’!“, rekao je šeik Mohamed bin Abdulrahma bin Jasim al Tani, zamenik katarskog šefa diplomatije, na šta mu je Borelj replicirao: „Pa, nismo mi Evropljani bombardovali Alepo!“ Na ovom panelu učestvovali su i zamenik ministra inostranih poslova Katara i ministar inostranih poslova Kraljevine Saudijske Arabije, što je na Doha forumu 2019. bilo nezamislivo s obzirom na konflikt te dve države, koji je u međuvremenu rešen. Šef saudijske diplomatije Faisal bin Farhan al Saud rođen je 1974. u Frankfurtu, majka mu je Nemica a otac član kraljevske porodice. U automobilu, koji me je posle drugog dana konferencije vraćao iz jednog u drugi hotel, razgovarao sam sa Abdulazisom Sagerom, predsednikom Gulf Research centra (Zalivski centar za istraživanje) iz DŽede: „Ja sam jedini Saudijac na konferenciji. Naš ministar je bio u panelu i odmah otišao, nemamo ovde svoju delegaciju.“ Priča kako je 1982. bio u Beogradu da dogovara poslove sa Ineksom oko izvoza jugoslovenskih prehrambenih proizvoda u Saudijsku Arabiju.  Dve i po godine od prošlog foruma, Doha je jedva prepoznatljiva - nikle su brojne nove građevine, pre svega stadioni i hoteli, a sve naravno zbog Svetskog prvenstva u fudbalu, koje će se održati od 21. novembra do 18. decembra ove godine. Kada sam pred put u Dohi razgovarao sa Farisom Roumijem al Naimijem, novim ambasadorom Katara u Beogradu, u novoj zgradi njihove ambasade na Dedinju, rekao mi je da je što se njih tiče najvažnija tema u 2022. upravo - Mundijal. Šeraton hotel u kojem se održava konferencija otvoren je u februaru 1982. kao prvi hotel sa pet zvezdica u Kataru. Na tabli kod ulaza piše. „U ime Boga, pažljivog i milosrdnog, ovaj hotel je otvorio emir Države Katar, njegovo visočanstvo šeik Kalifa bin Hamad al Tani.“ Apsolutna zvezda konferencije bila je Emine DŽepar, prva zamenica ministra inostranih poslova Ukrajine, koja je u dva dana učestvovala u čak tri panela, svaki put pažljivo birajući haljinu sa ukrajinskim nacionalnim motivima. Kaže da joj je ovo bilo prvo jutro u proteklih mesec dana da ga nije provela u skloništu. Emine je televizijska novinarka, Tatarka sa Krima. Odabir mlade i lepe muslimanke da predstavlja Ukrajinu na ovako značajnom forumu u Kataru deo je „diplomatije šarma“ kojom je vlada u Kijevu uspela da pridobije dobar deo svetske javnosti: „Kao muslimanka citiraću Proroka Muhameda: ’Musliman je onaj koji štiti druge svojim usnama i svojim rukama!’ Ovo nije stvar samo Zapada nego i islamskih zemalja!“ Kada ju je najavljivala, moderatorka Beki Anderson sa Si-En-Ena otkrila je da je Emine postavljena na ovu funkciju tačno 76 godina otkako su Berija i Staljin 1944. proterali i raselili krimske Tatare. Emine kaže da joj je trebalo 16 sati da stigne preko Varšave. Poslednjeg dana njenog boravka u Ukrajini je, kaže, bilo lepo vreme, mladi su šetali u parku i ona je slušala devojčice od 16-17 godina kako umesto o modi, serijama i momcima, pričaju o hemijskom i biološkom oružju... Tvrdi da je u Donbasu, Lugansku i na Krimu 2014, sproveden anšlus kao što je to učinio Hitler sa Austrijom i Sudetskom oblašću: „Evropa i svet su popuštali Putinu i gledali mu kroz prste i sada imamo ovo!“ Otkriva da Rusi u okupiranom gradu Hersonu na istoku zemlje pokreću sličan projekat kao sa Donbasom i Luganskom - Narodnu republiku Herson, čiju će nezavisnost posle da priznaju i garantuju. Priča kako su prvog dana ruske invazije otišli da pogledaju podzemno sklonište u zgradi Ministarstva inostranih poslova Ukrajine: „Ironija da su ta skloništa građena u vreme SSSR-a i trebalo je da nas štite od američkih bombi!“ Verovatno najdinamičniji razgovor na forumu vodila je Hadli Gembl sa Si-En-Bi-Sija koja je intervjuisala Melvuta Čavušoglua, ministra inostranih poslova Turske. Odmah na početku razgovora pitala ga je da prokomentariše činjenicu da je turska lira bila jedna od najnestabilnijih valuta u svetu prošle godine. Čavušoglu je kroz osmeh odgovorio: „Da, ali smo zato imali rast od 11 odsto u prošloj godini!“ Šef turske diplomatije otkrio je da je pre četiri godine energetska zavisnost njegove zemlje od Rusije bila 51odsto, a sad je manje od 40 procenata. „Kupovaćemo oružje i protivvazdušne sisteme od naših saveznika - Amerikanaca, Evropljana, Britanaca... A ako nam oni ne daju, nabavićemo ih na bilo kom drugom mestu, pa i u Rusiji!“, rekao je Čavušoglu. Na pitanje da li je tačno da je Roman Abramovič sklonio dve svoje jahte u Tursku - on odgovara: „U našoj zemlji ćemo dozvoliti sve legalne aktivnosti a zabraniti sve ilegalne aktivnosti. Tačka!