Veliko finale i druge bajke

Finale predizborne kampanje bilo je veoma uzbudljivo. Za početak, shvatili smo da tih dana nije bilo lako biti vlast. U tih nekoliko dana postalo je jasno i zašto je pametnije opoziciju ne puštati na televiziju. Ne kaže naš narod džabe - daš im termin, oni hoće celu emisiju. Dok je Marinika Tepić bahato iznosila svoje stavove na RTS-u i čak kritikovala RTS na RTS-u, Zdravko Ponoš je na B92 maltretirao sirotog gospodina Fokusa, a samo par dana kasnije razmetao se svojim ordenom usred programa na Pinku, želeći valjda da pokaže kako je stvarno ratovao protiv NATO-a, kao da smo mi nekakve veverice. Znamo mi dobro ko je protiv NATO-a ratovao, a ko je tokom bombardovanja rešavao stambeno pitanje! Da stvar bude još gora, dok se dešavao ovaj svojevrstan izliv opozicije na mozak, neki iz vlasti nisu znali gde se nalaze, i to bukvalno. Ana Brnabić, još uvek premijerka, iskoristila je posetu Jakovu da demonstrira, potpuno suprotno svom šefu Aleksandru Vučiću, ekstremno nepoznavanje toponima, u ovom slučaju beogradskih. Izjavila je samouvereno na početku stranačkog skupa kako joj je drago što je u Surčinu, na šta joj je publika odgovorila: „Jakovo, Jakovo!“, a Ana uzvratil: „Jarkovo?“ A, izvinjenje, izvinjenje… Šta li je na ovo rekao predsednik SNS-a, da li je upriličio neki ubrzani kurs učenja toponima za premijerku ili je odlučio da je do kraja kampanje jednostavno ne šalje nigde, nije poznato, ali ovo mu nekako dođe kao kada roditelj bude vrhunski sportista, a dete ne da ne krene tim putem, već bude totalni antitalenat koji ni loptu ne ume da baci. Kad smo kod lopte i bangavog bacanja, u toj čudnoj disciplini okušao se ovih dana jedan predsednički kandidat. Miša Vacić je snimljen na sportskom terenu kako baca loptu na koš, tačnije pokušava da baca loptu na koš ili, da budemo baš precizni, izgleda kao da loptom želi da sruši celu tablu. Ne znamo da li je ovo bio zapravo nekakav predizborni performans, nazovimo ga recimo „Miša je nažalost prisutan i uzmite mu tu loptu da se ne povredi, aman!“, ali ako jeste, onda bi bilo bolje da je Vacić to vreme iskoristio za snimanje još nekoliko predizbornih spotova, poput onog u kojem najavljuje da će, kad postane predsednik, uhapsiti Đilasa, ili onog u kojem kaže da će, kad postane predsednik, proterati američkog ambasadora. Mogao je Miša da snimi još nekoliko ovakvih radova i da taj serijal objavi pod nazivom „Miša čita bajke“. Ovakvo štivo verovatno bi bilo interesantno jednom drugom predsedničkom kandidatu, koji sa Mišom deli mnogo toga zajedničkog, od ekstremnog nacionalizma preko ekstremne ljubavi prema Rusiji pa sve do obožavanja bajkovitih sadržaja. Reč je o Bošku Obradoviću, koji je ovih dana takođe objavio spot u kojem ide okolo i rešava probleme mašući čarobnim štapićem. Dok se Vacić okrenuo malo modernijim bajkama, Boško Obradović je posegao za haripoterovskom estetikom, ali je nažalost propustio da mahne štapićem, kaže jedno spektakularno „Ridikulus Vučić!“ i oslobodi narod straha jednom zauvek. Ovako je ostalo samo jedno „Čiča miča i gotova priča“, bar do sledećih izbora.