Brisanje granice između partije i države

Izborni posmatrači su potomci one vojske što je zabasala u tamni vilajet. Ako ne uoče krađu, žaliće profesionalno; ako je uoče, žaliće ljudski. Tamni vilajet je govornički kliše, a kliše je bio i 3. april. Sve što je srpski birač slušao o prethodnim izborima, može da sluša ponovo. „Crta je tokom izbornog dana zabeležila kontinuirano i grubo kršenje pravila na pet odsto biračkih mesta u Srbiji i isto toliko u Beogradu. Te su nepravilnosti ozbiljno ugrozile integritet izbornog dana na tim mestima, ali nisu uticale na konačni ishod izbora u Srbiji i Beogradu, to jest nisu promenile raspodelu mandata“, kaže za NIN Raša Nedeljkov, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta). Spisak nepravilnosti koji je skicirala Crta vašarski je bogat, i počinje time što 18 odsto srpskih biračkih mesta nije bilo pripremljeno u skladu sa propisima. Neumesno novinarsko poređenje izbora sa vašarom postaje prikladno čim čovek čuje nekoliko Crtinih nalaza. Da li je vašar privatna zgoda ili javno veselje? Naravno da je javno, i zato ne čudi to što je Crta videla povredu tajnosti glasanja na 14 odsto birališta u Srbiji, i na svakom desetom u Beogradu. Je li čovek bio na vašaru ako se nije slikao? Ne ide bez „selfija“, saglasni smo, i zato su birači i birački odbori poneli foto uspomene sa 11 procenata srpskih biračkih mesta. Na vašaru je dobrodošao svak’ - pa otud i „prisustvo neovlašćenih lica“ u četiri odsto Crtinog biračkog uzorka - ali ne dobije svako šta je hteo. „Širom Srbije je bilo ljudi koji su želeli da glasaju i nakon što su biračka mesta zatvorena. To se dogodilo na 11 procenata izbornih mesta u Srbiji, ali je izborno pravo biračima uskraćeno na skoro polovini istih. U Beogradu je takvih birača bilo na čak 27 odsto birališta, i glasanje im nije omogućeno na 12 odsto izbornih mesta“, dodaje Nedeljkov. Programski direktor Crte podseća da je najvažniji deo štete, sada kao i ranije, napravljen pre no što su vrata birališta otvorena. „Pre svega - negativnom sinergijom partija koje su podršku sticale nedemokratskim i nezakonitim sredstvima. Zatim neradom institucija koje bi trebalo da štite javni interes. Naposletku, time što je veći deo najuticajnijih medija - pre svega televizija sa nacionalnom pokrivenošću - bio neprofesionalan.“ Crta je nedavno upozoravala da izmene izbornih zakona neće rešiti ključne probleme, jer se njima i ne bave. „Ključni problemi izbora su zloupotreba funkcija, institucija i javnih resursa u partijske ili političke svrhe, pritisci na birače, klijentelističke prakse, koje se mogu podvesti pod kupovinu glasova, i medijske prilike. Lokalne izborne komisije dobile su široke ingerencije u veoma kratkom roku, i to se odrazilo i na izborni dan. Te komisije nisu pripremile biračke odbore da budu profesionalni i da rade jednoobrazno. Zato je glasačko pravo, po nama, uskraćeno na prevelikom broju biračkih mesta u Srbiji.“ Posmatrači Crte podneli su sedam prijava Ministarstvu unutrašnjih poslova zbog kupovine glasova i „bugarskih vozova“, što ih nije činilo baš popularnim među biračkim odborima. Ovde su ih ometali, onde pritiskali da potpišu zapisnike, na nekom trećem mestu jednostavno odbijali da komuniciraju sa njima. No Raša Nedeljkov zaključuje da nema potrebe izmišljati toplu vodu, jer dobrih izbornih ideja ima širom sveta. „Crta će sigurno preporučiti da se političkim akterima u kampanji zabrani upotreba državnih simbola. Ozbiljnost grba i zastave prisvaja se u partijske svrhe, a u Francuskoj, recimo, trobojka ne sme da se koristi. Nijedna boja francuske zastave ne sme da se koristi za propagandni materijal. A u ovoj našoj kampanji smo prvi put videli da predstavnici partija na vlasti koriste uniforme koje podsećaju na uniforme policije ili komunalne milicije, sve sa grbom i zastavom. To građane dovodi u ozbiljnu zabludu, i uverava ih da granica između partije i države ne postoji.“ Marko Lovrić