“ Moglo se očekivati da se predstavnici Rusije ne pojave na Doha forumu, ali je veoma zanimljivo da nije bilo nikog ni iz Kine. Evropa, Severna i Južna Amerika, Australija, arapski svet i ostatak Azije bili su tu i moglo se videti da je osuda ruske agresije na Ukrajinu jednoglasna - dok oko drugih pitanja ima dosta razlika. Tako je na panelu posvećenom izraelsko-palestinskim odnosima, Fadi Kuran iz AVAAZ-a (neprofitna organizacija aktivista sa sedištem u SAD) pozvao prisutne da podignu ruke oni koji misle da Izrael gazi ljudska prava Palestinaca. Pola sale je podiglo ruke, na šta je Fadi šaljivo prokomentarisao: „Ostali su verovatno - američke diplomate!“ Inače, na velikom broju panela, pitanja iz publike išla su u ovom smeru: „Ako svi osuđujemo agresiju na Ukrajinu, onda ista merila treba da važe i za ratove u Libiji, Siriji, Jemenu i Palestini!“ i bila bi propraćena aplauzom većine u sali. Jedan od govornika bio je i DŽon Keri, bivši državni sekretar a danas specijalni izaslanik predsednika SAD za klimu. Činilo se da ono što o globalnom zagrevanju i klimi priča nekad jedan od najuticajnijih političara na svetu - malo koga zanima u konkurenciji „vrelijih tema“. Iako najavljen, Bil Gejts, osnivač Majkrosofta, nije se pojavio u Dohi već se prisutnima obratio video-porukom. Govorio je o ekološkim temama i njihovom uticaju na poljoprivrednike u Africi, što je oblast kojom se, između ostalog, bavi i Fondacija koja nosi Bilovo ime i ime njegove bivše supruge Melinde. „I danas, u 21. veku 130 miliona devojčica nema mogućnost za obrazovanje!“ rekla je na Doha forumu Malala Jusufzai, pakistanska učenica i aktivistkinja. Ona je 2014, sa 17 godina, dobila Nobelovu nagradu za mir, čime je postala najmlađa osoba u istoriji koja je dobila ovu nagradu za bilo koju oblast. Poreklom je iz grada Mingaore koji se nalazi u provinciji Hajber-Pahtunva na severozapadu Pakistana. Poznata je kao borac za pravo na obrazovanje i prava žena, posebno u dolini Svat, gde su talibani zabranili devojčicama da pohađaju školu. „Što se pre tenkovi sklone, traktori će ući na njive. Nama je potrebno da se rat završi uskoro kako bi u julu kombajni mogli da uđu na ukrajinske njive da bi se svetske cene hrane stabilizovale!“, poručila je Kristalina Georgieva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda. Ona je rekla kako je rođena i odrasla sa druge strane „gvozdene zavese“ i veoma dobro zna šta to znači, pa veruje da treba da uradimo sve kako se istorija ne bi ponovila. Šokantan statistički podatak, koji sam kasnije proverio i na internetu, izneo je Borg Brende, bivši šef diplomatije Norveške, danas prvi čovek Svetskog ekonomskog foruma: „Rusija je za mesec dana rata u Ukrajini izgubila više vojnika nego SAD tokom dve decenije u Iraku i Avganistanu!“ Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne poslove zaključio je: „Ovo što se dešava u Ukrajini je 11. septembar za Evropu!“ Ono što je zanimljivo - pandemiju korona virusa, koja je obeležila živote svih nas, gotovo da niko nije ni pomenuo. Nošenje maski nije bilo obavezno, po mojoj proceni tek svaki treći učesnik je imao na licu. Ostale teme, pa i rat u Ukrajini, mogu više ili manje zanimati ljude iz pojedinih regiona, ali korona virus je podjednako promenio svakodnevicu na Islandu i Novom Zelandu, u Koreji i na Ognjenoj zemlji. Ipak, kao da su se svi zasitili onlajn-konferencija, „nove normalnosti“ tema vezanih za zdravlje i zaželeli se „starog dobrog Hladnog rata“. Za kraj treba reći da je Forum zvanično zatvorila Vljosa Osmani, najavljena kao predsednica Republike Kosovo (bez zvezdice). Na savršenom engleskom Osmani nije propustila da navede šta je sve devedesetih uradio „balkanski krvnik“ Slobodan Milošević, ali bez pominjanja Srbije ili Srba i u jednoj rečenici: „Nisam ovde samo predsednica Kosova nego i nekadašnja izbeglica i žrtva rata! Bila sam jedna od srećnih jer sam preživela! Zato nemojte nikad zatvarati oči pred nepravdom i ugnjetavanjem slabijih!“, rekla je Osmani. Da li je njeno prisustvo razlog što ove godine na Forumu nije bilo nijednog predstavnika zvaničnog Beograda ili su svi bili zauzeti predizbornom kampanjom, ostaće nepoznanica. Na prošlom, u decembru 2019, Srbiju je predstavljao Ivica Dačić, tadašnji ministar inostranih poslova, čijem sam srdačnom susretu sa Ivankom Tramp prisustvovao. Ono što je zaključak svih sa kojima sam razgovarao - svet se za dve i po godine potpuno promenio. Pandemija korona virusa i rat u Ukrajini presložili su geopolitičke, diplomatske, privredne i energetske karte. A kada se takve promene dešavaju - treba biti u sobi.